Od puča u kojem je 2021. godine vojska preuzela vlast i svrgnula demokratski i izabranu vladu, Mijanmar se nalazi u vanrednom stanju – civilnom ratu. Zemlja je rasparčana na deliće, neki pripadaju novoj vojnoj vlasti, dok druge pripadaju različitim oslobodilačkim grupama. Ponovo, kao što je slučaj sa svim aktivnim sukobima na svetu stradaju nevini, a međunarodna zajednica ih gotovo ignoriše.
Cela situacija se nije zahuktala iz vedra neba, već se valjano kuvala poslednjih decenija, dok nije došla do stanja ključanja. Kako navodi Dojče Vele, slična situacija se dešavala nakon što je Mijanmar, tadašnja Burma, dobio nezavisnost 1948. godine. Sam Mijanmar nikad nije bio potpuno ujedinjen, nijedna partija nikad nije uspela da vlada celom državom. Iako su podele postojale i pre vojnog puča, postale su dosta izraženije nakon njega.
KRATKA POLITIČKA ISTORIJA MIJANMARA
Dakle nakon što su ostvarili nezavisnost od kolonizatora (Velike Britanije), od 1948. pa sve do vojnog puča 1962. godine, vladao je parlament. Nakon 1962. usledila je pedesetogodišnja vojna vladavina. Masovni pro-demokratski protesti su se dogodili 1988. godine, nazvani „Ustanak 8888“. Ovo je bila serija protesta koji su kulminirali 8. avgusta 1988. u vidu nacionalnog štrajka.
1990. godine održani su prvi višepartijski izbori u ovoj zemlji. Pobedila je partija pod nazivom Nacionalna liga za demokratiju na čijem čelu se nalazila Daw Aung San Suu Kyi (u nastavku Suu Kyi). Međutim, ona je smeštena u kućni pritvor, a diktatorska vlada je odbila da prizna rezultate izbora.
2007. godine desila se pobuna budističkih monaha koji su tražili promenu politike. Pod pritiskom, vlada je 2011. otpočela političke reforme. Već 2015. godine na izborima je ponovo pobedila stranka Suu Kyi, koja se na vlasti nalazila do vojnog puča koji se dogodio 2021. godine. Puču su prethodili izbori 2020. godine, kada je ponovo pobedila Suu Kyi. Međutim, vojska je tvrdila da je došlo do izborne krađe i da su iz tog razloga izvršili puč.
DEŠAVANJA U POSLEDNJE TRI GODINE
Nakon puča, uhapšena je dotadašnja vlada Mijanmara i predsednica vlade Daw Aung San Suu Kyi. U zemlji je proglašeno vanredno stanje 1. februara 2021. prema pisanju channelnewsasia.com. Vlast je preuzeo šef vojske Min Aung Hlaing. Već dva dana kasnije, otpočela je građanska neposlušnost. Narod je zahtevao da se pusti premijerka, a mnogi državni službenici su napustili svoja radna mesta odbijajući da rade za vojnu huntu.
6. februara desili su se masovni protesti koje je vojska gasila upotrebnom prekomerne sile. Takođe je limitiran pristup internetu, a određene društvene mreže koje su bile važan izvor informacija su blokirane. Par dana kasnije su usledile sankcije SAD-a, praćene Evropskom unijom i Britanijom. Prva žrtva novog režima bila je dvadesetogodišnja Mya Thwate Thwate Khaing, obeleživši početak novog krvavog režima. Do avgusta 2021. godine bilo je već 1000 mrtvih.
Najveći protivnici vojne hunte je tzv. „Tročlana bratska alijansa“ koju čine tri etničke armije. Ova grupacija se otvoreno suprotstavlja i napada vojsku, čije je drugo ime Tatmadav. Takođe je otpočela i „Operaciju 1027“ 2023. godine. Pored njih, prema pisanju New York Times-a, protiv vojske se bore stotine pro-demokratskih vojski, etničke armije i lokalnih odbrambenih snaga. Iako su ove grupacije godinama u nazad bile u konfliktu, u ovom trenutku imaju zajedničkog neprijatelja – Tatmadav.
POSLEDICE CIVILNOG RATA
Kako to obično biva u ovakvim konfliktima, obično su najveće žrtve civili i ugrožene grupe. Kako navodi Amnesty International u svom godišnjem izveštaju za 2023. godinu, preko 4000 ljudi je ubijeno od strane vojske u njihovoj želji da osiguraju vlast. Od ovog broja, oko 1350 ljudi je ubijeno u toku 2023. godine. Vojska često koristi taktike koja za cilj ima kolektivnu kaznu civilnog stanovništva koje se našlo na tom području.
Najnoviji podaci koji postoje na sajtu Assistance Association for Political Prisoners-a (AAPP), stoji da je od 1. februara 2021. godine ubijeno 5654 ljudi. Uz to uhapšen je 27 361 čovek. Preko 1600 ljudi je osuđeno na težak rad, odvedeno u zatvore ili čak i ubijeno.
Preko 2,6 miliona ljudi je raseljeno širom zemlje. Prethodno pomenuta Operacija 1027 i borba između vojske i paramilitarnih formacija, kao posledicu je imala raseljenje oko pola miliona ljudi. Već decenijama segregirana i diskriminisana muslimanska etnička grupa Rohindža je jedna od grupacija koja je osetila najviše posledica, sa oko 150 000 raseljenih članova.
Sada se ta, već diskriminisana grupa od strane svih koji su se nalazili na vlasti u Mijanmaru, koristi kao sredstvo u borbi u civilnom ratu. Dok pokušavaju da pobegnu od rata, kako navodi Al Jazeera, iz vazduha su napadani dronovima. U najnovijoj vesti navode da se Rohindže koriste od strane mijanmarske vojske kao živi štit u borbi protiv pobunjenika.
