Da li ste skoro ulazili na aplikaciju Google Maps? Ukoliko niste možda će vas iznenaditi činjenica da se u njoj sada kod Meksičkog zaliva u zagradi stoji „Golf of America“. Ova pojava posledica je jedne od niza naredbi američkog predsednika Donalda Trampa koje je doneo u prvih mesec dana svog novog mandata. Ona je uzgred verovatno i najbezazlenija od ostalih, koje su ispraćene nizom negodovanja i strahovanja za budućnost.
Od početka svog mandata Tramp je do danas potpisao ukupno 72 izvršne naredbe. Za prvih deset dana svog mandata, potpisao je više naredbi nego njegovih poslednjih 7 prethodnika u prvih mesec dana. Mnoge naredbe direktno su opovrgle prethodno donete naredbe u vreme Bajdenove vlasti. Druge su posledica najavljenih promena na kojima je bila zasnovana Trampova kampanja.
Politika prema imigraciji: „Build that Wall“
Jedno od glavnih pitanja i u prošlom Trampovom mandatu bilo pitanje zida koji je tada počeo da se gradi na granici između SAD-a i Meksika. Ista politika nastavljena je i u njegovom drugom mandatu. Do danas, Tramp je potpisao 8 naredbi koje se odnose na imigraciju, a analiziraćemo neke od njih.
Jedna od njih odnosi se na povećanje bezbednosti na granici, u koju spada izgradnja fizičkih barijera, povećanje broja službenika, strožu primenu zakona o pritvoru i deportaciji, kao i obnavljanje „Migrant Protection Protocols“ programa.
Ovom programu je inače drugi naziv i „Ostanite u Meksiku“, navodi Američki savet za imigraciju. Program je prvi put 2019. godine i u Trampovom prvom mandatu uticao na deportovanje 68 000 Meksikanaca. Bajdenova administracije je navedeni program prekinula. Kao razlog navela je izveštaje o teškim kršenjima ljudskih prava, visokim troškovima i povećanje broja ponovnih prelazaka granica.
Ukinut je program za reunifikaciju porodica koji je u uveden za vreme Bajednove administracije. Još jedna naredba koju je Tramp potpisao još prvog dana svoje vlasti odnosi se na pravo na državljanstvo osoba koje se rode u SAD-u, a čiji su roditelji imigrirali u zemlju. Ova naredba odmah je izazvala negodovanje javnosti i blokirana je od strane sudije u Sijetlu. Najnovija odluka američkog Apelacionog suda je da se nastavi sa blokiranjem ove Trampove naredbe.
Ideje o ograničavanju imigracija u SAD-u samo su nastavak trenda koji gledamo i u Evropi poslednjih godina. Jačina desnice raste, a sa njom i netrpeljivost prema izbeglicama i migrantima. Najnoviji primer u Evropi je bilo ukidanje procesa azila za sirijske izbeglice u Švajcarskoj kako ne preneo Euronews.
Ekonomija i ekologija
Među najkontroverznijim odlukama koje je Tramp doneo nalaze se najavljene carine koje je uveo Kanadi, Meksiku i Kini. Ovo nije prvi put da je Tramp uveo carine pod objašnjenjem da će dovesti do veće domaće proizvodnje. Kako objašnjava BBC, u prošlom mandatu Tramp je uveo carine Kini. One su smanjile uvoz iz te zemlje, međutim povećale su uvoz iz drugih zemalja. Kanada i Meksiko su na uvođenje carina odgovorile takođe uvođenjem carina za američke proizvode.
Institut Peterson za BBC navodi da se povećala proizvodnja aluminijuma i čelika u SAD-u, međutim to je i direktno uticalo na njegovu cenu koja se povećala. Takođe navode da je u drugim sektorima uvođenje carina dovelo do gubitaka radnih mesta.
Odluka koja je izazvala negodovanje ekoloških organizacija prema pisanju Al Jazeere bio je Trampovo povlačenje iz Pariskog klimatskog sporazuma. To podrazumeva da će SAD prekinute obaveze koje su preuzeli u okviru sporazuma. SAD su i ranije 2020. godine istupile iz sporazuma, ali su u vreme Bajdenove administracije ponovo prihvatile sporazum.
U ovom slučaju takođe posmatramo nastavak politike koju je Tramp i ranije vodio nazivajući klimatske promene „prevarom“, prema navodima Dojče Velea.
Spoljna politika: Politika gajenja prijateljstva sa Izraelom
Pored odustanka od Pariskog sporazuma, Tramp je i napustio Svetsku zdravstvenu organizaciju, prekinuo je članstvo i finansiranje ove organizacije. Vest koja je imala domaka i u ovdašnjoj javnosti jeste 90 dana pauze za programe za inostrani razvoj poput USAid-a. Ostaje da se vidi šta će biti dalja odluka.
