16 dana aktivizma: dr Mila Paunić- Mladi imaju pravo na zdrav život

Danas se obeležava svetski dan borbe protiv AIDS/HIV-a i pružanja podrške obolelima. U okviru kampanje 16 dana aktivizma razgovarali smo sa Prim dr sc med Milom Paunić, spec. epidemioogije i spec. zdravstvenog vaspitanja.

Centar E8 je pokrenuo kampanju za uključivanje Programa Y u školske kurikulume. Program Y za cilj ima promociju rodne ravnopravnosti i zdravog načina života kod mladića i devojaka obrađivanjem nekih od društvenih konstrukcija maskuliniteta i feminiteta kao strategije za izgradnju važnih životnih veština mladića i devojaka u periodu njihovog prelaska u doba rane zrelosti. Ključne teme su rodna ravnopravnost, nenasilje, seksualno i reproduktivno zdravlje i roditeljstvo. 

Zašto su ove teme važne i neophodne u obrazovnom sistemu?

Beskrajno su važne, jer ne vidim kako drugačije–  tj. ko će pokrenti ove teme ako ne škola?  Porodica je (kao institucija) sve krhkija, roditelji sve umorniji, nesnađeniji… sa velikim znakom pitanja o kompetentnosti kada su ove teme u pitanju… U velikom broju slučajeva roditelji nisu ni dovoljno  pripremljeni za svoju ulogu u obrazovanju mladih ljudi o pitanjima seksa. S druge strane, neki mladi ljudi žele podršku članova porodice, posebno kad im to omogućava da postavljaju pitanja koja inače ne bi. Takođe, nisu ni svi roditelji sposobni da deluju kao edukatori, ili stručnjaci kad se dođe do pitanja seksa ili nenasilja ili rodne ravnopranosti. Zato je veoma važno da obrazovanje (dobijeno kod kuće ili negde ne) bude značajno dopunjeno/zastupljeno u školama.

Danas, većina medija ima u fokusu sasvim drugačije sadržaje; često suprotne naporima zdravstvenih ili prosvetnih profesionalaca…  Zbog svega ovoga ne vidim ko može (bar nešto) da uradi- ako ne škola?

U društvu koje je duboko zaglavljeno u zdravstvenom (i kulturnom) slepilu, mladima je neophodno pokazati put, a kako škola, pored obrazovne, ima i vaspitnu ulogu, vaspitanje za zdravlje svakako treba da ima prioritet.  

Program koji je Centar E8 pokrenuo je izuzetno važan. Želim da podsetim da je Centar E8 oduvek pokretao i učestvovao u avangardinim programima sa kvalitetnim edukativnim sadržajima (jer sam pratila generacije i generacije mladih iz Centra E8). Rodna ravnopravnost, osvešćivanje – koliko sredina i kulturološki milje imaju uticaj na usvajanje tzv. “muških i ženskih” uloga u društvu, nenasilje, prihvatanje različitosti, seksualno i reproduktivno zdravlje i roditeljstvo su teme koje treba da budu približiti deci od početka školovanja – na pristupačan, zanimljiv i uzrasno prihvatljiv način.

Kad smo kod obrazovnog sistema, da li mislite da su mladi dovoljno informisani o (o)čuvanju svog zdravlja? 

Koliko god imali znanja i informacija vezanih za zdravlje, uvek je potrebno  pored informacija podsticati sticanje veština i izgradnju ispravnih stavova. Informacije o zdravlju moraju uvek da budu jasne, ispravne, istinite, uzrasno prikladne i prenete na jedan zanimljiv način.

Već dugo vremena mi je omiljena rečenica: “Mladi imaju prava na zdrav život, a odrasli imaju obavezu da im to omoguće”. Mladima je potrebno prići na način koji ih neće “smarati” i koji će maksimalno uključiti/angažovati.

Morbiditetna statistika “kaže” da su mladi najzdraviji deo populacije.  Tačno, to je sasvim logično;

ALI 

Zašto smo zabrinuti za zdravlje mladih?  

Šta je to što mlade svrstava u najranjiviji deo populacije?

I zašto toliko pričamo o zdravlju mladih ako su oni zdravi / najzdraviji?

