1065 puta ALO za novinarstvo u Srbiji!

Sredinom februara, Savet za štampu predstavio je rezultate rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama u periodu od 01. jula do 31. decembra 2023. godine. Na osnovu rezultata, dnevni list „ALO“ apsolutno prednjači po broju tekstova u kojima je pronađeno kršenje Kodeksa novinara – čak 1065 prekršaja tokom šestomesečnog monitoringa.


(NE)odgovornost novinara

Ukupno devet dnevnih listova koji su obuhvaćeni ovim šestomesečnim monitoringom; ALO, Srpski Telegraf, Informer, Kurir, Večernje Novosti, Blic, Politika, Nova i Danas, napravili su zajedno 5.551 prekršaj Kodeksa novinara Srbije. Monitoring dnevnih novina radile su novinarke Tamara Skrozza i Vera Didanović.

Prema izveštaju, devet dnevnih listova nad kojima je vršen monitoring, najviše puta je prekršilo četvrtu tačku poglavlja Kodeksa novinara Srbije, koja se odnosi na odgovornost novinara. Ova tačka Kodeksa novinara Srbije prekršena je 1.629 puta! Kako navodi Tamara Skrozza, u okviru poglavlja četiri Kodeksa novinara Srbije, mediji su najviše kršili pretpostavku nevinosti; a bilo je i skrivenog oglašavanja kao i diskriminacije.

Ono što je ove godine novitet jeste kršenje poglavlja 1 koje je odmah tu pored poglavlja 4, a to je istinitost izveštavanja. Mi smo primetili da je to, pre svega, zahvaljujući izbornoj kampanji. Dakle, kada je počela izborna kampanja, mi smo imali više prekršaja pojedinačno po tekstovima.“ – navela je Skrozza na predstavljanju rezultata monitoringa Saveta za štampu.

Fotografija: Fond Maja Maršićević Tasić/danas.rs

O bivšima sve najbolje

Tokom devet godina koliko se već vrši Monitoring dnevnih novina, ovo je prva godina u kojoj se monitoring poklopio sa izbornom kampanjom za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore. Vida Didanović koja je radila na ovom monitoringu, ističe da je u toku predizborne kampanje većina medija izveštavala o idejama i aktivnosti vlasti, ali uz selektivno prećutkivanje negativnih činjenica. Takođe je navela da su mediji gotovo potpuno bili zatvoreni za promociju stavova i ideja opozicije, što se kosi sa novinarskom obavezom objektivnog istraživanja i izveštavanja.

Izveštavanje o opoziciji je uglavnom negativno i u tabloidima nalazimo ogroman broj nepotpisanih tekstova u kojima se iznose neistine o opozicionim strankama i njihovim liderima uz potpuno ignorisanje njihovih demantija“, obrazložila je Vera Didanović i kao primer navela slučaj „Aleksić i tast“ gde su mediji izveštavali o navodnim zloupotrebama budžetskog novca opozicionog lidera Miroslava Aleksića i njegovog tasta. Ono što je problem u konkretnom slučaju „Aleksić i tast“, jeste činjenica da je prethodno pomenuti opozicioni lider već dobio nekoliko presuda po pitanju ovakvog pisanja medija o njemu.

Fotografija: Ivan Dinić/Nova

U crnoj hronici sve crno

O ubistvu sedamnaestogodišnje Noe Milivojev mediji su detaljno izveštavali kršeći sva moguća pravila. Prekršeno je pravo na pretpostavku nevinosti. Mi smo istog dana imali fotografiju, ime i prezime i adresu osumnjičenog. Prekršeno je pravo na dostojanstvo žrtve time što je detaljno iznošen način na koji je osumnjičena osoba navodno uništavala delove njenog tela. Time su se mediji bavili danima, nedeljama i mesecima. Ni to nije bilo dovoljno pa su se uključile famozne komšije.“ – navela je Tamara Skrozza kao primer slučaja crne hronike u kojem su prekršena nebrojana poglavlja Kodeksa novinara Srbije.

Fotografija: Privatna arhiva/nova.rs

Osim slučaja ubistva Noe Milivojev, slučaj oko kojeg su mediji takođe pravili prestupe, bio je i slučaj „Ribnikar“ u kojem je maloletni K.K. vatrenim oružjem usmrtio devet učenika_ca osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, kao i domara škole. „Imamo druge teme kojima bi mediji trebali da se bave kada je u pitanju masakr u Ribnikaru. Time se mediji nisu bavili, suštinom stvari, fenomenom , uzrocima itd. nego su se bavili stanjem u psihijatrijskoj bolnici. To nije izveštavanje u javnom interesu.“ – navela je Skrozza o slučaju „Ribnikar“.

