Završeni su izbori u Nemačkoj. Stranka krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je 20,8% u nemačkom Bundestagu, što ju je stavilo na drugo mesto, iza Hrišćansko-demokratske unije. Istu stranku pred izbore održane u nedelju podržala je ministarka za brigu o porodici i demografiju u Vladi Srbije Milica Đurđević Stamenkovski.
Vlada u Srbiji u ostavci nije ništa rekla o podršci ministarke ovoj desničarskoj partiji, ističe Radio Slobodna Evropa. Pred sam odlazak u Nemačku, na sajtu stranke Zavetnici, izašlo je saopštenj. U njemu je Stamenkovski navela da je u Nemačku otišla na poziv kopredsedavajućeg AfD-a Tina Krupale.
Zavetnica je navela da je „Zahvalna na pozivu i na prilici da u ime svoje stranke, a verujem i u ime većinske Srbije podržim AfD, koja se kroz dosadašnji politički i parlamentarni rad pokazala kao iskreni i pouzdani prijatelj srpskog naroda„.
U samom govoru, Stamenkovski je pozvala Srbe koji žive u Nemačkoj da glasaju za AFD. Uz to, navela je da veruje da će doći vreme „kada ćemo čitav svet podsetiti da su Kosovo i Metohija bili, jesu i ostaće deo našeg srca i deo naše Srbije“.
Šta ovo znači za Srbiju? Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je za Radio Slobodna Evropa objasnio da je ovo na neki način poruka vlasti da pokušavaju da izgrade dobre odnose sa AfD-om. Opasno je da to urade direktno, nego to rade preko Zavetnice čija stranka još od ranije ima kontakte sa AfD-om.
Helena Ivanova iz Henri instituta je za Novu S kaže da je „poražavajuće da ministarka vlade u Srbiji ide na konferenciju stranke koja eksplicitno kaže da je ponosna na ono što je nemačka vojska radila u Drugom svetskom ratu, s obzirom da je ta ista vojska ovu istu zemlju okupirala i bombardovala tokom Drugog svetskog rata.“
Koga je to Zavetnica podržala?
Stranka Alternativa za Nemačku je po prvi put ušla u nemački parlament 2017. godine na talasu antimigrantskih politika. Nezadovoljstvom dotadašnje politike vlasti prema migrantskoj krizi koja je bila na vrhuncu 2015. godine. Kako prenosi Al Jazeera, AfD se zalaže za strožije kontrole na granicama, smanjenje broja tražioca azila, ali i „remigraciju“.
Ideologija ove stranke pripada ekstremnoj desnici. Karakteriše je euroskeptičnost i proruski sentiment. Protivi se dosadašnjoj podršci Ukrajini u ratu protiv Rusije. Kako piše BBC, AfD želi da istupi iz Pariskog klimatskog sporazuma i nastavi sa kupovanjem ruskog gasa. Mnoge od ovih politika gotovo se poklapaju sa izvršnim naredbama koje je predsednik SAD-a Donald Tramp doneo od svog dolaska na vlast, o čemu je ZOOMER pisao.
AfD je međutim, ostao donekle usamljen u Evropskom parlamentu. U maju 2024. godine, grupacija desničarskih partija „Identitet i demokratija“, izbacili su Alternativu za Nemačku iz svoje grupe. Ova odluka donesena je nakon što je, prema pisanju Dojče Velea, glavni kandidat AfD-a za Evropski parlament Maksimilijan Krah rekao italijanskim novinarima da članovi SS-a nisu automatski „kriminalci“.
To nije bio jedini sličan istup ove stranke. Kako prenosi Al Jazeera, u nekoliko navrata članovi ove stranke su umanjivali i ublažavali zločine nacista. Jedan od stranačkih lidera je spomenik žrtvama Holokausta u Berlinu nazvao „spomenikom sramote“. Druga instanca odnosi se na stranačkog pokrajinskog lidera Tiringija Bjoern Hoeckea, koji je dva puta osuđen za korišćenje zabranjenih slogana iz doba nacističke Nemačke.
Pored svega navedenog, Politico navodi da je deda liderke AfD-a Alis Vajgel bio sudija u vreme nacističke Nemačke. Na mesto sudije ga je postavio ni manje ni više nego Adolf Hitler i bio je odgovoran za osuđivanje protivnika Trećeg rajha.
Za kontekst Srbije je još zanimljivo i to da je poslanik AfD-a u Evropskom parlamentu podržao vlast u Srbiji u kontekstu aktuelnih protesta. Kako navodi Radio Slobodna Evropa, nazvao je proteste „spoljno podsticanim nemirima“.
Ko je još podržao AfD?
Kako smo naveli, mnoge politike AfD-a podsećaju na politiku koju trenutno vodi Republikanska partija u SAD-u. Na jednoj od okupljanja održanih od strane Alternative za Nemačku putem video poziva pojavio se i Ilon Mask. Mask je poznat kao direktor i osnivač kompanije Tesla, vlasnik X-a, ali i trenutni savetnik Donalda Trampa. Pored toga je i na čelu Odseka za državnu efikasnost.
„Veoma sam uzbuđen zbog AfD-a, smatram da ste vi najbolja nada za Nemačku.“ Rekao je Mask na okupljanju.
Osim ovakvog vida podrške, Mask je i prema navodima Dojče Velea prenosio više lažnih vesti na svom X nalogu koji se direktno tiču izbora u Nemačkoj. Jedan od tvitova odnosio se na izjavu komesara EU Thierry Bretona. Po navodima Maska, Breton je navodno priznao kako je EU odgovorna za poništavanje izbora u Rumuniji. Što je prema pisanju Dojče Velea zapravo izvučeno iz konteksta.
Pre izbora, predsednica AfD-a, sastala se sa potpredsednikom SAD-a J.D. Vensom. Zanimljivo, kako prenosi Gardijan, Vens se nije sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
