Čitanje- dozvoljeno: Svetski dan mladih čitalaca sa Višnjom Pečenčić

U utorak, 9. novembra, imao sam priliku da razgovaram sa Višnjom Pečenčić. Višnja je član školske redakcije RTS-a i osoba kojoj dugujem zaista puno toga. Svoje prve korake u novinarskim i autorskim vodama napravio sam upravo pod njenim nadzorom, u okviru emisije Promaja.

Višnja je 2019. godine bila jedna od autora emisije „Čitanje- dozvoljeno“ u kojoj je imala priliku da razgovara sa srednjoškolcima o književnosti.

Da li mladi danas čitaju?

To pitanje me dosta nervira inače, jer ga smatram velikom generalizacijom. Na ovo pitanje ne može se pružiti jednostavan odgovor. Iz svog iskustva, shvatila sam da kritike na račun mladih poput „mladi ne rade ovo, ne rade ono, oni su ovakvi, oni su onakvi“ nisu baš uvek merodavne. Kada pričamo o tome da li čitaju konkretno knjige, ja kao neko ko je veliki zaljubljenik u knjigu ne osećam neku vrstu predrasude prema bilo kom tipu čitanja, a mladi definitivno čitaju. Moramo prestati da budemo toliko romantično vezani za fizičku predstavu knjige.

Čitanje na blogu se i dalje smatra čitanjem.

Kakav je osećaj biti stalno okružen mladim osobama i direktno ih pitati o tome šta misle, ili u ovom slučaju, čitaju?

Ja se i dalje smatram mladom, tako da se nikada nisam osećala kao da nemam zajednički jezik sa mlađima od sebe. Svakako, jeste poseban osećaj raditi sa srednjoškolcima jer je to prilika da se nekako vratiš u taj period. Posebno je zabavno bilo to što smo mi izabrali grupu srednjoškolaca koji nisu nužno neki veliki čitaoci. Baš naprotiv, birali smo mlade koji čak i ne vole da čitaju i pokušali smo da uđemo u njihove razloga „zašto čitati“ ili „zašto ne čitati“, odnosno šta ih čitanju privlači ili odbija. Donekle sam i sama mogla da se poistovetim sa njima jer me ni samu u srednjoj školi čitanje nije toliko privlačilo. Igrom slučaja sam tek nakon srednje škole upisala književnost i zaljubila se u čitanje.

Definitivno jeste normalno da mladu osobu u tom uzrastu interesuju neke drugačije, malo brže stvari. Čitanje zahteva dosta strpljenja, vremena i spore su, što u tom uzrastu nekima može biti odbojno. Ipak nemaš hiperlinkove, nemaš paralelne stvari- „offline“ si i moraš sam da se potrudiš da knjizi daš svoje viđenje i shvatanje njenog značenja.

Emisija „Čitanje- dozvoljeno“ me je navela da pročitam delo „Čekajući Godo-a“.

Mi smo našoj ekipi srednjoškolaca pružali različite zadatke i pitali smo ih kako bi oni učinili čitanje prijemčivijim. Oni su smišljali reklame za književnost od kojih je jedna bila i reklama za „baštenski nameštaj- Godo“.

Kojom knjigom ti proslavljaš ovaj dan?

Ovih dana se družim sa Nikolasom Niklbijem na po nekoliko sati, nakon čega „skoknem“ do stručne literature. Ali što se beletristike tiče, trenutno sam u 19. veku.

Kad smo kod beletristike, ljudi često „hejtuju“ značajan procenat književnosti. Nekada je to opravdano, a nekada baš i ne. Da li imaš neki „guilty pleasure“ što se knjiga tiče, odnosno, da li se nekada nekoj knjizi vratiš iako znaš da je svi okarakterišu kao manje vrednu.

Uf… pazi, za Dikensa se može reći da je „guilty pleasure“ zbog velikog broja melodramskih momenata koji se mnogima čini kao „cringy“. Ja mu se uvek vraćam jer sa bavim time na svom doktoratu, ali srećom mnogi oko mene i ne čitaju toliko Dikensa pa i ne znaju za te „problematične“ trenutke.

Film vs Knjiga? (Sa akcentom na Harry Potter serijal!) Šta je po tvom mišljenju bilo uticajnije?

Jaoj, nemoj mi postavljati takva pitanja, nemam metar pobogu pa da merim takve stvari. Meni je lično prvih pet knjiga ovog serijala bilo nešto najomiljenije, dok sam se, kada je film izašao, dosta smorila. Prosto mi filmovi nisu legli. Ipak se sa knjigom povezujem danima i nedeljama, dok mi film sve to pruži na samo neka dva sata.

Kao neko ko radi na televiziji, koliko često je gledaš?

Nemam TV. Da, imam ga iza sebe, istina, ali nemam priključak tako da ne mogu da ga gledam ni da hoću. Više vremena provedem čitajući. Gledam naravno serije, ali je ipak čitanje primarna stavka. Od skoro nosim čak i naočare za čitanje!

Za kraj emisije, koju knjigu bi preporučila mladima?

Hej, evo jednog predloga koji će nekome možda biti „cringe“. Toplo bih preporučila knjige Eriha Froma! Možete slobodno krenuti od „Bekstva od slobode“ ili „Umeća ljubavi“. Generacije naših roditelja imaju često sabrana dela Eriha Froma, koji je tih godina bio izrazito popularan. Ja sam tako na polici nabasala na nešto što nisam znala i otkrila dosta dobrih stvari, tako da bih zaista svima preporučila Eriha Froma.

Na samom kraju ostaje poruka svim mladima:
„Knjiga deco, knjiga, a ne zvona i praporci!“

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još