Da li je u našim filmovima prisutan toksični maskulinitet, kakve su rodne uloge i koja je poruka koju mladi dobijaju? Odgovor su pružili sami mladi u okviru kampanje koju je sprovela Divac fondacija.
„Čini mi se da su svi ti stereotipi i toksični maskulinitet vrlo prisutni u našim filmovima. Međutim, i tu postoje izuzeci kao što su eksperimentalni filmovi, ili radovi studenata FDU i slično, ali popularni filmovi, prvenstveno komercijalni filmovi, natrpani su rodnim ulogama i toksičnim maskulinitetom„, kažu mladi u kampanji.
Važno je razumeti da to ne znači da su muškarci, kao takvi, toksični, već da se radi o obrascima ponašanja koji negativno utiču i na same muškarce i predstavljaju uzrok nasilja čija su najčešća žrtva žene, ali i manjinske grupe koje se ne uklapaju u rodne stereotipe.
Takva konceptualizacija maskuliniteta promoviše ideju da muškarci treba da budu agresivni, dominantni, emotivno suzdražani i da potiskuju svoju ranjivost, podrazumeva nedostatak podrške za izražavanje emocija i stvaranje pritisaka na muškarce da se ponašaju na način koji odgovara tradicionalnim rodnim stereotipima o muškosti. Ovaj oblik maskuliniteta često dovodi do problema kao što su nasilje, mentalni problemi, diskriminacija i neravnoteža u odnosima među polovima.
„Isti taj model ponašanja koji je bio ranije, samo možda u drugačijem kontekstu, ali isti taj model ponašanja, i agresivnog, skrivanja emocija, vidim i ranije i sada. Ženske uloge su ranije bile više submisivne, danas je to malo manje, ali i dalje postoji„, navode mladi u kampanji.
Iako deluje da pop kultura ne može uticati na razvoj stavova koliko obrazovanje ili porodica, njen uticaj je ipak veliki, a sa društvenim mrežama još veći. To se može videti od načina oblačenja i kopiranja trendova, pa do obrazaca ponašanja.
„To možemo da vidimo po ponašanju mladih nakon što odgledaju „Rane“, „Munje“ ili recimo sada „Južni vetar“. Tu je najočigledniji primer gde mi možemo da vidimo kako se određena stereotipizacija preslikava u društvu. Isto tako i rodne uloge, pogotovo o tome kakav je odnos muškarca i žene – kako muškarac osvaja ženu, kakvi su njihovi odnosi i interakcije„, kažu intervjuisani mladi.
Rešenje vide u samoj odgovornosti kreatora sadržaja da likovima daju kompleksnije narative.
„Mislim da je rešenje da se prikazuju filmovi i serije sa muškim, ali i ženskim likovima, tako da budu koncipirani na nekom dubljem nivou, da budu mnogo bolje razrađeni„, kažu mladi u razgovoru, te se dodaje da je važno prikazati i mušku perspektivu: „Mislim da bi trebalo prikazati taj momenat otvaranja i verno prikazati koliko je teško otvoriti se, ako si muškarac. Koliko je za njega teško da se otvori i bude ranjiv pred drugima jer je to zapravo realnost u kojoj živimo. Žene se takođe ne moraju prikazati kao najjače u univerzumu, već prikazati kako i pored svih poteškoća – poslovne, privatne i svake druge uloge koju imaju – i dalje uspevaju da budu uspešne„, kažu intervjuisani mladi.
Da li će do promene doći – smatraju da hoće, ali su promene jako spore.
„Te promene se dešavaju, ali su sa perspektive naših života toliko sitne i na toliko niskim nivoima, da ih ni ne primećujemo“, zaključuju mladi u kampanji.
Podcast je deo kampanje koju je realizovao Marko Stanković.
Kampanja je realizovana u okviru regionalne inicijative „Youth 4 Inclusion, Equality & Trust“ (Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje) koju realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Populacioni fond Ujedinjenih nacija u Srbiji, u saradnji sa UNDP Srbija, UNESCO i UN Women, uz finansijsku podršku Fonda za izgradnju mira generalnog sekretara UN-a.