Takođe, najavio je da će SAD napustiti Veće za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Uz ovo veće, u istoj naredbi se navodi da je agencijama zabranjeno da na bilo koji način finansiraju ili pomažu Agenciji UN-a za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom Istoku. Ovaj aspekt ne iznenađuje s obzirom na spoljnu politiku koji SAD vodi prema Izraelu.
Još dve naredbe možda možemo uvezati sa odnosom SAD-a prema Izraelu. Pre svega, uvešće se sankcije Međunarodnom krivičnom sudu. Da podsetimo, ovaj sud je prošle godine naložio naloge za hapšenje visokih izraelskih zvaničnika Bendžamina Netanjahua i Joav Galanta, zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u sukobu koji se dešavao u Gazi od oktobra 2023. godine.
Na meti prekida pomoći našla se i Južna Afrika. Kako se navodi u ovoj naredbi, Južna Afrika se ponaša „nemoralno i nepravedno“ prema Afrikanerima (belim stanovništvom Južne Afrike). Kako navodi Al Jazeera, nije najjasnije šta se pod ovime misli. Iako je aparthejd u ovoj zemlji nad crnim stanovništvom formalno završen, i dalje možemo da govorimo o ekonomskom aparthejdu. Naime, belo stanovništvo i dalje drži većinu zemlje, navodi Al Jazeera.
Međutim, postavlja se pitanje da li je pravi razlog za prekid pomoći tužba koju je Južna Afrika pokrenula protiv Izraela u Međunarodnom sudu pravde. U ovoj tužbi, Izrael se optužuje za genocid.
Socijala politika: Uništenje tzv. „rodnih ideologija“
U aspektu socijalnih politika možda se ponajviše vidi desna tendencija administracije. Još prvog dana Tramp je potpisao nalog nazvan „Defending Women From Gender Ideology Extremism And Restoring Biological Truth To The Federal Government“. U njoj nalaže da bi federalne agencije od sad trebalo da koriste reč pol, a ne rod. Navodi se da bi u dokumentima isto tako trebalo da stoji pol, a ne rodnost. Zanimljivo, isto se spominje izgleda goruće pitanje američke politike – segregacija toaleta.
Posebna naredba odnosi se na zabranu operacija i procedura i bilo kakve nege koja se odnosi na afirmaciju roda za osobe mlađe od 19 godina. Transrodnim osobama biće zabranjeno služenje u vojsci, što je deo ukidanja politika inkluzije u oružanim snagama. Drugi nalog, koji se odnosi na vojsku nalaže ukidanje svih DEI („diversity, equity and inclusion“) programa i institucija.
Takođe trans ženama biće zabranjeno da učestvuju u ženskim sportovima. Uz to, ovaj nalog nalaže da će SAD izaći iz svih internacionalnih sportskih programa koji dozvoljavaju učestvovanje trans žena. Takođe se državnim skeretarima nalaže da upotrebe sve „prihvatljive i dostupne mere“ da osiguraju da se Olimpijski komitet pridržava ovakvih standarda.
Što se Tramp odlučio na ovoliko naredbi odjednom?
Sve prethodno pomenuto samo je delić svih naredbi koje je Tramp doneo za samo mesec dana svog mandata. Sve naredbe i njihove analize gotovo bi bilo nemoguće smestiti u jedan tekst. Ovoliki njihov broj doveo je do potpune konfuzije javnosti i Trampove opozicije i više nije bilo jasno na šta bi trebalo staviti fokus.
Predstavnica u Predstavničkom domu SAD-a i članica Demokratske stranke Aleksandria Okasio Kortez, u svom Instagram lajvu rekla je da je stvaranje osećaja prezatrpanosti svim ovim vestima i direktivama upravo i cilj Trampove administracije.
Kako je navela, ovakva strategija zove se „flood the zone“. New York Times objašnjava da ova strategija postoji od otprilike 2018. godine, kada se prethodni strateg u Trampovoj administraciji Stiven K. Banon hvalio time da ovom strategijom uspeva da zamrzne opoziciju.
Kako objašnjava Associated Press, izvršne naredbe predstavljaju pisane izjave predsednika o upravljanju federalnom vladom, uključujući instrukcije za agencije i važne politike. Kao što smo videli, često služe kao način da se prekinu inicijative prethodnika. One se obično donose kako bi se „preskočio“ Kongres.
Međutim, njih Kongres može da blokira, tako što im neće dati finansije ili kao što je već slučaj sa pravom na državljanstvo naredbe mogu biti osporene sudski ili zakonodavno, ako se smatra da predsednik prekoračuje ovlašćenja. Ostaje da vidimo šta će od ovolike količine naredbi ostati i preživeti i da li će iz korena promeniti politiku unutar, ali i izvan SAD-a.
