Prošle godine je nepravedno ostao u polufinalu „Pesme za Evroviziju“, a ove godine se takmiči i kod nas i u Hrvatskoj! O istorijskoj šansi da predstavlja istovremeno dve zemlje na Evroviziji, kao i navodima da mu je festival namešten u podcastu „U susret Evroviziji“ govorio je mladi autor Boris Subotić.
Kada si se takmičio prošle godine na Pesmi za Evroviziju, meni lično je bilo veliko razočarenje što sa pesmom „Vrati mi“ nisi ušao u finale. Šta misliš da je bio razlog tome – da li konkurencija koja je bila jača u polufinalnoj večeri kada si ti nastupao, ili nešto drugo i šta bi ti sada uradio drugačije?
Sve je pomalo uticalo. Negde smatram da je taj nastup definitivno trebalo drugačije da izgleda, a takođe konkurencija je bila zaista jaka i neka jaka imena su se pojavila prošle godine. Ali, sa druge strane, s obzirom na to da mi je to bilo prvo pojavljivanje kao kantautora i nekog ko izvodi svoj prvi singl, ja sam zaista bio prezadovoljan i ni u jednom momentu se nisam ni razočarao, niti mi je nešto bilo posebno žao što se to finale nije desilo. Ali svakako ne mogu da kažem da sam nepravedno izbačen iz takmičenja. Svakako su neke stvari mogle da budu bolje i uticale su na to da sada znam na koju kartu da igram, poprilično sam upoznao i svoje vrline i mane i znam kako da ih koristim.
Ono što smo odmah mogli da primetimo je da ove godine ideš sa nečim što je malo energičnije i drugačije i taj jedan poseban deo pesme sa tim „korisnik je nedostupan“ se vrlo izdvojio. Šta će još ove godine biti drugačije, šta ćeš promeniti i šta nas čeka u martu na sceni?
Prvenstveno, ovaj put nastupam sa pesmom koju nisam ja pisao, to je novost, a druga stvar tako je – „Nedostupan“ je malo drugačiji pop u odnosu na ono što sam do sada pevao, iskreno prija mi i više se sebi dopadam u ovoj nekoj priči. U odnosu na prošlu godinu biće sve drugačije, prvenstveno zato što sada znam koje stvari treba da izbegnem. Nastup će svakako biti dijametralno suprotan u odnosu na prošlogodišnji, prvi put se pojavljujem sa igračima i to je neka stvar koju mogu da otkrijem. Ali što se tiče nastupa, ne bih otkrivao, zato što sam prošle godine pričao kako će nastup da bude super – pa je bio kakav je bio. Pustio bih da ljudi prvog marta sami vide šta smo im pripremili moj tim i ja.
U odnosu na prošlu godinu razlika je i to što te ove godine skandali nisu zaobišli i našao si se u centru rata između Saše Mirkovića i Olivere Kovačević. Znam da to ne želiš da komentarišeš, ali to je nešto što pokazuje da si se ove godine nekako više izdvojio nego prošle godine. Pričali smo o prošlogodišnjoj konkurenciji, a ko ti je ove godine najveća konkurencija i ko misliš da najviše može da ti se ispreči na putu ka Evroviziji?
Ove godine nemamo jasnog favorita, spominje se Luke Black kao najkomentarisaniji učesnik, ali nije se izdvojio tako jasno favorit kao prošle godine. Muzički meni ova godina mnogo više prija i mnogo više pesama mi je završilo na plejlisti i negde smatram da, pošto je većina nas neafirmisana i ne toliko poznata publici, ne postoji stvar koja može da se očekuje i može da ide u dva smera – ili da fejlujemo, ili da bude stvarno fantastično. Ne znam koga bih izdvojio kao najveću konkurenciju, s obzirom na to da 90% takmičara ne poznajem i ne znam kako rade, kao ni oni mene.
A kome bi ti dao 12 poena?
Ivoni sa pesmom „U noćima“ i Anđeli sa pesmom „Loša procena“.
A kome bi dao 12 poena na „Dori“ gde si takođe među favoritima i tvoja pesma, koju izvodi Hana Mašić, je u top3 sa najviše pregleda na youtube? Ko ti je najveća konkurencija u subotu na„Dori“?
U Hrvatskoj su se favoriti veoma jasno izdvojio i mislim da je, ako izuzmem našu pesmu, mislim da je jedan od glavnih favorita grupa Harmonija Disonance i pesma „Nevera“ koja se i meni lično dopada i mislim da su oni najveća konkurencija Hani u subotu. Razlika između našeg i njihovog takmičenja je u tome što je „Dora“, kako mi se čini, godinama fokusirana najviše na muzički deo festivala, više nego na scenski i vizuelni identitet. Ali, s obzirom na to nisam video šta će se ove godine desiti ne znam da li se to promenilo. Meni hrvatska scena i njihovo takmičenje stvarno prija i bliski su mi muzički, tako da je možda jedina razlika koju primećujem to što mi volimo da uložimo u scenski nastup, a da su oni možda više fokusirani na samu muziku.
Kako izgleda saradnja sa Hanom, s obzirom na to da ste oboje mladi autori i izvođači. Koliko ste jedno drugom podrška, ima li straha od tako velikih nastupa?
