fbpx

ĐURĐA TIMOTIJEVIĆ: Mentalno zdravlje nije dihotomija, već kontinuum

Deveta epizoda Edit serijala bavi se mentalnim zdravljem i štetnim narativima koji postoje u društvu kada je u pitanju ova tema. Psihološkinja Đurđa Timotijević, zajedno sa Janom Šarić u epizodi „Nevidljivi F“ dekonstruiše ove narative i pruža nam jedan empatičniji pogled na ovu temu.

Šta je mentalno zdravlje i kako ga društvo razume?

Meni se čini da je dominantno razumevanje u populaciji kada je u pitanju mentalno zdravlje analogno sa razumevanjem fizičkog zdravlja. Zdravi smo ako nas ništa ne boli, nije ništa polomljeno, uklješteno, upaljeno, kada svi organi i sistemi organa rade manje – više kako treba. Po toj analogiji, mentalno zdravlje bi značilo odsustvo mentalne bolesti ili nekakvih psihopatoloških fenomena. Konkretno, zdravi smo ako nismo depresivni, anksiozni, ako nemamo napade panike… Ta analogija se čini delom opravdana, ali nije u potpunosti istinita i nije nam previše korisna jer nam ne kaže šta mentalno zdravlje jeste. Ono što je korisnije je shvatanje kroz sledeće kriterijume – funkcionalnosti u nama važnim aspektima života i kriterijum subjektivnog doživljaja psihološke dobrobiti.

Šta je funkcionalnost, kako se ona određuje?

Tu imam vrlo važnu napomenu – kada kažem funkcionalnost ne pričam o idealnom funkcionisanju, čak ne ni optimalnom, već onom koje je dovoljno dobro da preguramo dan, ustanemo sutradan i nastavimo dalje. Konkretnije, to bi značilo da mentalno zdravlje možemo da razumemo kao kapacitet da budemo funkcionalni u nama važnim odnosima i aktivnostima, da se u tome uglavnom snalazimo i da najčešće imamo osećaj da nam je u našoj koži dovoljno dobro. Iz toga proizilazi da je pitanje mentalnog zdravlja kontinuum, a ne dihotomija il si zdrav il si bolestan, il si normalan ili si lud. To je kontinuum gde bi na jednom kraju bila nekakva potpuna psihotična dekompenzacija, a na drugom polu nekakvo optimalno funkcionisanje.

Koji su najštetniji narativi koji prate mentalno zdravlje?

Prvi štetni narativ koji je možda više važio za generaciju naših roditelja, mada je prisutan i dalje, jeste to da psihološki poremećaji ne postoje – samo treba da vežbaš, „eto na selu nema depresije“… ko to kaže selo video nije. To je jako štetno jer ukoliko odbijaš da moj problem postoji, da je realan i validan, nema prostora za empatiju. To nekog ko pati i ko se oseća loše čini da se oseća usamljenim i da ga niko ne razume i to doprinosi izolaciji koja već postoji. Takođe, na taj način ne dozvoljavamo osobi da razume šta joj se dešava – ako moja agonija ima ime, meni je već lakše, znam šta je to i mogu nešto sa tim da uradim. Ako mi kažem da sam sve izmislio, ne mogu da preuzmem odgovornost, da preuzmem nešto s tim i to dovodi do osećaja beznađa.

Sa druge strane, imamo jedan noviji narativ i malo suptilniji – OK, postoje psihički poremećaji, ali oni su za slabiće. Ima depresije i anksioznosti, ali od toga te deli samo jedna knjiga o samopomoći i wellness aplikacija na mobilnom telefonu. Tu ponovo nema dovoljno prostora za empatiju i stvara dodatni pritisak u čoveku – ako je to tako lako, ja nemam problem već sam samo slabić ili lenština i ne trudim se dodatno. To čini da se osećamo dodatno krivim za svoje probleme i poremećaje, da se u njima učaurimo i udaljava nas od toga da sebi pomognemo.

Još jedan, koji se naslanja na ovaj poslednji, je taj da postoji ideal mentalnog zdravlja kome svi treba da težimo i da budemo optimalna verzija sebe. I onda umesto da se pitamo da li smo dobro i kako da nam bude bolje, mi se pitamo jesmo li mi okej, da li smo dovoljno dobri i kako da budemo bolji. Umesto pitanja kako da budemo bolja i najbolja verzija sebe, treba da se zadržimo na pitanju kako nam je i da li možemo da se osećamo bolje u svojoj koži ovakvi kakvi smo.

Šta je problematično u narativima koji potenciraju fizičku aktivnost i neke druge dopunske aktivnosti kao zamenu za psihološku pomoć?

