„Da ti kažem – Nove priče“

„Da li je sve crno-belo?“ „Šta bi se desilo da smo otišli levo umesto desno?“ „Kakav bi bio moj život da nisam otišao na taj sastanak?“ „Da li je život baš tako jednostavan?

Sve su to pitanja koja otvara predstava „Da ti kažem – Nove priče“ Teatra Ulica, čijim smo premijerama prisustvovali 22. i 23. novembra u Akademiji 28 u Beogradu. Ovaj komad, autora i reditelja Novaka Puletića, nastao je kao produžetak njene prethodnice „Da ti kažem“. Ovo je klasna predstava, pa dve postave čine polaznici škole glume ovog teatra. Ona paralelno predstavlja pet priča koje su, prema rečima glumice Maše Kotaranin, „različite, a opet imaju zajednički problem”. Ona dodaje i da poruku koju ona šalje nije jednostavno shvatiti na prvu loptu, jer zalazi u čvor života koji se konstantno okreće kao beskonačna osmica.

Ovo je priča o porocima, gubitku, važnim životnim odlukama i ljubavi. Postavlja pitanje da li je sve što nam se desi u životu ima neku uzročno-posledičnu vezu ili je nešto ipak slučajnost. Da li bi samo jedan drugačiji, naizgled nebitan korak potpuno promenio tok naših života? Bavi se svim odnosima u koje se ljudi upuštaju, pa zalazi u život roditelja i deteta, bračnog para, najboljih prijatelja, praistorijskih partnera i drugara koji razgovaraju o životu. Navodi da se zapitamo da li dovoljno cenimo ono što imamo i da li nekad ipak treba preispitati svoja dela.

Poenta predstave je da se ljudi zapitaju neka pitanja koja su univerzalna za čoveka i koja tište, ako ne sve, onda veliku većinu ljudi“, navodi autor i reditelj. On ističe i da je, za razliku od prethodnih predstava Teatra Ulica koje su za cilj imale povezivanje sa likovima na emotivnom, ovog puta želeo da postigne povezivanje na intelektualnom nivou. Tome u prilog govori i jezik kojim se likovi koriste. „Replike nisu replike dva uštogljena gospodina iz Engleske“, već je jezik onaj svakodnevni, životni.

Iako je ovo delo okarakterisano kao drama, kroz čitavu predstavu provlači se i jedna humoristična crta. Svaki put kada bi se gledaoci „zadubili“ i sa ozbljnošću pratili priču, neki lik bi učinio ili izgovorio nešto što bi ih nasmejalo. To je bilo dovoljno da ih trgne, čisto da ih podseti da ne gledaju iluziju, već nešto realno. Gledaju životne priče ljudi koje svakodnevno sreću na ulici, priče svoje porodice, prijatelja, komšija.

Glumci su sa scene ispraćeni aplauzom i ovacijama, a Kotaranin smatra da publika sigurno neće spavati posle predstave i zaključuje: „Kažu da stalno nailazimo na izbore sem kad umiremo i kad se rađamo”.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još