Zbog toga što se u mladosti lako usvajaju ponašanja “uzimanja rizika”  i usvajaju se navike koje mladima mogu da naruše pa čak i potpuno unište zdravlje. Srećom, ponašanje mladih osoba može da bude i protektivno i sa odlukama koje mogu pomoći da izrastu u zdrave I stabilne ličnosti. Dakle- usvajanje zdravog ili nezdravog ponašanja će odrediti u kom smeru jedna mlada osoba ide.

Nebezbedan seks, neodgovorno ulaženje u rizike može imati za posledicu neku polno prenosivu infekciju koja se može- ili izlečiti, ili, može da se desi da mlada osoba dobije veoma ozbiljnu infekciju koja će joj ostaviti brigu za ceo život!

Ili nasilje?  Nasilje, bilo koje vrste može ostaviti psihičke ili fizičke posledice;  Ili i jedne i druge. Neravnopravnost, neprihvatanje različitosti bilo koje vrste može rezultirati teškim psihološkim ili drugim posledicama;

Vratiću se na Vaše pitanje  … da li mislite da su mladi dovoljno informisani o (o)čuvanju svog zdravlja?  Informacije jesu važne-  izuzetno! Međutim, samo informacije nisu dovoljne– važno je imati i veštine. Bez vaspitanja za zdravlje kroz životne veštine – informacije neće biti dovoljne (npr. nije dovoljno samo znati da je potrebno koristiti kondom da bi se izbegle PPI, potrebno je imati veštine pregovaranja i veštine za odbijanje seksualnog odnosa ukoliko partner/partnerka ne želi da koristi kondom ili sl.)

Statistika pokazuje razočaravajuće cifre- mladi se i dalje ne vakcinišu u dovoljnom broju. Ko je kriv za to, da li su mladi ljudi antivakseri ili je kriv sistem koji ih nije na vreme informisao?

Mladi nikada ne mogu da budu krivi za teme vezane za narušavanje zdravlja.

Odgovornost je na odraslima. Neko je u vaspitavanju mladih napravio propust i mladi nisu dobili dovoljno informacija koje su im neophodne da donesu dobre odluke.  Volela bih da čujem- ko je i kada mladima objašnjavao tokom školovanja koliko su vakcine važne?

Kako se obraćamo mladima? Umemo li uopšte da razgovaramo sa njima na ovu temu?

Mladi nisu krivi– oni su zbunjeni, uplašeni,  nepoverljivi– Najveći broj mladih ne pripada antivakserima; oni samo žele jasne i istinite informacije. A ne kontradiktorne i zbunjujuće.

Propusti su napravljeni u zdravstvenom obrazovanju mladih; preciznije rečeno- ono zapravo i ne postoji. O vakcinaciji se ne govori u školama.

Dodatna je zebnja i pitanje, koliko su prosvetni radnici trenutno pripremljeni da pričaju učenicima u ovoj oblasti. Imaju li i oni dooljno znanja?

Sasvim sam sigurna da je neophodno uvesti u sistem redovnog obrazovanja zdravstveno vaspitanje kao značajnu komponentu celog obrazovnog procesa i treba se posvetiti sticanju i znanja i veština tokom čitavog procesa obrazovanja.

To svakako podrazumeva i adekvatnu edukaciju prosvetnih radnika.

Svedoci smo velikih negodovanja vezanih za kovid propusnice. Da li ovaka sistem ima smisla? Da li korona deluje i pre 20h? Koji bi bio Vaš savet kolegama, što se tiče kovid-propusnica?

Kovid propusnice su epidemiološka mera– svakako nisu diskriminacija ili uskraćivanje bilo čijih prava. Kovid propusnice imaju smisla ukoliko se primenjuju 24h. One su, kao i čitav niz drugih mera (nošenje zaštitnih maski, dezinfekcija ruku, distanca, kontrola granica) neophodne jer predstavljaju efikasan paket proivepidemiski mera. Tako se moraju i posmatrati. I neprimereno je da bilo ko, ko nije lekar/epidemiolog “razmatra” ili polemiše- da li je to opravdana epidemiološka mera ili ne. Nepoštovanje profesionalnog mišljenja može biti vrlo opasno.