Istraživanja zaista pokazuju da redovna fizička aktivnost ima puno blagodeti, kako za fizičko tako i mentalno zdravlje, pa i za smanjenje simptoma depresivnosti. Ali ni depresivnost, niti bilo koji psihički poremećaj, ne nastaje jer nema sporta – pa se sportom ne može ni rešiti. Ono što je preporuka jeste da, ukoliko imamo teškoće u mentalnom zdravlju i probleme koje ne možemo sami da prevaziđemo – da se obratimo za pomoć – psihoterapeutima, psihijatrima i ljudima koji su edukovani da se time bave. Knjige samopomoći, aplikacije, meditacija ili fizička aktivnost su stvari koje mogu donekle da nam pomognu, ali teško da mogu da nam pomognu da se izborimo sa problemima kao što su depresivnost, anksioznost, napadi panike, povlačenje u sebe, strahovi da izađemo iz kuće i slično. Ono što bih preporučila jeste da se pitamo da li nam je dovoljno dobro u našoj koži i da ako nas previše žulja da potražimo pomoć.

Često se ne pravi razlika između psihologa/psihološkinje, psihoterapeuta/psihoterapeutkinje i psihijatra/psihijatrice, a „ti si dobar psiholog“ se koristi i za označavanje karakterne osobine. Šta je uloga ovih disciplina i po čemu se one razlikuju?

Psiholog/škinja je osoba koja ima završene studije psihologije i bavi se nekom od disciplina psihologije, ali ne nužno nekom od disciplina koja ima veze sa mentalnim zdravljem ili kliničkom psihologijom – socijalna psihologija, kognitiva, razvojna, psihologija rada… Ono što je ovde važno su oblasti psihologije koje su pomagačke i tiču se mentalnog zdravlja. Sa druge strane, psihoterapija znači da osoba ima edukaciju iz određene škole za psihoterapiju. Recimo, meni ovde piše psihološkinja što i jesam, ali sam takođe i psihoterapeutkinja pod supervizijom. To znači da imam edukaciju i iz nekog psihoterapeutskog pravca. Za najveći broj pravaca i psihoterapijskih škola koje postoje kod nas, da biste ih upisali treba da budete ili psiholog ili psihijatar. Psihoterapeut može biti i psiholog i psihijatar. Ono što je razlika kod psihijatara je da su to navršeni lekari medicine sa specijalizacijom u psihijatriji, tj. oblasti medicine koja se bavi tretiranjem psihičkih poremećaja i najčešće podrazumevaju i farmakoterapiju. Ono što je važno da naglasimo je da jedno ne isključuje drugo – odlazak kod psihoterapeuta ne znači da nekad nije dobro da primamo i određenu farmakoterapiju jer, iz našeg iskustva, u nekim slučajevima lekovi jesu izrazito potrebni i u kombinaciji sa psihoterapijom daju najbolje rezultate.

Šta je mentalna higijena i kome je ona dostupna?

Mentalna higijena je psihološka disciplina koja se bavi očuvanjem i unapređenjem mentalnog zdravlja. Ona može da bude usmerena ka nekim rizičnim grupama, u cilju smanjenja rizika od neke bolesti, a može biti usmerena i ka celoj populaciji. Ono što ja smatram važnim je psihoedukacija – ona je odgovor kako se boriti protiv štetnih narativa. Hajde da pričamo o tome šta su psihološki poremećaji, šta su njihovi simptomi, da pomognemo da oni koji se sa time suočavaju da razumeju sebe, da ih porodice razumeju, da ih uputimo kome da se obrate za pomoć. Ali za početak, da prihvatimo da je to naša realnost, da ti problemi postoje, da ih razumemo i da validiramo ljudima ta osećanja, da empatišemo – i onda pronalazimo rešenja za to. Svi mi iz pomagačkih profesija smo dužni da se time bavimo i govorimo javno upravo da bismo nadglasali sve te štetne narative o mentalnom zdravlju.

Foto: Aleksandar Dimitrijević / Izvor NIN


Ceo intervju iz emisije NEVIDLJIVI F u okviru Edit serijala možete pogledati na Zoomer youtube stranici

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

SPOLJNA POLITIKA ZA POČETNIKE: LIBAN 2. deo

Prošle nedelje smo odgovorili na pitanja zašto je Liban trenutno goruća tema i kako izgleda život u njemu. Ako si kojim slučajem...

U nedelju Reflektorovo veče songova u Dvorištancetu

U okviru kampanje „Više od publike” Reflektor teatar i Dvorištance koji se nalazi u Cetinjskoj ulici broj 15, pozivaju vas na druženje...

MILAN(KA)

Pre, pa ned' da te lažem, al' ima jače od pola veka - ma kaki pola veka, to samo više mož' da...

Pa kako zaceliti?

Ležim ja tako danas, TV uključen, razmišljam zašto jebote nedeljama sanjam borbe u šumi? Znate, u pitanju su jako komplikovane borbe, u...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još