Zlatni globus 2021 – vreme je za stvarnu promenu

Već nekoliko godina unazad je trend da filmovi nagrađeni važnim svetskim nagradama budu filmovi koji se mogu svrstati u kategoriju društveno angažovanog filma. Kakvog god žanra bili, društveni angažman im je zajednička tačka. Zato nije previše iznenadilo to što je Zlatni globus za najbolji film odneo „Nomadland“ sa Frances McDormand u glavnoj ulozi. U ovom filmu se radi o beskućnici koja putuje zapadom Amerike. Kako njen lik u filmu kaže, ona zapravo nije beskućnica, već „bez kuće“ (houseless, not homeless) , a iako su životne okolnosti mnoge od američkih nomada naterale na takav način života, ima i onih koji ga sami biraju. Na svom putu, glavna protagonistkinja sreće različite ljude i različite životne priče. Pričanje životnih priča je i bilo u fokusu režiserke Chloé Zhao: „Zaljubila sam se u pravljenje filmova i pričanje priča zato što nam to daje mogućnost da se smejemo i plačemo zajedno, da učimo jedni od drugih i imamo više saosećanja jedni za druge“, izjavila je režiserka koja je u istoriju ušla kao prva Azijatkinja dobitnica ove nagrade, a druga žena u istoriji koja ju je osvojila – nakon Barbre Streisand 1983. godine.

Koliko je „Borat“ društveno angažovani film – diskutabilno je, ali primajući nagradu za najbolji film u kategoriji mjuzikla ili komedije, Sacha Baron Cohen učinio ga je takvim referišući na kritike da u organizaciji ove dodele nagrade nema nijednog člana afroameričkog porekla. „Hvala potpuno beloj HFPA“ (Hollywood Foreign Press Association), rekao je primajući nagradu. Nije propustio ni da „isproziva“ bivšeg američkog predsednika: „Čekajte, Donald Tramp osporava ovaj rezultat. Tvrdi da je puno mrtvih ljudi glasalo, što je izuzetno nepristojno reći za HFPA“, našalio se Cohen u svom obraćanju.

Nagrađeno je još nekoliko društveno angažovanih, ili bolje rečeno društveno istorijskih filmova. Za najbolji scenario nagrađen je Netfliksov „The Trial of the Chicago 7“ koji prati priču o grupi koja je protestovala protiv rata u Vijetnamu, a potom optužena za zaveru radi organizacije protesta na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu 1968. godine. Aaron Sorkin je primajući nagradu pozdravio tri scenaristkinje koje su bile nominovane u ovoj kategoriji: „Vi ste razlog zašto moja ćerka koja je u uzrastu za koledž sada želi da uđe u filmsku industriju i nikada vam to neću oprostiti“, našalio se Sorkin. Najbolji glumac u kategoriji drame je Chadwick Boseman za glavnu ulogu u filmu „Ma Rainey’s Black Bottom“ o jednoj od prvih afroameričkih bluz pevačica, iz prve generacije pevačica ovog žanra koje su snimale muziku na nosače zvuka dvadesetih godina prošlog veka. Nagrada je dodeljena posthumno, a u ime preminulog glumca preuzela ju je njegova supruga Taylor Simone Ledward. Jedno od iznenađenja večeri bila je nagrada za najbolju glumicu koju je osvojila Andra Day, za ulogu u filmu „The United States vs Billie Holiday“ o džez muzičarki koja se našla na udaru američke vlade u toku „rata protiv droga“ sa namerom da joj se zabrani izvođenje kontraverzne pesme „Strange Fruit“. No ipak, možda je najjači utisak ostavio Daniel Kaluuya, koji je nagrađen za sporednu ulogu u filmu „Judas and the Black Messiah“ – za lik Freda Hamptona, predsednika partije „Black Panther“ koji je ubijen 1969. godine u 21. godini života. „Nadam se da će generacije koje dolaze videti kako se on sjajno borio, govorio i voleo“, rekao je Kaluuya i dodao:

„Naučio me je puno o sebi samom, učinio da sazrim kao čovek i to poštujem celim srcem“

U kategorijama koje se odnose na televiziju najveći pobednik je serija „The Crown“, koja je osvojila čak 4 nagrade, uključujući i najvažniju nagradu – za najbolju seriju u kategoriji drame. Nagrađeni su i Josh O’Connor i  Emma Corrin za vernu interpretaciju princa Čarlsa i princeze Dajane, kao i Gillian Anderson za lik Margaret Tačer. „Na prvom mestu želela bih da se zahvalim Dajani koja me je naučila saosećanju i empatiji u meri u kojoj to nisam mogla ni da zamislim“, izjavila je Corrin koja je hvaljena zbog izvanredno verodostojnog prikaza voljene britanske princeze. U svom obraćanju osvrnula se i na značaj mentalnog zdravlja: „Imam sreće što mogu da radim u ovom periodu kada su mnogi bez posla, sami i izolovani i nadam se da ćemo svi kolektivno početi da mentalno zdravlje stavljamo u prvi plan“, izjavila je Corrin.

Na kraju, možda je celokupno veče najbolje sumirala Regina King, u izjavi datoj medijima pre ceremonije. „Ovo je bila još jedna godina moćnog rada žena sa snažnim glasovima, tako da je sjajan osećaj i nadam se da je ovo početak istinske promene“, izjavila je glumica nominovana za svoj režiserski debi „One night in Miami“.

Trend pričanja priča o važnim društveno istorijskim događajima, važnim ljudima i važnim životnim pričama osoba sa margine društva – već je vidljiv. Ali dok kinematografija na ekranu slavi ljude koji pripadaju različitim manjinskim društvenim grupama, njihov rad iza kamere još uvek nije dovoljno vrednovan. Tako da, Regina, nadamo se i mi da je došlo vreme istinske promene.

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još