Vladimir Putin je, pravdajući to „demilitarizacijom“ i „denacifikacijom“ Ukrajine započeo vojnu invaziju na ovu suverenu zemlju. Ovim postupkom Rusija je ne samo prekršila međunarodno pravo, već direktno zapretila svetskim silama da „ne reaguju“ jer će se „suočiti sa najstrašnijim posledicama u istoriji“. Govoreći direktno, Rusija preti svetskim ratom ukoliko neko stane na put njihovim pretenzijama, a Litvanci čvrsto veruju da su namere Rusije usmerene na sve bivše sovjetske republike.
Situacija u Ukrajini podigla je pozornost u svim baltičkim zemljama. NATO članice Poljska, Estonija, Latvija i Litvanija pokrenule su član četiri NATO Sporazuma koji se pokreće u slučaju pretnje za teritorijalni integritet, političku nezavisnost ili sigurnost bilo kojeg od saveznika.
U Litvaniji, narodu je potpuno jasno – ne radi se o bilo kakvoj „odbrani“, već o direktnoj invaziji na jednu bivšu sovjetsku republiku. Njih sve neodoljivo podseća na napad na Poljsku koji je započeo Drugi svetski rat i čvrsto veruju da su pretenzije Rusije ne samo ka Ukrajini, već ka svim bivšim sovjetskim republikama. Govoreći u kategorijama dobro poznatim nama na Balkanu – u pitanju su pretenzije ka „Velikoj Rusiji“.
Takođe, sve je više informacija o tome da teza da Rusija nije napadala civilne mete – ne stoji.
Napad na stambeni kompleks u Čugujivu u Ukrajini, 24. februara. Više povređenih. Neke fotografije nisu objavljene zbog uznemirujućih prizora.
Autori: Anadolu Images, Anadolu Ajansi / izvor: Wolfgang Schwan
„Najblaže rečeno, nikome nije lagodno. Tražimo stroge sankcije svih zemalja prema Rusiji i garancije svetskih lidera, zato što znamo da ukoliko Rusija uspe u svojim invazivnim namerama ka Ukrajini – baltičke zemlje su sledeće. A potom i sve bivše sovjetske republike“, kaže za Zoomer Paulius Smaliukas iz Litvanije koji je od juče na ulicama Vilnusa, na protestima podrške Ukrajini. On tvrdi da nema potpuno poverenje u garancije svetskih lidera da će biti zaštićeni od ruske invezije.
„Nemačka podilazi Rusiji. Dok sve zemlje uvode sankcije, Nemci odugovlače jer su zavisni od ruskog gasa“, dodaje Paulius. Ovo je takođe okolnost koja podseća na kraj tridesetih godina prošlog veka.
Poznato je da je većina zemalja osudila rusku invaziju, izuzev do ovog trenutka Kube, Nikaragve, Venecuele i – Kine. Aleksandar Vučić se još uvek nije oglasio, posle nekoliko odlaganja saopštenja na ovu temu. Otvorene su linije u celom svetu za donacije, kako bi se pružila podrška ukrajinskom narodu, a Litvanija je jedna od zemalja koje su najviše mobilisane u pružanju podrške.
„Litvanija blisko sarađuje sa Ukrajinom, imamo mnogo prijatelja i saradnika u Ukrajini. Litvanija nudi sklonište Ukrajincima, a još sinoć je prikupljeno više od milion evra pomoći Ukrajini, kroz dobrovoljne donacije naroda Litvanije“, objašnjava Paulius i dodaje da je u Litvaniji na snazi potpuna obustava prodaje i distribucije svih ruskih proizvoda, kao što su hrana, alkohol i sve ostalo.
U celoj Litvaniji organizovani su protesti podrške ukrajinskom narodu.
„Ne znam koliko je to vidljivo u vašim medijima, ali protesti se organizuju i u Rusiji. I sami Rusi su protiv napada na Ukrajinu jer znaju da pada cena ruske rublje, da će ih ovo ekonomski pogoditi… Znaju da će na kraju ruski narod biti okrivljen za postupke jednog čoveka, kao što su okrivljeni za prethodnu opresiju bivših sovjetskih republika“, zaključuje Paulius.
Paulius nam je dostavio i fotografije i snimke sa protesta u Vilnusu i drugim litvanskim gradovima.
Zoomer će i u narednom periodu pratiti detaljno situaciju u Ukrajini i donositi vam proverene i relevantne informacije.
Naslovna fotografija: Edvard Blaževič / Justinas Stracevičius – fotografi iz Litvanije
