20 godina serije „Rubi“: seriju sam gledao 14 puta!

Malo je poznato da „Rubi“ iz 2004. godine nije prva igrana verzija priče, već rimejk serije iz 1968. godine koja ipak nije stekla veliku popularnost izvan matične zemlje. Još manje je poznato da je inspiracija za sve televizijske adaptacije bio strip.

„Rubi“ o kojoj u ovom tekstu govorimo i koja danas slavi dve decenije, mnogima je bila prva telenovela gde je antagonistkinja (meni draže villana) u centru dešavanja. Da se serija zvala „Maribel“ bila bi još jedna u nizu, ali Barbara Mori donela je na (tada još uvek) male ekrane potpuno osveženje. Kako su epizode odmicale tako se i rejting povećavao, te je poslednja epizoda dostigla neverovatanu gledanost, ostavljajući za sobom sve televizijske sadržaje, da su mediji posebno prenosili vest o uspehu sa naslovom „Dnevnik volim, a Rubi gledam“.

I dok smo sa nestrpljenjem iščekivali svaku epizodu, organizovani su izbori za dvojnicu Rubi u raznim delovima sveta pa i u Srbiji. Pouzdani i nepouzdani izvori prepričavali su dešavanja iz narednih epizoda, a novi broj TV Novela izazivao je svakog petog u mesecu red na trafikama ne bismo li saznali još detalja, kako o samoj seriji, tako i o glumcima.

Ovoj seriji nisu bili potrebni skandali na setu i izrežirane svađe u stvarnom životu kako bi konstantno bila u žiži interesovanja. Rubi je, neskromno rečeno, imala publiku kojom se hvali Politikin Zabavnik – od 7 do 107 godina.

Naslovna numera „La descarada“ i danas je veliki hit (dođite na žurku Estradnog univerziteta gde je DJ obavezno vrti), a uvodna špica predstavlja ikonični prikaz kada se pomisli na produkcijsku kuću Televisa, mada je to paradoks jer je „Rubi“ jedina telenovela ove kuće iz tog vremena koja nije imala zvučnu prednajavu, famozno „Televisa presenta“, već je narator izgovarao „Una obra original de Yolanda Vargas Dulche„.

Lično sećanje na omiljenu scenu iz serije je kada umire donja Refuhio, majka Kristine i Rubi. Pošto svi okrive Rubi da je svojim nedoličnim ponašanjem oterala majku u grob pre vremena, teraju i nju sa sahrane, smatrajući da je nedostojna tog trenutka. Kada konačno uspe da se osami, Alehandro jedini dolazi da je uteši i pruži joj podršku.

Rubi sam gledao četrnaest puta. Poslednje emitovanje u Srbiji je tokom vanrednog stanja imala RTV Pančevo. Pošto je termin bio u 18 časova, u trenutku kada je počeo da zaseda krizni štab, seriju su skraćivali, odlagali ili jednostavno – nisu emitovali. Zbog toga sam konstantno zvao ljude sa te televizije, urgirajući da vrate „Rubi“. Kasnije sam čuo da su odmah nakon poslednje epizode ponovili kompletnu telenovelu „jer se neki dečko žalio da nije video sve zbog zasedanja kriznog štaba“.

Sećam se da sam jednu od najstresnijih epizoda gledao sa strinom. U njoj je Hektor poginuo. Stric je prevtao očima a nas dvoje smo bili u tolikom šoku da sam pomislio kako će strina dramatično, u duhu telenovela, uzeti neko kratko piće sa kolica na kojima je stajao alkohol. Zapravo, nadao sam se da ću uzbudljive momente sa malog ekrana živeti i u svojoj porodici. Nisam bio svestan da će mi se želja uskoro ispuniti. I nije bilo baš tako interesantno kao što sam očekivao.

„Rubi“ je imala i prvog gej lika u svom žanru. Loreto je mnogima bio omiljen. Nekome zbog psa kog ne ispušta iz ruku, nekome zbog duhovitosti, a trećima zbog pokajanja koje je doživeo pred samo finale. 

„Rubi“ me asocira i na moj najlepši novogodišnji poklon. Za Doček 2006. godine izvukao sam iz paketića DVD zvanične skraćene verzije. Slatkiše sam, naravno, pojeo za tih jedanaest sati uživanja. 

Pamtim i zubarkine reči: „Dok ide pesma ti peri zubiće (imao sam devet godina) i čim prođe možeš da se vratiš da gledaš“. Tako sam i radio. Sve dok Rubi nije propala kroz staklo. Od poslednje epizode nisam propustio ni sekund koliko je potrebno da se isperu usta, a zube sam to veče u nekom trenutku oprao. Valjda.

Najnovija verzija sa Camilom Sodi nije mi se preterano dopala. 2024. godine i dalje čekam nastavak u nadi da će Fernanda uspeti da osveti svoju tetku tako što će zavesti Alehandra. 

Samo jedna scena igranja golfa učinila je da zavolim ovaj sport koji pratim i danas. Španski sam savladao još tokom prethodnih telenovela, tako da tu vrstu zasluga ne mogu da joj pripišem.

Sa nestrpljenjem završavam tekst. Čim isključim laptop i pošaljem uredniku ono što sam napisao, pored dvadesetogodišnjice obeležavam i lični jubilej. Počinje petnaesto gledanje. Nek je sa srećom svima koji slave!

Naslovna fotografija: Rubí – Chanson Complète [Telenovela, 2004] / Isabelle Delcourt YouTube Channel

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još