Pred sam kraj decembra naše omiljene 2020. godine, možda baš kao novogodišnja želja svetu, izašao je Soul, novi animirani film kompanija Disney i Pixar. Po prvi put animacija nam je ponudila rešenje velikih zagonetki i kako se čini, sve smo pogrešno shvatili.
Ko je Džo Gardner, glavni junak novog animiranog filma Soul, ako ne ja, ako ne ti, svi mi današnji ljudi s nogama na asfaltu i pogledom na Mesecu (uglavnom). Gde god nam se pogled zaustavi, ne stajemo dok tamo ne stignemo. Na početku filma, učenici na muzičkoj sekciji sviraju raštimovane instrumente, a mi kao i oni, činimo isto dok ne pronađemo onaj koji nam dobro stoji i s kojim se sviđamo sami sebi, pa onda u trku pobegnemo zajedno s njim daleko od svega što zovemo „običan život“.
Filmovi su obično oni koji umeju da prodrmaju iz temelja i počneš da osećaš nešto novo, donesu neko veliko i novo iskustvo i srećom ima ih puuuno. Ovo je jedan od onih filmova koji možda stignu i korak dublje. Mislim da je ovo film koji ima moć da bar na kratko promeni i ono kako se ponašaš dok čuči negde u skrivenom ćošku tvoje glave i podseća na sve što nam je Soul doneo. Možda preterujem, ali čini mi se da ovaj film, ako ga pustimo, može da oslobodi i spasi.
Slatko upakovana kritika svetu
Soul je bez sumnje buket raznih priča, noseća priča filozofije o smislu života dopunjena pričom o odrastanju, vaspitanju, religiji, moralu i ljudskosti, ali to je i priča o promenama, optimizmu, o posledicama brzog života i mentalnom zdravlju. Jazz je improvizacija, a baš tako je kroz ovaj film predstavljen i sam život.
U komentarima o ovom filmu često čujemo „ovo je prvi Pixar film koji nije za decu, već za roditelje“, a čemu ova rečenica možda najviše ima smisla objasniti kroz lik malene duše broj 22. Bezlični naziv i univerzalan izgled jedini je način za prikazati lika koji još uvek nije postao lik, tj. dušu koja još uvek nije postala čovek. I sam Pete Docter, reditelj ovog filma, u jednom svom intervjuu rekao je da je upravo to bio najteži deo posla – pronaći način da se prikaže od svega fizičkog odvojena, duša. Broj 22 svojom pojavom donosi veliku lekciju o roditeljstvu i društvu uopšte (sreća što se ovaj film gleda porodično), a pomoć psihologiji i psihoterapeutima koji sa pričama poput ove rade svakoga dana. A šta je poruka koju nosi 22 – ono što slušamo o sebi, postaje naša istina o sebi, a kada se u skladu s tim uverenjem i ponašamo, postaje realnost. Ako nam ljudi kojima verujemo i kojima se divimo govore da smo nesposobni, glupi, neadekvatni, da s nama nešto nije u redu… eto je tužna, lažna, ali i gotova slika o sebi s kakvom smo osuđeni da živimo. Kakvu moć imaju reči, zar ne? A ipak, tu moć koristimo tako neodgovorno, prosipamo je bez ikakvog razmišljanja dok činimo štetu ljudima oko sebe.
Zašto baš, od svih brojeva, ovaj značajan lik nosi 22? Ako i vas svaki put najviše dotakne simbolika, evo šta ona ima da ponudi za ovaj broj: 22 jedan je od važnih brojeva u numerologiji i označava moć da se i najluđi snovi pretvore u stvarnost. Takođe, ovaj broj je simbol anđela, univerzalne ljubavi, mira i optimizma, a ako verujete u predodređenosti, kažu da su ljudi rođeni sa energijom ovog broja predodređeni za velike stvari. Ako se setimo da je broj 22 glavni nosilac promene filma, mislim da je sada sve sasvim jasno.
Soul i religija
Nebeski koncept prikazivanja sveta pre rođenja, kao i posle smrti ipak može da zasmeta. Suočio nas je sa svojim strahovima i odveo na mesta koja ne poznajemo, od kojih se plašimo i bežimo. U mašti Diznija, tamo zaista nema ničeg ljudskog. Možda je i ovde ideja da nam na trenutak film oduzme volan iz ruke, zamoli da zastanemo i podseti da postoje stvari koje ne možemo uvek da kontrolišemo. Da, pitanje postojanja Boga ili sile sa nekim drugim imenom koja se pita i odlučuje umesto nas i ovde je pronašlo svoje mesto. U savremenom svetu sve više se udaljavamo od religije, to sa sobom nosi veću individualnu slobodu i različitost baš kao i veću nesigurnost i odgovornost. Odatle potiče i potreba da imamo i znamo svoju svrhu na svetu. Ako znamo zašto smo tu i šta treba da radimo, lakše je, manje neizvesno, sigurniji smo. A glavno rešenje te dileme kako tumači Gabriel Ponniah, pisac i reditelj: „niko nema jednu svrhu kojom je definisan uspeh, ali zato itekako zavisi od činjenice koliko potpuno živimo svaki trenutak, to je ono što određuje uspeh u životu.“
Nešto jako blisko temi predodređenosti je i mašina koja pre rođenja dodeljuje osobine ličnosti – sprava s čijim se postojanjem psiholozi nikako ne bi složili. Poznata je dilema nurture vs nature tj.vaspitanje i iskustvo naspram genetike i prirodne datosti, a „Soul“ se izgleda trudi da napravi balans kombinujući i jedno i drugo.
Simbola i tema je mnogo, a ono čime se film zapravo bavi je duhovnost, filozofski pojam bez granica. Ako još uvek niste, sada je pravi trenutak da pogledate ovaj film.
Za kraj, ono što bi trebalo da upamtimo. Svrha našeg života ne postoji kao takva, od nje mnogo važnija je „iskra“, a kako filozof i analtičar Stiven Gambardela kaže: “iskra” je biti sposoban da živiš u trenutku i to ceniš celim svojim bićem“. Ima li lepšeg načina da brinemo o svom mentalnom zdravlju?