To bi bilo isto, kao kada bih ja, kao lekar procenjivala ili polemisala sa građevinskim inženjerima, tokom izgradnje mosta preko reke da li je potrebno napraviti most sa 5 ili 12 stubova- Zamislite kako bi izgledalo da jedan lekar ili pravnik ili ekonomista krene u lobiranje za most sa 5 stubova– jer je tako lepše ili ekonomičnije… a građevinski inženjer objašnjava da je jedino bezbedno ako ima 12, jasno je da je beskrajno nebitno bilo čije mišljenje sem mišljenja profesionalaca iz oblasti građevinarstva koje se mora bez pogovora poštovati.

Pred nama je i 1. Decembar– Međunarodni AIDS dan- Za sam kraj koliko svest o prisutnosti neke bolesti utiče na nas, prvenstveno na mlade ljude? Zašto još uvek vlada ona misao “ma meni to ne može da se desi” prilikom nezaštićenih odnosa ili kada pojedinac zaboravi masku pa ipak uđe u prepun autobus? Kako se ta svest menja i da li se uopšte može promeniti?

Mora se mnogo više razgovarati sa mladima i moraju se davati konkretni primeri iz života.

Obrazovni programi za mlade treba da budu tako koncipirani i usmereni ka izgradnji njihove lične sposobnosti da se proceni lični rizik, da se donesu odluke i poseduju pregovaračke veštine. Kad se obezbedi pun opseg bezbednih opcija, mladi ljudi mogu da biraju sredstva najprikladnija njihovim okolnostima i potrebama.

Iskustvo iz brojnih zemalja ukazuje da su preventivni programi efikasniji ako počnu u ranom uzrastu. Takođe, važno je da bude obuhvaćeno više tema koje promovišu ponašanje koje vodi zdravlju, jer je manje efikasno osmišljavati programe samo za jednu temu, npr. za HIV/AIDS, nezavisno od ostalih pitanja, vezanih za reproduktivno zdravlje ili druge zdravstvene teme.

Važnu ulogu u izgradnji stavova i promeni ponašanja mladih ima i vršnjačka edukacija. Među pozitivnim pristupima koji su korišćeni sa uspehom jesu modelovanje uloga i edukacija vođena od strane vršnjaka.

A odgovor na pitanje kako uticati na svest mladih ljudi kada je zaštita u pitanju upravo se nalazi u sticanju veština koje mladoj osobi pomažu da upravlja raznim situacijama. Takve životne veštine uključuju donošenje odluka na osnovu znanja i iskustva (drugih osoba ili sopstvenih), rešavanje probema, nošenje sa stresom, suočavanje sa pritiskom pa čak i nasiljem, samopouzdanje, komunikaciju i pregovaranje. Sve ovo se stiče kvalitetnim i kontinuiranim zdravstvenim obrazovanjem kroz životne veštine, od ranog detinjstva pa sve do kraja školovanja.

Intervju je nastao u okviru regionalne Inicijative mladića za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja (YMI), u projektu „Budućnost za mlade: Mladi kao lideri za obrazovanje o životnim veštinama na Balkanu” koji finansira Austrian Development Coorporation, a koji implementira Care International Balkans u saradnji sa Centrom E8.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Bojana Stamenov prekinula letovanje da očita bukvicu novinarima

Pevačica Bojana Stamenov je smršala više od 80 kilograma, verovatno to sada i ptice na grani znaju. Kako? Regulisanjem ishrane i redovnim...

Rik i Morti konačno u Srbiji: šta rade u Savamali?

Već skoro deset godina Rik i Morti imaju različite avanture na mnoštvu raznolikih lokacija, a uvek smo se pitali gde bi otišli...

Lista gostiju na koncertu Yu grupe obećava ex-yu rock festival

Koliko je među zumerima nostalgičara? Onih koji nešto ne vole da se gasiraju, već slušaju ono što su njihovi roditelji slušali? Za...

Budućnost kakvu želimo

Na Međunarodni dan mladih, mladi umetnici Beograda i WWF, u saradnji sa Botaničkom baštom „Jevremovac“, postavili su umetničku instalaciju o klimatskoj...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još