Dan nakon održanih izbora, CRTA je održala konferenciju za štampu na kojoj su predstavljeni preliminarni nalazi o monitoringu izbornog dana. Kako kažu, proces su obeležili izrazito loše organizovan izborni dan, narušavanje integriteta istog, ugrožavanje prava birača, kao i fizičko nasilje.
Programski direktor CRTE Raša Nedeljkov izneo je podatke o nepravilnostima tokom izbornog dana koji, između ostalog, kažu da je 18% biračkih mesta u Srbiji bilo nepripremljeno, a da su najčešće nepravilnosti bile paralelni spiskovi, narušavanje tajnosti glasanja, pritisci na birače i kupovina glasova. Na 11% biračkih mesta je nakon 20 časova bilo birača koji su čekali u redovima, ali na skoro pola tih mesta glasanje nije bilo omogućeno za njih. U Beogradu, pak, procenat takvih biračkih mesta bio je 27%, dok na 12% oni koji su tu bili nakon uobičajenog završetka glasanja, nisu mogli da glasaju. Još neke nepravilnosti su snimanje dešavanja od strane članova biračkih odbora, kao i prisustvo neovlašćenih lica tokom izbornog dana, što se dešavalo u 4% slučajeva u Srbiji.
Šef pravnog tima CRTE Pavle Dimitrijević izjavio je da su njihovi posmatrači bili očevici nezakonitih radnji i da je prikupljeno dovoljno informacija da se podnesu prijave MUP. Dva puta je bio primećen „bugarski voz“, a kupovina glasova se takođe dešavala. Ove godine će imati najveći broj prijavljenih slučajeva policiji od 2016. godine, a takođe je najveći broj pritisaka na posmatrače CRTE bio u ovom izbornom ciklusu. Prijavljeno je neprimereno ponašanje članova biračkih odbora uz verbalne pretnje posmatračima, od čega su tri slučaja pretnji ispred biračkog mesta.
Nedeljkov je izjavio i da posmatrači nisu mogli da provere iz kojih stranaka su članovi biračkih odbora, ali su utvrdili da su na 18% biračkih mesta bili prisutni domaći i strani posmatrači, mada najviše nakratko, za razliku od posmatrača CRTE koji su ceo dan bili prisutni. U Beogradu su na 85% biračkih mesta posmatrači bili prisutni, a što se tiče glasača sa KiM, procenjeno je grubo kršenje procedura, uz neadekvatan način glasanja.
Glavni istraživač CRTE Vujo Ilić predstavio je rezultate tri nivoa izbora, na uzorku od 99%. Što se izlaznosti tiče, na parlamentarnim izborima iznosila je 58,7%, na predsedničkim 58,6%, a u Beogradu 57,2%. Aleksandar Vučić je odneo pobedu u prvom krugu sa 57,7% glasova, a u parlament će, uz četiri manjinske liste ući liste SNS, Ujedinjenih za pobedu Srbije, SPS, NADA, Moramo, Patriotski blok i Srpske stranke Zavetnici. Rezultati beogradskih izbora pokazuju da je lista koju predvodi Aleksandar Šapić osvojila 48 mandata, Ujedinjeni za pobedu Beograda 26, Moramo 13, SPS je na četvrtom mestu sa osam mandata, a prate ih NADA sa 7 i Zavetnici i Patriotski blok sa po četiri.
Rečeno je i da su prava na slobodne i fer izbore narušena i da ako se ne nastavi borba sa ovim problemima, sledeći izborni ciklus može biti samo gori. Upućen je apel građanima da koriste svoje pravo da se bore za biračka prava i da treba uputiti zahtev za pokretanje postupka pred lokalnim izbornim komisijama, za šta su ostala još dva dana. Što se rada Republičke izborne komisije tiče, Nedeljkov je izjavio da je obmanula očekivanja javnosti i veruju da je RIK mogla da doprinese boljem razumevanju sinoćne situacije. Takođe je naglasio da RIK faktički prestaje da radi nakon zaključenja rezultata izbora, a umesto toga, trebalo bi da bude institucija sa finansiranjem i stalnim uposlenicima, jer ovakva kakva je, odgovara elitama na vlasti, koja god ona bila. Na pitanje u vezi sa gužvama na biračkim mestima, jedan od razloga vidi u dosta većoj izlasnosti u Beogradu koja je veća za sto hiljada birača, a razlog je takođe i spajanje tri nivoa izbora. Problem su bili i različiti propisi od mesta do mesta, kao i preporuke koje su stizale dan pred izbore, a koje su rekle članovima biračkih odbora da rade suprotno zakonu, da bi se vratili na zakon na sam izborni dan. Takođe je na brojnim mestima bio ponavljan proces brojanja listića zbog toga što su neki bili ubačeni u pogrešne kutije, što je doprinelo dugom čekanju na rezultate. Kao završne reči, Nedeljkov je rekao da moramo biti pritisak na institucije da počnu da rade svoj posao, kao i da izborni proces još nije gotov, sve dok se svaki glas utvrdi kao legitiman.
Naslovna fotografija: Vladan Macura
