Kabinet Zaštitnika građana Zorana Pašalića izradio je novi nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru, koji predviđa da se pored „standardnih“ prekršaja iz ove oblasti, Zakon dopuni i prekršajima koji su učinjeni u digitalnom prostoru, odnosno na društvenim mrežama.
Iako je u samom nazivu funkcije Zorana Pašalića sintagma „zaštitnik građana“, stručnjaci ocenjuju da se ovim nacrtom izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru Pašalić stavio u ulogu „zaštitnika vlasti“, odnosno „izvođača radova autoritarnog režima u Srbiji i ispunjenju autoritarnih fantazija istog“ kako ocenjuje pravnik Milan Vujić za N1.
Šta je sporno sa ovim nacrtom?
Na samom početku nacrta u koji je televizija N1 imala uvid, data je „pravna definicija“ društvenih mreža.
„Društvena mreža jeste website (vebsajt) ili kompjuterski program koji omogućava licima da komuniciraju ili razmenjuju informacije na internetu koristeći kompjuter ili mobilni telefon“ – navodi se u nacrtu, prenosi N1.
Međutim, identična ovakva definicija nalazi se u Kembridžovom rečniku. Iako pomenuti rečnik važi za jedan od najboljih rečnika, stručnjaci kažu da se on ne može koristiti za zakonodavni okvir.
„Kao da je to pisala neka sekcija B1 engleskog jezika, a ne neki pravnici“ – kaže pravnik Milan Vujić za N1.
„Ovo je nešto što ne ispunjava minimalne zahteve kvaliteta, sadržine i razumevanja onoga što digitalni prostor danas jeste. To bi značilo da bi i neka prepiska na, recimo, Vajberu ili nekoj drugoj platformi bila posmatrana kao društvena mreža i bila predmet uređenja, odnosno da bi neko ponašanje, komunikacija ili izražavanje u takvoj komunikaciji moglo da bude predmet kažnjavanja“ – dodaje izvršna direktorka organizacije „Partneri Srbija“ Ana Toskić Cvetinović za N1.
Osim što ne ispunjava minimalne zahteve kvaliteta i sadržine kako kaže Toskić Cvetinović, advokatica i izvršna direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, Milena Vasić, ocenjuje da bi takav predlog predstavljao povredu prava građana na slobodu izražavanja.
Ona ističe i da sloboda govora podrazumeva tolerisanje izraza koji mogu izlaziti iz okvira dobrog ukusa i pristojnosti, naročito kada je reč o javnim funkcionerima, političarima i političkoj kritici.
„Ne mora sve da se dopadne, ne mora sve da bude fino i pristojno. Dozvoljene su i psovke, dozvoljeni su i neki malo radikalni načini izražavanja, dokle god neposredno ne pozivaju na nasilje. Prosto, postoji jedna širina sloboda izražavanja na društvenim mrežama, koju bi uvođenje takvih prekršaja značajno suzilo, a samim tim bi građani izgubili jedan od veoma bitnih prostora gde mogu da izraze svoja nezadovoljstva“ – ocenila je Vasić.
Čak i u Srbiji, koja jeste jedna vrsta ograničene demokratije gde su ljudska prava ograničena, imali smo digitalni prostor koji je bio relativno slobodan i sada je ideja da se te slobode uguše i u digitalnom prostoru, da se pre svega kritika vlasti uguši u onlajn prostoru.
Ana TOSKIĆ CVETINOVIĆ, izvršna direktorka „Partneri Srbija“ (N1, 12. januar 2026. godine)
Sa druge strane, advokatica Tamara Radojčić rekla je za Euronews da namera zakona nije sužavanje slobode govora, već zaštita dostojanstva i psihičkog integriteta građana.
„Sloboda govora nije apsolutna. Ustav jasno propisuje da se ona može ograničiti kada se ugrožava nečije dostojanstvo i ugled. Kao što niko nema pravo da vas vređa na ulici, isto tako to ne bi trebalo da bude dozvoljeno ni na društvenim mrežama“, kaže advokatica.
Izvršna direktorka YUCOM-a Vasić navodi da su kroz analizu slobode izražavanja u digitalnom prostoru Srbije pokazali da se najveći broj ugrožavanja bezbednosti putem interneta i pokrenutih krivičnih postupaka zapravo odnosi na predsednika države i javne funkcionere.
Istovremeno, kako ističe, najmanje je krivičnih prijava i osuđujućih presuda za dela počinjena protiv žena, iako su one najčešće izložene pretnjama i uvredama na društvenim mrežama, a upravo ti postupci ujedno i najduže traju.
Ona podseća i da je Evropski sud za ljudska prava uspostavio standard koji se odnosi na ograničenje slobode izražavanja, kada i kako to ograničenje može biti dozvoljeno.
