Imenovanje Dragoslava Bokana, novi Pravilnik o radu i iznenadno zatvaranje zgrade su tri događaja u kratkom vremenskom razmaku koja su uzdrmala jednu od najvažnijih kulturnih instituciju u zemlji – Narodno pozorište u Beogradu. Dok vlast tvrdi da je reč o administrativnim i tehničkim odlukama, umetnici i javnost sve glasnije upozoravaju da je na delu sistematski pokušaj političke kontrole nad kulturom i ućutkivanja onih koji misle drugačije.
🟡 Imenovanje Bokana za predsednika UO Narodnog pozorišta – „kakav umetnik, kakav upravnik“?
U središtu pažnje našao se Dragoslav Bokan, osnivač i komandant paravojne formacije „Beli orlovi“ i sada predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Njegovo imenovanje izazvalo je negodovanje glumačkog ansambla i kulturne javnosti, pre svega zbog njegovog otvorenog političkog angažmana i retorike koja se, kako kažu umetnici, „kosi sa samom idejom slobodne umetnosti“.
„Bokan je tu kao partijski komesar, da izvršava partijske zadatke. Kakav umetnik, kakav upravnik Narodnog pozorišta.“, kaže glumica Svetlana Ceca Bojković za Zoomer.
Otvara se pitanje – da li je postavljanje Bokana na mesto predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta isključivo administrativna mera ili politički signal? Kako Bojković kaže, nema sumnje da je reč o političkoj odluci aktuelnog režima.
🟡 Novi Pravilnik i zabrana političkog izraza
Kako bi formalno ograničila slobodu umetničkog govora, uprava je krajem septembra uvela Pravilnik o radnoj disciplini. Jedna od spornijih odredbi glasi da zaposleni ne smeju na sceni, u garderobi ili na probama davati političke izjave ili nositi simbole političke prirode.
Kako Bojković ocenjuje, Pravilnik funkcioniše kao instrument ućutkivanja zaposlenih, posebno u kontekstu da su prve pobune u zemlji, koje traju skoro godinu dana, inicirane upravo od strane kulturnih radnika.
Ovakva vlast vidi isključivo umetnike kao pretnju, zbog toga i obmanjuje narod iz dna u dan godinama i godinama. I onda umetnici koji po svojoj vokaciji, po svojoj prirodi teže za istinom i koji raskrinkavaju tu laž u široj javnosti, vlast ih doživljava ne kao neistomišljenike, već kao neprijatelje.
Svetlana Ceca BOJKOVIĆ, glumica (ZOOMER, 09. oktobar 2025. godine)
Istovremeno, nekoliko glumaca najavilo je štrajk upozorenja, kao izraz neposrednog protesta. Tada je, u toku dana, stigla informacija da Narodno pozorište mora biti zatvoreno zbog navodnih ozbiljnih propusta u sistemu protivpožarne zaštite – odluka koja je usklađena sa danom stupanja Pravilnika na snagu.
🟡 Kada glas ne može da se ućutka – zatvara se zgrada
Uprava i Ministarstvo kulture saopštili su da su, nakon inspekcijskog nadzora Sektora za vanredne situacije, doneli odluku da delovi zgrade Narodnog pozorišta budu zatvoreni dok se ne otklone utvrđeni nedostaci. U saopštenju se navodi da je potrebno sprovesti 59 mera da bi se obezbedio funkcionalan i bezbedan rad institucije.
Glumac Nedim Nezirović kaže za N1 da su zaposlenima nalozi za zatvaranje poznati iz medija, a ne iz uprave. Mnogi su već bili spremni za izlazak na scenu, ali su ostali u neizvesnosti. On je podsetio da bi, ukoliko je problem bio poznat ranije, uprava morala ranije reagovati.
Ceca Bojković ostaje pri stavu da je obrazloženje o „bezbednosti“ kontradiktorno. „Ako je to stvarno zbog požara, to je trebalo uraditi ranije. O tome se znalo još za vreme bivše uprave Svetislava Goncića. On je tražio sredstva da se to reši, nisu ih dobili, a sada odjednom imaju. Pa o čemu mi pričamo? Ako se znalo da postoji opasnost, zašto su pustili . Ako je tako, ako se to znalo zašto ste onda pustili da se otvori sezona, zašto ste pustili da ljudi dolaze, imaju probe i pripremaju predstave, drame, balet i opere ako je to bilo nesigurno. To je kao da ste ljude pustili na gradilište, pa pala nadstrešnica. Kakav je to paradoks. Oni ne znaju gde udaraju, malo je reći da su to autogolovi.“ – kaže Bojković.
🟡 Protest kao odgovor na pritisak
Glumci su se uprkos svim preprekama izašli pred zgradu Narodnog pozorišta — bez ozvučenja, bez velike medijske podrške, ali sa očitom namerom da ukažu na pritisak i solidarišu se sa kolegama.
„Protest je bio sjajan – nije bilo ni ozvučenja, ali ljudi su čuli. Govorio je jedan mladi glumac ispred Dramskog ansambla. Okupili smo se svi, iz raznih pozorišta, da damo podršku kolegama. To je bila fantastična atmosfera.“, kaže Bojković.
Ovo nije bilo ni devedesetih godina. Tada je Narodno pozorište otvorilo vrata i sa galerije se opozicija obratila narodu. Danas bi uleteli batinaši u fantomkama, maskirani u policiju, da mlate narod koji sluša. To je ogromna razlika.
Svetlana Ceca BOJKOVIĆ, glumica (ZOOMER, 09. oktobar 2025. godine)
🟡 Kultura, moć i kontrola
Za Cecu Bojković, ovaj slučaj nije izolovan — radi se o sistemskom odnosu vlasti prema kulturi.
„Njima ne treba obrazovanje, što su već dokazali, a ne treba im ni kultura. Najbolje je nepismen, neprosvećen, nekulturan narod, jer takvim narodom možeš da vladaš kako hoćeš.“, kaže ona.
🟡 Odluka, otpor i posledice
Kada Aleksandar Vučković u predstavi Majstor i Margarita izgovori rečenicu „Svaka vlast je nasilje nad narodom!“, postavlja se pitanje da li umetnički izraz u okviru scenarija može biti tumačen kao kršenje radne discipline i potencijalni razlog za sankcije.
Dok ansambli pokušavaju da održe kontinuitet repertoara u alternativnim prostorima, slučaj Narodnog pozorišta jasno pokazuje koliko institucionalni i politički pritisci mogu oblikovati granice umetničkog izraza, namećući pitanje do koje mere se sloboda stvaralaštva može zaštititi unutar kulturnih institucija pod kontrolom države.
Naslovna fotografija: Gavrilo Andrić
POGLEDAJ JOŠ I:
ZOOMER INTERVJU SA CECOM BOJKOVIĆ
