U novoj predstavi Reflektor teatra „Devojčice“, igra deset devojaka. One nisu profesionalne glumice, ali su priče koje na sceni pričaju njihove, lične i autentične. Zoomer ih je pozvao da se predstave. Danas vas upoznajemo sa ADRIJANOM MULIĆ. Adrijana je studentkinja sociologije iz Žarkova. Glumom je počela da se bavi u Studiju „Bis“, a slobodno vreme najviše voli da provodi u čitanju, druženju i šetnjama sa psom.
Čime se baviš kad ne igraš predstavu „Devojčice“?
U toku rada na predstavi, omiljeni deo dana mi je bio dolazak na probu. Znam da me tu čeka dobra energija, zabava i kreativnost… Nakon silnih predavanja. Studiram sociologiju na Filozofskom fakultetu i drago mi je što sam odabrala upravo taj smer jer se životne lekcije uče na svakom od predmeta. Iako volim da ispunim dan obavezama i budem aktivna, željno isčekujem opuštanje uz piće i društvo.
U predstavi pričate lične priče iz odrastanja. Zato se nameće pitanje: kakva si bila kad si bila mala? O čemu si maštala, čega si volela da se igraš, kako ti je bilo u školi, koje si predmete najviše volela?
Mala Adrijana je obožavala ulicu i kad god je bilo prilike okupila bi društvo i stvarala uspomene igrajući školice, žmurke, karte, prodavala cveće i narukvice. Kod kuće sam se igrala sama, često sam izmišljala igre i priče, glumila da sam u spotu dok u pozadini ide srceparajuća pesma iako ne razumem o čemu je. Radoznala i razigrana „uličarka” se smirila kada su u školi počeli da dele ocene. Trudila sam se da se posvetim i učim, i učim matematiku, ali nije išlo, srpski jezik i književnost je razlog što sam koliko toliko podnosila školu, a ujedno je i moj omiljeni predmet.
Kako si saznala za ovaj projekat i kako si odlučila da se prijaviš na audiciju? Čega se sećaš iz procesa selekcije? Da li si očekivala da ćeš biti primljena?
Za projekat i predstavu sam slučajno saznala preko Instagrama, iako stalno govorim ljudima oko sebe da se ništa ne dešava slučajno. Odmalena se bavim glumom i na sceni se osećam ispunjeno, a kada sam upisala socilogiju upoznala sam se sa feminizmom koji je ostavio veliki utisak na mene i proširio svest o devojčicama, devojkama i ženama u svetu. Poziv za kasting je bio savršena prilika da povežem moja glavna interesovanja. Bilo mi je uživanje da popunim leksikon pitanja koji je bio prvi deo kastinga, za vreme „Super-Ž” treninga uživala sam u kreativnim radionicama i upoznala „hrabre žene” „lavice”. Ni na kraj pameti mi nije bilo da ću biti jedna od deset devojčica.
Šta si novo naučila radeći na ovoj predstavi?
Radeći na predstavi „Devojčice” spoznala sam različitosti u istim situacijama. Iako na prvi pogled slične, nas deset smo svaku priču i trenutak doživele drugačije, što je i ključan momenat predstave. Takođe, proširila sam znanje o feminizmu, pravima i (ne)sigurnosti žena u svetu. Shvatila sam da pitanje „gde rastemo” i nije toliko važno, jer gde god da smo napravile prve korake, provele detinjstvo i učile, našle smo se u sličnim pozicijama ovog društva.
Važan deo rada na „Devojčicama“ bila je i takozvana „Mala škola feminizma“, odnosno niz razgovora koji ste vodile sa stručnim saradnicama. Koji od ovih razgovora ti je bio posebno upečatljiv i zašto?
Svaki od razgovora sa ekspertkinjama je ostavio na mene snažan utisak i volela bih da se opet susretnemo i nastavimo sa pričom tamo gde smo stale. Uz Adrianu Zaharijević naučili smo osnove feminizna i celokupnu istoriju njegovog razvoja. Sa Majom Maksimović smo razgovarali o stepenu naše sigurnosti u javnim, ali i privatnim prostorima. Same teme razgovora su mi privukle pažnju i sa uživanjem sam pratila.
Imaš li svoju ličnu poruku za devojčice koje danas odrastaju: šta treba da znaju, čega da se čuvaju?
„Ovo je tvoj trenutak, nemoj ga propustiti” – moj omiljeni citat, koji je zapravo replika iz filma „Crni labud”.
Predstavu „Devojčice” možete pogledati 2, 7 i 17. novembra na sceni Reflektor teatra u Dorćol Platzu, kao i 30. novembra, za deseti rođendan Reflektor teatra, kada igraju u paketu sa predstavom „Muškarčine”.
