Simbolično, u toku Nedelje ponosa, predstavnici poslaničke grupe Zeleno-levog fronta predali su Predlog zakona o građanskom partnerstvu kojim bi bila regulisana zajednica dva lica istog pola tako da imaju prava koja su im sada uskraćena, poput prava na posećivanje partnera u bolnici ili nasleđivanje imovine. O ovom zakonu debata u javnosti postoji već godinama, a ministarstvo je, zajednički sa nevladinim organizacijama, pripremilo nacrt zakona koji je – godinama u fioci. Sve je stopirano nakon izjave predsednika da neće potpisati zakon jer „brani Ustav”. Zeleno-levi front to vidi na potpuno drugačiji način, a Predlog zakona predali su i prošle godine, međutim nikada nije stigao na dnevni red.
„Predlog zakona o građanskom partnerstvu koji je podnela poslanička grupa ZLF prošle godine nije došao na dnevni red. S obzirom na to da je ove godine počeo novi saziv parlamenta, mi smo ponovo podneli ovaj predlog, kao podsećanje da je kranje vreme da u Srbiji bude usvojen ovakav zakon“, istakla je za Zoomer dr Jelena Jerinić, poslanica Zeleno-levog fronta. Jerinić kaže da je osnovna prepreka njegovom usvajanju bila „očigledno u tome što Srpska napredna stranka nije želela da se ovaj predlog nađe na dnevnom redu parlamenta“.
„Kao što smo rekli i na konferenciji za medije u Narodnoj skupštini, mi nastavljano da podsećamo da je krajnje vreme da se ljudima koji žive u zajednicama života sa svojim partnerima i partnerkama istog pola, odnosno koji žive u ovakvim porodicama, mogu da ostvaruju prava koja su Ustavom garantovana svim građanima i građankama Srbije“, napominje Jerinić.
Zakon koji predlažu malo je drugačiji od onog koji je sakriven u fioci godinama, a Jerinić napominje da je opseg prava koje on obuhvata i malo širi.
„Naš predlog baziran je na predlogu koji su pre nekoliko godina izradile organizacije koje se bave pravima LGBT+ osoba. U tom smislu, može se reći da ovaj predlog sadrži širi krug prava nego prednacrt zakona o istopolnim zajednicama do kog je došla radna grupa u kojoj su učestvovali predstavnici organizacija i predstavnici Vlade i ministarstava. Međutim, suština je u tome da je neophodno obezbediti zakonski osnov za registraciju istopolnih partnerstava i osnov za uživanje svih prava koja istopolnim partnerima treba da pripadaju. Mi smo zbog toga pozvali sve poslaničke grupe da se podrže stavljanje na dnevni red našeg predloga, a ako je potrebno možemo organizovati i najšire moguće konsultacije i raspravu u vezi sa konkretnim rešenjima“, kaže Jerinić za Zoomer.
Podnošenje Predloga zakona u ovom trenutku jeste simbolički čin podrške, ali Jerinić ne vidi nijedan razlog da se zakon ne usvoji. Argumente o njegovoj „neustavnosti” ili „odsustvu podrške zakonu u narodu” ocenjuje kao netačne.
„Zaista je najispravnije ove dve stvari staviti pod navodnike jer istraživanja sprovedena još 2020. pokazuju upravo suprotno. Većina građana i građanki Srbije nema ništa protiv istopolnih zajednica. Npr. 73% ljudi u Srbiji podržava pravo da LGBT+ osobe posete svog partnera/ku u bolnici ili u zatvoru; 60% smatra da LGBTI+ osobe treba da imaju zdravstveno osiguranje na osnovu osiguranja svojih partnera. Sličan je procenat i kada se radi o pravu LGBT+ osoba da naslede partnera u slučaju njegove smrti ili da raspodele imovinu u slučaju prestanka zajedničkog života. Danas, četiri godine kasnije, ti procenti su sigurno još veći“, objašnjava Jerinić, inače redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union, i naglašava da su apsolutno sigurni da je zakon utemeljen u Ustavu, u suprotnom ga ne bi ni predlagali.
