Bliže nam se izbori u Sjedinjenim američkim državama koji će se održati sledeće nedelje. Zbog prirode ove države, pitanje ko će pobediti na izborima ne utiče samo na građane SAD-a, već i na celu planetu. SAD zadaje političke trendove, ali i direktno utiče na aktuelne sukobe u svetu. Pitanje Gaze trenutno je svetsko pitanje broj 1, koje će pogotovo uticati na odluke glasača u SAD-u.
SAD i Izrael imaju dugu istoriju saradnje i podržavanja. Od 7. oktobra ta nepokolebljiva saradnja postala je očigledna, s obzirom na 12,5 milijardi dolara pomoći koje su SAD poslale Izraelu. Ovo se sve desilo u vreme Bajednove administracije, u kojoj je Kamala Haris potpredsednica. Dakle, postavlja se pitanje da li se Kamala Haris slaže sa Bajednovom politikom i da li će je nastaviti ukoliko pobedi na predstojećim izborima?
PITANJE MLADIH
Ovaj konflikt, slično kao situacija koja se dešavala u Vijetnamu 60ih godina, pratile su burne reakcije građana SAD, pogotovo mlađe populacije. Dešavali su se masovni protesti širom zemlje, koji su u najvećoj meri posećivali studenti i mladi. Na nekolicini kampusa održavani su i kampovi protiv investiranja koledža u izraelske firme, koji su dočekani represijom.
Prema navodima Pew Research Centra, oko 66% mladih registrovanih glasača orjentisano je ka Demokratama, a ostalih 34% glasa za Republikansku partiju. S obzirom na ove brojke, Demokratama je važno da zadrže ove glasače. Ovaj aspekt je pogotovo bio vidljiv ukoliko pogledamo Kamalinu kampanju na društvenim mrežama i poznate ličnosti koje su javno podržale Demokratsku stranku, poput Bijonse i Tejlor Svift. „
Međutim, ovde upravo leži i koren problema Demokratske stranke, najveći broj mladih glasača se ne slaže sa Bajdenovim odlukama koje su se ticale Izraela do ovog trenutka. Još jedno istraživanje Pew Research Centra upravo govori o ovome. Kako navode, najveći broj (47%) mladih demokratskih glasača se solidariše sa Palestincima, oko 33% sa obe strane, a samo 7% se više solidariše sa Izraelcima.
Dakle, postoji realna opasnost da će zbog svoje podrške Izraelu, manji broj glasača glasati za Kamalu Haris. Izgleda da je i Demokratska stranka ovo shvatila, s obzirom na to da poslednje dane kampanje provode upravo u razgovoru na ovu temu. Imamo primer demokratskog senatora Bernija Sandersa koji je u videu na društvenim mrežama rekao da shvata zabrinutost ljudi, ali da je i po ovom pitanju Tramp mnogo gori.
@bernie I’ve been all over the country in the last month. And I get asked the same question, over and over again: “I disagree with @Kamala Harris ♬ original sound – Bernie Sanders
PITANJE JEVREJA
S druge strane imamo pitanje Jevrejske zajednice u SAD-u koja je kroz istoriju uvek bila priklonjena Demokratskoj stranci. Sama zajednica je raznovrsna, od cionista koji bez presedana podržavaju Izrael, do ortodoksnih Jevreja koji su i sami išli na proteste podrške Palestincima. Kao generalno progresivnija zajednica, uvek su podržavali Demokrate, međutim sada je to upitno. Takođe, Demokrate su stavljene u neki vid mat pozicije, ili „damned if they do damned if they don’t“.
Postoji realna opasnost da ukoliko osude ponašanje Izraela ostanu bez velike baze cionističkih glasača. S druge strane, ukoliko ih NE osude, mladi, propalestinsko orjentisani glasači možda neće glasati za Kamalu Haris. Onda jedino ostaje pitanje, da li je pitanje Gaze dovoljno da neki birač odabere suprotnu stranu ili ipak više govorimo o smanjenoj izlaznosti na izborima?
KAMALA VS TRAMP
Stavovi dva kandidata po pitanju Izraela i dešavanja u Gazi se ne razlikuju previše. Oba predsednička kandidata i Donald Tramp i Kamala Haris navode da im je prijateljstvo između Izraela i SAD-a veoma važno. Oboje navode da žele da se taoci, oteti 7. oktobra vrate kući. Oba kandidata navode da žele da se rat u Gazi što pre završi, ali sa različitim ishodom.
Kamala Haris poziva na prekid vatre, a sa druge strane iako i Tramp želi kraj sukoba, on poziva na pobedu Izraela. Tramp takođe u svojim izjavama navodi da do rata ne bi ni došlo da je on bio predsednik. Kako kaže, „Netanjahu mene sluša“ prenosi The Times of Israel. Takođe kaže i da bi prekid vatre ne bi bio dobar za Izrael jer bi došlo do regrupisanja Hamasa i ponovnog 7. oktobra.
U principu, po ovom pitanju dva kandidata se gotovo i ne razlikuju, Kamala Haris je samo malo suptilnija u svom podržavanju Izraela od Trampa. Ranije pomenut komentar Bernija Sandersa dovodi nas do pitanja, da li iznova gledamo kako na izborima širom sveta biramo između dva zla? Zašto ne vidimo adekvatne razlike između opcija već gledamo dve preslikane slike?
U slučaju SAD-a je ovo posebno vidljivo. Dvopartijski sistem je doveo do toga da kako bi sebi osigurali najveći mogući broj glasača, sve partije postaju populističke.
