fbpx

Zbog nje sam gledao Zadrugu: Deniz Dejm

Zaista nisam od onih „ja ne gledam rijalitiiii, to je zaglupljivanje narodaaaa, jao šta nam rade“ ljudi, niti mislim da su rijaliti programi nužno loši, ali „Zadrugu“ zaista ne mogu da gledam. I to ne samo zato što mislim da je svaki kadar i svaki pogled izrežiran i fejk, već zato što toliku količinu neartikulisanog urlanja ne mogu da podnesem. Ali ako vam je zanimljivo da se neko dere 20 minuta i da čujete samo jedno dugo „piiip“ – poštujem, trošite vreme kako hoćete.

I mada nisam planirao da gledam, društvene mreže su mi skrenule pažnju. Zbog NJE sam morao da gledam. Žena koja je ušla sa velikim NO i gurnula prst u oko svima – kvazitradicionalnim patrijarhalnim strujama, kvaziliberalnom delu društva koje podržava pravo da odlučuješ o svom telu sve dok ne odlučiš da „prodaješ“ seksualne usluge, antifeminističkim strujama, ali i kvazifeminističkim strujama poznatijim kao TERF. Bravo Deniz Dejm!

Na prvi pogled, rekao bih da je neko ko svojom pojavom može da otvori mnoga društvena pitanja i to kroz platformu putem koje može da dođe do ljudi do kojih inače niko ko se time bavi ne dolazi. I zato će ovaj tekst biti najmanje o rijalitiju, a mnogo više o društvu.

Elem, ako niste ispratili – ukratko. Žena je ušla u „Zadrugu“ sa dva velika NO – jedno na haljini u predelu grudi, a drugo ispisano na licu. Uz objavljene fotografije stajlinga za ulazak u rijaliti na Instagramu je napisala „No means no. Stop nasilju nad ženama“. I time, već u prvom kadru, poslala ovu važnu poruku. I jedan prst u oko odmah onima kojima je silovanje „feministička izmišljotina“ i koji smatraju da je „sama tražila“ i da žene „izmišljaju silovanje da bi se svetile muškarcima“ i „manipulišu polnim organom“.

Izvor: denisedameofficiel Instagram

Zatim, u samom predstavljanju izjasnila se kao biseksualka i navela da se „pali i na žene – šta je problem?!“. „Volim da budem naga i volim erotiku. Ja sam liberalna. Volim devojke, muškarce, sve između toga“, navodi Telegraf izjavu Deniz Dejm. Jako je zanimljivo to što je navela i „sve između toga“, što je, čini mi se, prvi put da u javnom diskursu u ovakvom tipu emisije neko govori o polu kao spektru, a ne dihotomiji na muško-žensko. Da li je zaista edukovana na temu interseks osoba i trans identiteta, možda saznamo u narednim danima, ali je možda ovo prvi korak ka većoj vidljivosti ovih, potpuno marginalnih, identiteta u javnom diskursu.

I reklo bi se da ne planira na tome da stane. Već je viralan klip njene rasprave sa Zadrugarima na temu trans osoba. Naime, kada se istražuje njeno ime, među prvim tekstovima izaći će polemika da li je ona trans ili ne. Analiziraće se tu njeni prsti, kao i oštre crte lica, a izvesna Marijana Zonjić, koja se diči time da poznaje dosta LGBT ljudi će isto tako biti i šokirana time što je izvesni Taki bio „u vezi sa trandžom“. Bukvalno ne znam o čemu se radi, niti ko su ti ljudi, ali mi je privukao pažnju momenat gde neko ističe kako se druži sa LGBT ljudima (to bi trebalo da znači da nije homofobičan i da je kul?), a onda je šokiran time što neko može da bude u vezi sa trans osobom. Ako vam treba primer kako neko može da misli da je liberalan, a da onda iz njega vrišti najstrašnija transfobija – eto ga.

„Imam grube crte lica, misle da sam trans. Meni je to za pohvalu. Sviđa mi se što me porede sa trans-osobama. One su lepe i inteligentne. Ne zanimaju me tuđa mišljenja, niti sam ikada obraćala pažnju na to da se svidim svima. Moj život, moja stvar i živeću kako ja hoću“, rekla je Deniz za portal Republika.rs na ovu temu pre Zadruge. A slična polemika povela se i u „Zadruzi“, bar na osnovu dela rasprave koji je postao viralan na mrežama.

„Trans žene su žene, trans žene nisu muško. Treba da poštuješ sve trans osobe i pozdrav za sve trans osobe – imate moju podršku“, odgovorila je Deniz u toku pomenute rasprave. Evo ga i prst u oko TERF ekipi! Za neupućene, TERF je termin koji označava „trans exclusionary radical feminists“ i u suštini to su one žene koje sebe nazivaju feministkinjama koje se bore za prava svih žena, ali trans ženama negiraju sva prava jer ih, jednostavno, smatraju muškarcima. Ne bih se ovakvim pojavama više bavio, Deniz im je objasnila neke stvari u jednoj rečenici. Sorry not sorry.

