Evrovizija koja će se održati sledeće godine imaće najmanji broj učesnika još od 2003. godine – samo 35. Pet zemalja odlučilo se na bojkot takmičenja, a kao razlog navele su to što je Izraelu dozvoljeno učešće nakon dve godine genocida u Gazi. Pored učesnica, fanovi širom Evrope i sveta pozivaju na bojkot Evrovizije.
U Srbiji, na bojkot su pozvali Kvir zbor, kolektiv Za slobodnu Palestinu i deo zaposlenih na RTS-u „Naš pRoTeSt“. U saopštenju koje su objavili na Instagramu, naveli su da „učestvovanje Srbije na Evroviziji nije samo ignorisanje genocida, već aktivno saučesništvo u režimskoj saradnji sa Izraelom“.
Njihovi zahtevi su da RTS otkaže učestvovanje na Evroviziji 2026. godine i izvođači otkažu učešće na Pesmi za Evroviziju (PZE). Pored toga, pozvali su kvir udruženja da se javno izjasne po ovom pitanju i odgovore na globalni poziv Kvir koalicije za Palestinu. Takođe su pozvali lokale da ne puštaju prenos PZE-a i Evrovizije, nego da umesto toga organizuju program vezan za Palestinu.
Ovim zahtevima, pridružili su se pozivu Kvir koalicije za Palestinu, globalne LGBTIQ+ mreže solidarnosti za Palestinu. U kampanji koja se zove „No pride in genocide“ pozvali su na globalni bojkot Evrovizije zbog genocida u Gazi.
Kulturni bojkot
U kontekstu Gaze, bojkot Evrovizije samo je jedan segment kulturnog bojkota. Različite organizacije i kolektivi su u poslednje dve godine pozivali na bojkot događaja i brendova povezanih sa Izraelom.
Hiljade holivudskih glumaca potpisalo je pismo kojim se obavezuju da neće sarađivati sa izraelskim filmskim institucijama. Mnogi muzičari povukli su svoju muziku sa striming servisa u Izraelu.
Na mikro nivou, bojkotovane su predstave i događaji koje finansira Izrael. Jedan od takvih je bio festival izraelskog filma koji je trebalo da se održi u Domu omladine u Beogradu.
Nebojša iz Kvir zbora za ZOOMER podseća na delotvornost kulturnog bojkota za vreme aparthejda u Južnoafričkoj Republici: „isključivanje Južnoafričke Republike iz kulturnih i sportskih manifestacija, raskidanje akademskih veza, bojkoti proizvoda, odigrali su važnu ulogu u međunarodnom pritisku i pritisku iznutra da se aparthejd ukine“.
Objašnjava i da je u slučaju Izraela, kulturni bojkot izuzetno važan zbog izraelske predanosti u kulturnom predstavljanju na međunarodnoj sceni.
„Pinkwashing“
Kako Nebojša objašnjava „Evrovizija je, tokom svog postojanja, počela da simbolizuje liberalne vrednosti Evrope, demokratiju i inkluzivnost“. Postala je deo popularne LGBTIQ+ kulture u ovom delu sveta. Kao takva postala je platforma na kojoj zemlje sebe mogu prikazati kao liberalnije u odnosu na stvarno stanje.
Da je Evrovizija važna za „brendiranje“ Izraela kao liberalne i progresivne zemlje, po Nebojšinom mišljenju, ukazuje izjava premijera Netanjahua, koji je pobedu Izraela na Evroviziji 2018. nazvao „odličnim radom na spoljnoj politici“. Dodaje i da se predsednik Izraela „Isak Hercog, lično umešao u kontroverzu oko teksta pesme“.
„Takođe smo imali i kontroverzu oko rezultata glasanja nakon što je izraelska vlada, preko ambasada, plasirala agresivnu globalnu kampanju za glasanje, što je daleko od uobičajene prakse“, podseća Nebojša.
O kontroverzama koje su pratile učestvovanje Izraela na Evroviziji u poslednje dve godine, ZOOMER je već pisao.
Ovakvo brendiranje Izraela nije rezervisano samo za Evroviziju, već je ona samo deo veće kampanje. „Jedan od oprobanih metoda političke dominacije i opravdanja nasilja od strane Izraela je uvek bio da se predstavi kao zastupnik ovih vrednosti na Bliskom istoku, dok se arapski narodi prikazuju kao nazadni, autoritarni, homofobični“ objašnjava Nebojša.
Sara Šulman je u tekst za Huffpost definisala „pinkwashing“ kao namernu strategiju za sakrivanje kontinuiranog kršenja ljudskih prava Palestinaca iza slike modernosti ovekovečene u izraelskom gej životu. O „pinkwashing“-u kao strategiji za opravdavanje genocida, ZOOMER je takođe pisao.
„Ne u naše ime“
Uprkos tome što neke zemlje koriste Evroviziju kao platformu za „propagandu“, ovo takmičenje jeste postalo jedan vid utočišta za kvir zajednicu koji su ne samo fanovi, već i učesnici ovog takmičenja.
U zemlji poput Srbije, gde je kvir zajednica izuzetno marginalizovana, platforma poput Evrovizije pruža vidljivost. Na samoj Pesmi za Evroviziju, mnogi učesnici su proteklih godina otvoreno govorili o svojim kvir identitetima. Na taj način otvorili su prostor za eventualni dalji javni diskurs o problemima kvir zajednice.
Ipak, ovo sve ostaje u senci kao posledica zatvaranja očiju Evrope na smrt Palestinaca u Gazi. Rusija je vrlo brzo nakon početka rata u Ukrajini izbačena iz takmičenja. S druge strane, Izrael je nesmetano učestvovao na Evroviziji dok je činio genocid u Gazi.
Nebojša je postavio pitanje: „Da li zaista možemo biti bezbedni i vidljivi u prostorima koji legitimišu genocid, i cenzurišu glasove koji se protive ovakvoj politici?“.
„Ako okupacija, aparthejd i genocid – nezavisno od toga ko ih sprovodi i nad kim – ne predstavljaju crvenu liniju, onda ta crvena linija i ne postoji. Kako možemo zahtevati ljudska prava za LGBTIQ+ zajednicu, a da u isto vreme žmurimo na najbrutalnije oduzimanje prava drugim zajednicama?“, zaključuje Nebojša.
Naslovna fotografija: Ana Adžić