„Pred Evropskim sudom za ljudska prava se u svakom pojedinačnom slučaju testira da li je ograničenje ispunilo uslove ili nije. Verujem da ovo ograničenje ne bi prošlo test Evropskog suda za ljudska prava, kada govorimo o slobodi izražavanja – da li je ograničenje zakonito, da li je srazmerno, da li služi legitimnom cilju. Plašim se da bi ovaj legitimni cilj bi ozbiljno poljuljan“ – ocenila je.
Ukoliko bi zakon bio usvojen, vređanje na internetu tretiralo bi se kao prekršaj, što bi omogućilo da se postupak pokrene po službenoj dužnosti, nakon prijave oštećenog, za razliku od sadašnje prakse gde se uvreda uglavnom goni privatnom tužbom.
Međutim, ako se nađete u situaciji da neko pod vašim imenom i prezimenom piše uvredljive komentare ili se na društvenim mrežama ponaša drsko i nepristojno, na vama je da se u roku od osam radnih dana sami odbranite – tako što ćete kod notara odneti overenu izjavu onoga ko je u vaše ime počinio prekršaj.
Kako ocenjuje N1, posao nadležnih institucija ovako prelazi u ruke građana, čime se ujedno ukida i pretpostavka nevinosti.
Advokatica Vasić smatra da je „potpuno apsurdno“ tražiti od građana da oni preduzimaju istražne radnje i utvrđuju ko je počinio prekršaj jer bi time trebalo da se bave državni organi.
„To je potpuno suprotno i pretpostavci nevinosti, jer – ako mislite da je građanin učinio neke prekršaje – treba da dokažete da je on kriv“, naglašava Milena Vasić za FoNet, prenosi Insajder.
Autoritarni mokri san, otprilike – da se ljudi i cenzurišu i autocenzurišu ne bi li izbegli kazne zatvora.
Milan VUJIĆ, advokat
(N1, 12. januar 2026. godine)
Predstavnik Građanskih inicijativa, Uroš Jovanović, ocenjuje da se nacrtom iz kabineta ombudsmana faktički legalizuje ponašanje policije tokom prošlogodišnjih uličnih protesta, koje se sada prenosi i na prostor društvenih mreža.
On podseća da je policija tokom prethodne godine presretala građane, utvrđivala njihov identitet, privodila ih na informativne razgovore, kao i da su učesnicima protesta stizali pozivi da se jave sudiji za prekršaje.
Jovanović upozorava da bi, ukoliko društvene mreže budu proglašene javnim prostorom i ako nacrt bude usvojen u Skupštini, slična praksa mogla ponovo da se ponovi, navodi FoNet.
„Policija će sada da nadzire društvene mreže, skeniraće šta ko piše. Na društvenim mrežama nemate, ono što imate na javnom prostoru – kontekst, neki ton, neko ponašanje koje se sankcioniše, neku poruku. A veoma lako neku poruku, koja je napisana kroz sarkazam, ironiju, neki tekst pesme – možete protumačiti kao uvredu, drsko, bezobrazno ponašanje“ – ističe Jovanović.
Kada vidite koliki je raspon predviđenih kazni – uključujući i novčane i zatvorske, ljudi će dva puta da razmisle kako nešto napisati i da li uopšte napisati. Time se guše društvene mreže. To je jedan prostor koji je još slobodan od vlasti, a oni žele da to stave pod kontrolu.
Uroš JOVANOVIĆ, menadžer Programa za javne politike u Građanskim inicijativama (FoNet, 14. januar 2026. godine)
Posle konsultacija i javne rasprave ovaj nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru bi kao predlog trebalo da uđe i u skupštinsku proceduru.
Kazne predviđene ovim nacrtom uključuju novčane iznose od 10.000 do 150.000 dinara, kaznu rada u javnom interesu od 80 do 360 sati, a u određenim slučajevima i kaznu zatvora od 30 do 60 dana, posebno ako je u pitanju prekršaj „vređanje“, i ako je učinjeno u grupi.
Kao dokaz u postupku koristili bi se snimci ekrana, linkovi, svedoci i drugi digitalni tragovi, slično kao što se u fizičkom prostoru dokazuju prekršaji putem izjava i materijalnih dokaza.
Redakcija portala ZOOMER je kontaktirala Zaštitnika građana Zorana Pašalića sa namerom da zatraži na uvid pomenuti nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru, kao i da mu postavi nekoliko pitanja u vezi sa istim. Ombudsman Pašalić nas je pozvao nakon našeg upita, i rekao nam kako ne može da nam pošalje nacrt, jer nacrt nije javan dokument. Takođe, Pašalić je rekao da će na naša pitanja odgovoriti u narednih 15 dana.
Naslovna fotografija: Google Gemini