„Ustav ne zabranjuje istopolne zajednice, niti njihovu registraciju. Sa druge strane, Ustav Srbije kaže da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite, te da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom. O ovim pitanjima vrlo je jasna i praksa Evropskog suda za ljudska prava“, dodaje.
Na kraju, podvlači da je donešenje afirmativnih zakona izuzetno važno jer je društvena klima takva da su kršenja ljudskih prava LGBTIQ+ osoba svakodnevnica, a sistemski odgovori izostaju.
„Nažalost, u danu kada smo objavili podnošenje predloga zakona objavljena je i vest da je odbačena krivična prijava protiv policijskih službenika koji su brutalno zlostavljali Andreja Obradovića i njegovu cimerku, u njihovom domu. Zbog toga je važno da na životne probleme sa kojima se ovi ljudi susreću ukazujemo stalno, kao predstavnici građana i građanki u Skupštini Srbije“, naglašava i dodaje da Zeleno-levi front aktivno radi na stvaranju uslova da se zahtevi Prajda, koji su već godinama isti, konačno usvoje.
„U vezi sa zahtevima Prajda, postavili smo i pitanja Institutu za javno zdravlje i ministru zdravlja. Naime, Svetska zdravstvena organizacija je još u 2019. skinula transrodna stanja sa liste mentalnih poremećaja. Nažalost, građani Srbije za to ne znaju, jer Institu za javno zdravlje nije objavio novu klasifikaciju SZO na svom sajtu. Prethodna ministarka zdravlja ukinula je Republičku stručnu komisiju za transrodna stanja, pa smo kao poslanici postavili pitanje ministru Lončaru – da li će ponovo formirati ovu komisiju. Sve su to pitanja koja su važna za svakodnevni život i koja su tu bez obzira na Prajd koji se dešava jednom godišnje“, zaključuje Jerinić.
Odbornička grupa Zeleno-levi front/Pokret slobodnih građana danas je pokrenula još jednu inicijativu – predlažu otvaranje Centra za LGBT+ osobe grada Beograda, s obzirom na sve veći broj incidenata i diskriminacije koji se dešava u glavnom gradu.
„Još jedan Prajd dočekujemo uz poražavajuće činjenice o stanju ljudskih prava LGBT+ osoba. Istraživanja pokazuju da se povećava broj incidenata i diskriminacije prema pripadnicima LGBT+ populacije i da se najveći broj ovih incidenata se dešava upravo u Beogradu“, navodi se u zajedničkom saopštenju. ZLF i PSG.
„Zeleno-levi Front predlaže osnivanje Centra za LGBT+ od strane grada Beograda koji bi ovoj populaciji pre svega pružio sigurno mesto i svakodnevnu zaštitu, kao i besplatnu pravnu pomoć, psihosocijalno savetovanje, savetovanje i prevenciju za HIV i polno prenosivih bolesti, kao privremeni smeštaj za LGBT+ osobe u riziku od beskućništva.”, izjavila je Natalija Simović, odbornica u Skupštini grada Beograda.
ZLF i PSG pozvali su građane i građanke da se pridruže i svoju podršku pruže na Paradi Ponosa koja će u subotu proći ulicama Beograda, a čiji su glavni zahtevi upravo usvajanje zakona i bolja reakcija institucija na nasilje i zločine iz mržnje.
„Zato pozivamo sve građane i građanke da nam se u subotu od 16 časova pridruže u parku Manjež odakle kreće ovogodišnji Prajd. Bitno je da pokažemo da ovaj grad može da bude solidaran i pre svega jednako bezbedno i sigurno mesto za sve naše sugrađane”, rekla je odbornica Anđela Ruvidić.
Foto: Canva
