Nakon, reklo bi se, napetih nekoliko meseci i izbornog dana, u ovom trenutku gotovo je potpuno izvesno da će Donald Tramp ponovo postati predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Još uvek nisu prebrojani svi glasovi, ali Tramp već ima preko 270 elektorskih glasova, koliko je potrebno za pobedu. Trampu su, prema pisanju N1, mnogi međunarodni zvaničnici već čestitali pobedu. Među prvima su bili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Miloš Vučević. Pored njih, pobedu su mu čestitali i Zelenski, Makron, kao i Netanjahu.
KAKO SE U SAD-U BIRA PREDSEDNIK_ca?
Svake četiri godine svet zbunjuje američki sistem glasanja. Zašto? Zato što se jer ne radi o principu glasanja većine, kao što je, na primer, slučaj u Srbiji. Naprotiv, svaka od 50 saveznih država ima određeni broj elektorskih glasova koji se određuju prema veličini države i broju stanovnika. Tako, na primer, savezna država Kalifornija ima najviše elektora – ukupno 54. Stranka koja dobije većinu u državi dobija sve elektorske glasove te države. Dakle, ukoliko u, npr. Mejnu, gde je još uvek neizvestan pobednik, Tramp pobedi makar sa 10 glasova razlike, svih 15 elektorskih glasova ide njemu.
Mnogi su već govorili o nesvakidašnjosti ovog sistema. Pogotovo se postavlja pitanje da li je ovo zapravo demokratsko glasanje, pošto osoba može da postane predsednik iako nije osvojila većinu glasova. To da je predsednik postala osoba koja nije osvojila većinu glasova građana desilo se ukupno pet puta. Takav slučaj bio je i Donald Tramp kada je pobedio 2016. godine, iako je Hilari Klinton imala 3 miliona glasova više od njega.
Zbog ovakvog sistema, predizborne kampanje se uglavnom fokusiraju na tzv. „swing“ države, u kojima je kroz istoriju bilo neizvesno za koga će glasati. Posebno važna država je Pensilvanija, koja je prema pisanju BBC-ja u 90% slučajeva odlučujući pokazatelj o tome ko će pobediti na američkim izborima. Kako navode, jedini put kada trka u Pensilvaniji nije bila izuzetno blizu desio se 2008. kada je Obama postao predsednik. Prema podacima Associated Press-a, u Pensilvaniji je ove godine pobedio Donald Tramp.
IZMEĐU KOGA I KAKVIH POLITIKA SU GRAĐANI SAD-A BIRALI
Borba između dve najveće stranke u SAD-u, Demokratske i Republikanske, često se karakteriše kao izbor između levice i desnice. Međutim, možda je bliže istini da se biralo između umerene i radikalne desnice. Sam Tramp je Kamalu Haris tokom cele kampanje nazivao komunistkinjom. Ukoliko pogledamo njenu kampanju i politike koje su donošene dok je bila potpredsednica Sjedinjenih Država, teško da bilo šta od toga možemo nazvati komunističkim.
PITANJE ABORTUSA
Razlike u stavovima dva kandidata nisu suprotstavljene. Češće je reč o jednoj radikalnijoj i jednoj umerenijoj poziciji, u zavisnosti od pitanja. Na primer, po pitanju abortusa, Kamala Haris se snažno zalaže za pravo na izbor, dok Tramp nije imao konzistentan stav o ovom pitanju.
Tokom svog mandata, Tramp je imenovao troje sudija u Vrhovni sud SAD-a, koji je za vreme Bajdenove administracije ukinuo presudu „Roe v. Wade”, koja je obezbeđivala pravo na abortus na nacionalnom nivou. Njegov stav prema abortusu menjao se kroz godine. U martu 2016. godine je za MSNBC rekao da treba da postoji određena kazna za žene koje imaju abortus. Zatim je 2022. godine, kada je ukinut „Roe v. Wade”, rekao:
„Današnja odluka, koja predstavlja najveću pobedu za život u ovoj generaciji, zajedno sa drugim nedavno objavljenim odlukama, bila je moguća samo zato što sam ispunio sve što sam obećao, uključujući imenovanje i potvrdu trojice veoma cenjenih i snažnih ustavnih sudija u Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država.”
Međutim, u aprilu 2024. godine je izjavio: „Moje mišljenje je da sada, kada je pitanje abortusa tamo gde su svi želeli da bude sa pravnog stanovišta, države će odlučivati putem glasanja ili zakonodavstva, ili možda oba. I šta god da odluče, to mora biti zakon savezne države.” Dakle, distancirao se od prethodnog stava da abortus treba zabraniti na nacionalnom nivou, za šta se zalažu mnoge desničarske grupe koje podržavaju Trampa. Od tada o ovoj temi nije bilo reči s njegove strane.
PITANJE MIGRACIJA
Tramp je pokušao da reši problem migranata postavljanjem zida na granici i obećanjem masovne deportacije nedokumentovanih migranata u zemlji. Haris je, s druge strane, od početka imala nedosledan stav o imigraciji – njen stav se u mnogome razlikuje od prethodnih stavova Demokratske stranke koja se pomerila udesno.
Prema pisanju Vox-a, Trampova migraciona politika ranije je bila kritikovana od strane Demokrata, koji su bili za otvorene granice. Međutim, zbog prirode ovih izbora i pokušaja da pridobiju glasače centra i desnog centra, njihova retorika je promenjena. Krajem avgusta, Kamala Haris je izjavila: „Vratite dvostranački zakon o bezbednosti granica koji je Donald Tramp ukinuo.” Ovaj zakon predviđao je strože mere na južnoj granici prema ilegalnim migrantima i tražiocima azila.
SPOLJNA POLITIKA
Spoljna politika je takođe ključno pitanje. Tramp predlaže izolacionističku politiku koja stavlja SAD na prvo mesto, dok Kamala Haris želi da SAD zadrže ulogu u globalnoj diplomatiji i svetskoj politici. Neupitno je da bi Haris nastavila sa slanjem oružja Ukrajini, dok za Trampa to nije sigurno, s obzirom na njegove pohvale Vladimira Putina i navode o umešanosti Rusije u njegovu pobedu 2016. godine, prema izveštaju France 24. Što se tiče Gaze i različite retorike po ovom pitanju, Zoomer je pisao u posebnom tekstu.
I sa strane Demokrata i sa strane Republikanaca upirali su prstom u protivnike, ali same kampanje i ono što je u njima izrečeno nije se preterano razlikovalo. Kako navodi Al Jazeera, građani SAD-a su želeli promene i nisu bili zadovoljni načinom na koji je Bajden vodio državu, dok je Kamala Haris kao njegova potpredsednica bila u lošoj poziciji, ne kritikujući ga. Da li su njihovi glasači bili razočarani manjkom progresivnih politika, pa zato nisu glasali za Kamalu Haris? Da li je pokušaj pridobijanja glasača centra od početka bio pogrešna strategija? Sada možemo samo nagađati; rezultati su tu, a Tramp je očigledan pobednik.
Zbog svega rečenog, mnogi su zabrinuti za budućnost Sjedinjenih Američkih Država. U narednim mesecima i godinama videćemo da li su te zabrinutosti opravdane i kako će izgledati još jedan Trampov mandat.
