U poslednjih 166 miliona godina, nestalo je preko 900 gena koje sadrži Y hromozom, ostavljajući ga sa još oko 55 gena, navodi La Trobe univerzitet iz Australije u svom istraživanju. Ovim tempom, kako navodi La Trobe, kroz 11 miliona godina nestaće u potpunosti Y hromozom.
🟡 Šta nestanak Y hromozoma predstavlja za čovečanstvo?
Da li ćemo na rođenju biti muškog ili ženskog pola, određuju nam hromozomi, u kojima se nalazi skoro celokupna DNK koja je nosilac svih genetskih informacija. U ljudskom organizmu se nalazi 46 hromozoma, odnosno 23 para, od kojih samo 1 par ima funkciju polnih hromozoma. Kod žena, u pitanju je XX par, dok se kod muškaraca radi o XY paru, navodi portal Vitality.
„Y hromozom ima veliku ulogu jer sadrži ključni gen koji pokreće muški razvoj kod embriona. Oko 12. nedelje nakon začeća, ovaj glavni gen aktivira druge gene koji regulišu razvoj testisa. Embrionalni testis proizvodi muške hormone (testosteron i njegove derivate), što osigurava da se beba razvije kao dečak. Ovaj glavni gen za određivanje pola identifikovan je kao SRY (sex region on the Y) 1990. godine. Funkcioniše tako što pokreće genetski put koji započinje genom SOX9, koji je ključan za muško određivanje pola kod svih kičmenjaka, iako se ne nalazi na polnim hromozomima.“
La Trobe University
Smatra se da pre 100-200 miliona godina kada su se pojavili prvi sisari na planeti, da oni uopšte nisu imali polne hromozome. Kako je evolucija napredovala, „došlo je do mutacije koja je budući Y hromozom načinila odgovornim za razvoj testisa odnosno muških jedinki“, navodi Vitality.
Evolucijski gledano, ukoliko bi došlo do potpunog nestanka Y hromozoma, ljudska vrsta bi prestala da postoji na zemlji. Da bi smo se razmnožavali, potrebni su spermatozoidi i potrebni su muškarci – dakle, ako dođe do nestanka Y hromozoma, nestaće i muškarci, samim tim razmnožavanje će biti onemogućeno.
🟡 Postoje vrste koje nemaju Y hromozom
Kako navodi Le Trobe, postoje slepi miševi iz istočne Evrope i bodljikavi pacovi iz Japana kod kojih su Y hromozom i SRY gen već potpuno nestali. Uprkos tome, ove vrste još uvek opstaju iako nije jasno kako određuju pol bez SRY gena.
Naučni tim koji predvodi biolog Asato Kuroiwa sa Univerziteta Hokaido, vršio je ispitivanja nad 3 ugrožene vrste bodljikavih pacova sa različitih japanskih ostrva. Ono što je ovaj naučni tim otkrio, jeste da se većina gena sa Y hromozoma bodljikavih pacova premešteni na druge hromozome. Nisu pronašli SRY gen, niti gen koji bi ga zamenio.
Međutim, pronašli su sekvence koje su bile prisutne u genomima mužjaka, ali ne i ženki. Nakon daljih istraživanja, otkrili su da ove sekvence predstavljaju okidač za normalno aktiviranje SOX9 gena, ključnog gena za pol.
Ovo otkriće biologa sa Univerziteta Hokaido navodi na zaključak da SOX9 gen može da funkcioniše bez SRY gena, navodi Le Trobe.
🟡 Postoji li nada za ljudski rod?
Portal The Conversation navodi da tim biologa iz Bostona „snažno zagovara dugovečnost Y hromozoma“. Naglašavaju da, iako su šimpanze izgubile neke gene otkako su ljudi i šimpanze imali zajedničkog pretka pre 5 miliona godina, ljudi nisu doživeli značajan gubitak gena. Zapravo, tokom 25 miliona godina otkako su se ljudi odvojili od majmuna, izgubili su vrlo malo gena.
„Postoje geni na Y hromozomu koji su aktivni u svakom kutku tela. Koža, krv, mozak, pluća — šta god da pomislite. Čini se da su oni neka vrsta globalnih preduzetnika unutar ljudskog genoma. Oni su neka vrsta glavnih regulatora.” rekao je biolog Dejvid Pejdž iz Bostona za NPR.
Međutim, genetičarka Dženifer Grejvs sa Univerziteta La Trobe rekla je za NPR: „Mislim da ne možemo pretpostaviti da će, samo zato što su tu i rade nešto korisno, tu biti zauvek. Mali incident bi mogao da ga izbaci iz ravnoteže, ili bi evolucija novog sistema za određivanje pola, koji bolje funkcioniše, mogla da preuzme primat.“
Svakako da bi reprodukcija bila otežana, ili ti praktično nemoguća ako više ne bi bilo muškaraca, 11 miliona godina tokom kojih će Y hromozom još postojati kako navodi La Trobe, svakako je dug vremenski period. Imajući u vidu da smo prepoznati kao ljudi manje od 100.000 godina, nemate razloga za brigu.
Naravno, postoji niz scenarija u kojima će naša vrsta verovatno nestati mnogo pre nego što Y hromozom nestane sa planete.
Naslovna fotografija: Miroslaw Miras/Pixabay