I na kraju, Deniz je osoba koja se proslavila zahvaljujući svom onlyfans profilu na kome je postavljala svoje erotske fotografije. Pomenuti sajt je, do skoro, bio poznat upravo po tome što bi korisnici mreže mogli da se, za izvestan novac koji kreatori odrede, pretplate na nečiji kanal i imali ekskluzivan pristup sadržaju koji ta osoba kreira. To nije uvek bio sadržaj koji je u domenu erotike i pornografije, ali većinski jeste. Sajt je doživeo ekspanziju u vreme karantina, a na njega je prešao i veliki broj porno zvezda, s obzirom na to da studiji dugo nisu radili. Mnogima od njih ovo je bio lakši i bezbedniji način rada, a i sigurnija zarada koja je išla direktno njima, ali isto tako je povećan sadržaj na ovoj platformi uticao na rad (a pre svega na prihode) velikih pornografskih studija. Da li je povezano sa tim ili ne, ne bih mogao da tvrdim, ali sajt je doneo odluku da će pornografski sadržaj biti banovan. Protiv te odluke su se pobunili onlyfans kreatori sadržaja, s obzirom da je ta društvena mreža, kao i svaka druga mreža, podrazumevala rad na razvijanju profila i kreiranju brenda, što im je donosilo novac. Na isti način kao što su influenserima profili na Instagramu ili youtube kanali. Ova odluka im je direktno oduzela platformu za rad, te se sad organizuju radi kreiranja sopstvene platforme koja će im omogućiti da nastave da se bave svojim poslom online.

Deniz je javno govorila o tome da ima profil na tom sajtu, kao i o svojoj zaradi od fanova, što je zanimljiva situacija u kojoj neko ko se bavi nekim oblikom seks rada, zato što to želi i za svoje potrebe, a ne iz prinude, javno i afirmativno o tome govori. Uz „prostituciju“ još uvek se vezuje niz predrasuda, sama reč ima negativnu konotaciju, a „seks rad“ se u mnogim krugovima – i to ne samo tradicionalnim koji štite „čednost“ i koji bi zabranili svaki seks van braka, već i u feminističkim krugovima koji teže tome, da različitim modelima regulacije, ukinu pravo na rad osobama koje se bave seks radom. Uglavnom se odnose regulacije odnose na žene, jer se smatra da se u većoj meri bave seks radom nego muškarci, a polazeći od premise da nijedna žena ne želi da se bavi seks radom i da je svaki seks rad prinuda. Međutim, mnoge seksualne radnice i radnici, koje uglavnom niko ne pita već se u njihovo ime govori, naglašavaju da sami biraju da se time bave i zahtevaju da im se to pravo omogući, odnosno da ne budu krivično gonjeni. Jedan od modela koji su progurale feministkinje u Švedskoj, takozvani švedski model, podrazumeva da se ne kriminalizuju seks radnici i radnice, već korisnici i korisnice usluga, što se pokazalo kao loše rešenje upravo za one najugroženije kategorije koje, navodno, pokušavaju zakonom da zaštite – osobe koje su u lancu trgovine ljudima. Naime, seks rad nigde nije iskorenjen, pa čak ni u zemljama koje imaju visok životni standard i dobre socijalne politike čime se dokazuje teza da postoji i ponuda i potražnja za ovim oblikom usluge. Niti je previše povećan u zemljama u kojima je dozvoljen, iako i modeli potpune legalizacije, kao u Holandiji, imaju svoje probleme. Međutim, s obzirom na to da zabrane ne funkcionišu i da se ta aktivnost odvija, kriminalizacija dovodi do toga da se on obavlja u tajnosti, u mračnim i opasnim prostorima i time pružaoci i pružateljke seksualnih usluga bivaju izložene dodatnom riziku. Zanimljivo je jako kada taj model predlažu iste osobe koje brane pravo žene na abortus smatrajući da „žena ima pravo da odlučuje o svom telu“ i da „zabrana ne smanjuje broj abortusa, već se oni odvijaju na način nebezbedan za žene“ – a ne vide da se ovde radi o istoj stvari: ukidanju prava seksualnim radnicama da odlučuju o svom telu i guranja na još veću marginu. Kada su u pitanju osobe koje su najviše ugrožene, model se ne pokazuje kao dobro rešenje jer su u velikoj meri upravo korisnici bili ti koji su prepoznali da je neko žrtva trgovine ljudima i pomagali tim osobama, ili alarmirali policiju, što je rezultiralo oslobađanjem. Kada se korisnici kriminalizuju, oni iz straha od kazne neće prijaviti ni ako primete da je neko prinuđen na seks rad, čime se otežava rad i policiji i organizacijama koje se bave borbom protiv trgovine ljudima.

Završismo u teškim temama, a krenuli smo od jednog treš rijalitija. Eto, možda Deniz otvori temu dekriminalizacije seks rada u Srbiji jer toga u medijima gotovo i da nema. A za to vreme, seksualni radnici i radnice ostaju na margini društva…

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Joxi Jankov: Volonterski rad nije „rad za džabe”

U susret projekciji filma „Draga deco budućnosti“, koja će biti održana nakon ceremonije zavaranja ovogodišnjeg Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, 16. septembra...

Vlatko Sekulović: Kako sam postao producent Reflektor Teatra

O poverenju, empatiji i pozorištu kao sistemu smisla i vrednosti VLATKO SEKULOVIĆ, advokat, kolumnista i antifašista, učestvovao je...

Šta se dešavalo na ekološkom ustanku i zašto nam je to važno?

U subotu 11. septembra u Beogradu održan je drugi po redu ekološki protest, kako su ga organizatori nazvali, „Ustanak za opstanak"....

LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ: Najveća vrednost je stvoriti uslove za one koji dolaze

O svetlosti, mraku i pozorištu kao prostoru zajedničkog življenja LJUBICA BELJANSKI RISTIĆ je dramska pedagoškinja, pozorišna umetnica, radnica...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još