Fotografija: Nikola Anđić/telegraf.rs

#mrzimosve

Rezultati monitoringa medija na Zapadnom Balkanu za period od maja 2022. godine do decembra 2023. godine pokazuju da je zabeleženo čak 113 slučaja otvorenog govora mržnje. Dve „grupe“ koje su najčešće bile pod udarom medija u ovih 113 slučajeva su žene i nacionalne manjine.

Najviše primera govora mržnje zabeleženo je u kategorijama roda, 24,8 odsto i etničke pripadnosti, 20,4 odsto. Treća najčešće targetirana grupa je LGBTIQ+ zajednica 17,7 odsto, što predstavlja blagi porast u poređenju sa prethodnim izveštajem, uglavnom zbog kampanje koja se vodila protiv organizacije EuroPride-a u Beogradu 2022. godine.“, saopštili su iz Mreže za izveštavanje o različitosti koja je radila monitoring kako prenosi novinarska agencija Beta.

Fotografija: Canva

POBEDILI SMO ALO(OOOOOO)

Kako se navodi u rezultatima rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama u periodu od 01. jula do 31. decembra 2023. godine, dnevni list „ALO“ prednjači po broju slučajeva u kojima je prekršen novinarski kodeks – čak 1.065! Po broju prekršaja Kodeksa novinara Srbije, iza „ALO“-a nalaze se „Srpski Telegraf“ sa 980 prekršaja, „Informer“ sa 791 prekršajem, „Kurir“ – 448 prekršaja, „Večernje novosti“ sa 430 prekršaja Kodeksa, „Blic“ – 229 prekršaja, „Politika“ sa 121 prekršajem, „Nova“ sa 62 prekršaja i „apsolutni gubitnik“ u ovom takmičenju – dnevni list „Danas“ sa 15 prekršaja Kodeksa novinara Srbije.

Fotografija: Savet za štampu

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog Udruženja Novinara Srbije (NUNS), u emisiji „Newsnight“ na televiziji N1, prokomentarisao je rezultate monitoringa Saveta za štampu.

Ovaj mnonotoring nam govori da je scena takva kakva jeste – veoma loša, veoma toksična. Znači oseti se u našem društvu, ovih deset godina, toksična delovanja tih najgorih tabloida, ne samo štampanih, nego i elekstronskih koji preplavljuju Srbiju. Nešto više od 90 odsto medija je pod kontrolom vladajuće stranke, svi ti mediji brutalno krše Kodeks, iz dana u dan, i sada imamo egzakne podatke za to.“ – naveo je Bodrožić.

Takođe, Bodrožić je ukazao na činjenicu da Savet za štampu i njegov monitoring u svom devetogodišnjem postojanju, pokazaju da je novinarstvo u Srbiji, ako se takvim uopšte može i nazvati ova profesija u Srbiji, u „veoma jadnom, da ne kažem bolesnom stanju“. „Mi ovde imamo problem da su generatori mržnje, koji se posle izliva kroz medije, upravo političari, oni koji su na vlasti pre svega, koji koriste medije kako bi targetirali, kriminalizovali svoje političke protivnike, kritičare u javnom prostoru.“ – dodao je predsednik NUNS-a, Željko Bodrožić.

Fotografija: Medija Centar/danas.rs

Nakon predstavljana rezultata monitoringa, Savet za štampu samo dve nedelje kasnije priprema izmene i dopune Kodeksa novinara Srbije, prenosi portal 021.rs. Izmene i dopune Kodeksa će obuhvatati preciznije definisanje govora mržnje, diskriminacije i upotrebe AI tehnologije u budućnosti.

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu rekla je da je dosadašnja praksa Komisije za žalbu saveta za štampu pokazala da neke odredbe treba izmeniti, a da neke važne oblasti postojećim kodeksom nisu obuhvaćene. „Iz prakse znamo i da neke odredbe nisu dovoljno precizne i da ih mediji različito tumače. Vođenje kampanja protiv ljudi ili pravo na zaborav (uklanjanje sadržaja o nekoj ličnosti po zahtevu, ako su njena prava ugrožena i ako ne preteže javni interes, prim. nov) samo su neke oblasti koje postojećim kodeksom nisu pokrivene.“ – rekla je Novaković za Cenzolovku.

Usvajanje novog Kodeksa novinara Srbije očekuje se krajem ove godine, a njegovom dopunom bavi se radna grupa od sedam članova koju čine novinari, pravnici i predstavnici akademske zajednice, prenosi portal 021.rs.


Naslovna fotografija: PRess Serbia

Darko Gligorijević
Darko Gligorijević
Polu poljoprivrednik, polu čovek koji piše tekstove.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još