I Hana i ja smo osobe koje su prošle takmičenje kao mladi i mislim da smo oboje pripremljeni na tempo koji festivali zahtevaju. Za „Evroviziju“ ne bih rekao da je bilo pripremljen, za tu veličinu festivala. Saradnja sa njom je stvarno fantastična, čujemo se svakodnevno, ja u subotu putujem za Opatiju jer naravno želim da joj budem podrška tamo. Zaista mi prijaju i ona i njen tim i nekako se osećam dobrodošlo i stvarno smatram da je „Nesreća“ završila u pravim rukama.
Pazi sad ide jedno jako teško pitanje – ukoliko pobediš i u Srbiji i u Hrvatskoj, kojoj pesmi bi dao 12 poena. „Nesreća“ ili „Nedostupan korisnik“ – šta ti je veći favorit?
Ufff, nisam baš razmišljamo o ovome. Ali ajmo ovako… „Nesreću“ sam ja napisao, i tekst i muziku, i naravno da mi je bliska, ali nekako sam sa „Nedostupan“ upoznao neku novu svoju energiju koja mi se mnogo sviđa. I koliko god da mi je dosta ljudi reklo da im se „Vrati mi“ možda više dopada, ja se sebi više dopadam u ovoj pesmi i moraću da kažem da kažem da bih 12 poena dao pesmi „Nedostupan“.
Videćemo šta će se desiti jer ti sad imaš veliku mogućnost da uđeš u istoriju jer se nikad nije desilo da neko istovremeno nastupa za dve zemlje i bude u dva tabora u green room-u. Evidentno je kod tebe da voliš Evroviziju, kao mali si učestvovao na našem takmičenju za „Dečiju pesmu Evrovizije“, sada si već treći put u izboru „za velike“ – otkud tolika ljubav prema tom festivalu?
Hahahaha pa verovatno postoji neki problem! Ne, ja zaista volim Evroviziju. Ja sam neko ko uopšte ne prati sport, ne zanima me sport i umem da se šalim da je Evrovizija jedina utakmica koju ja gledam jednom godišnje i negde najbitniji događaj koji se dešava jednom godišnje. Stvarno je kliše „od malih nogu“, ali zaista od malih nogu želim da predstavljam našu zemlju na tom takmičenju. Prezabavno mi je to i ako postoji osoba koja je pogledala više priloga i intervjua sa Evrovizije neka mi se javi, mislim da nije više od mene pogledala. Zaista bi mi bila čast, a i ogromna želja, da predstavljam našu zemlju i to je negde glavni razlog. Ali, sa druge strane, naš nacionalni izbor se u poslednjih par godina promenio i prošle godine sam video da mi zaista prija taj tempo, prija mi pristup RTS-a celoj manifestaciji, tako da je negde pomešana i želja da odem na Evroviziju, a i zato što mi se dopada da budem deo našeg nacionalnog izbora.
Šta je ono što ti najviše voliš na Evroviziji i ko su ti omiljeni naši predstavnici, ali i strani izvođači koji su se takmičili?
E sad, pominjati Mariju Šerifović… to je evidentno naš najbolji plasman, a i jedna od najboljih pesama, ali meni se istinski na Evroviziji od naših predstavnika dopala Sanja Vučić kada je išla solo, i Željko Joksimović „Nije ljubav stvar“. To mi je super. A što se tiče stranih izvođača, Isaiah i „Don’t come easy“, to je Australija 2017. godine. Tačno imam tim pesama koje mi se dopadaju svake godine, a to je neki UK pop, koji nije nužno poslat od strane Ujedinjenog kraljevstva, ali tačno postoji taj zvuk koji svake godine izdvojim da mi se dopada.
Zanimljivo je da pominješ UK, koja ima jednu od najjačih pop scena u svetu, a onda, ako izuzmemo prošlu godinu, uvek loše prođu na festivalu?
Tako je, ali oni nikada nisu poslali taj pop zvuk koji neguju na svojoj sceni. Mislim da se nikad nije desilo da pošalju takvu pesmu u Evropu, odnosno na Evroviziju.
Kako se tebi čini „Space Man“, koji im je najbolji plasman u poslednje vreme?
Well… not my cup of tea.
Zanimljivo je koliko je ta pesma dobro prošla, a da se zapravo gotovo nikome ne dopada, sa kim god da sam pričao.
Pa, mislim, super, bravo, svaka čast, ali nekako to nije moja šoljica čaja. Nekako ne bih je pustio u kolima. Ja delim muziku po tome da li bih je pustio u kolima ili ne.
A ko je bio tvoj favorit prošle godine?
Stvarno ne mogu da kažem nikoga sem Konstrakte. Meni je Konstrakta genijalna. To je onaj momenat, OK ja jesam ostao u polufinalu, ali da sam bio u finalu i da je pobedila – da, zaslužila je da pobedi i ne možemo da se ljutimo. Bila je genijalna i vanserijska. I da, prošle godine mi se dopala i Belgija, to je taj klasičan zvuk za koji se ja svake godine uhvatim, ali Konstrakta apsolutno van konkurencije.
CEO PODCAST SA BORISOM SUBOTIĆEM SLUŠAJTE NA ZOOMER.RS I SVIM STREAMING PLATFORMAMA
