„Deset godina nakon smrti Vitni Hjuston njena popularnost i uticaj ne prestaju, čak možemo reći da vremenom još više dobijaju na značaju.”
Emocionalna povezanost „običnih” ljudi sa poznatim ličnostima, naročito pevačima i pevačicama, nije neobična pojava. Vrlo često uspomene iz različitih životnih faza kreiramo i pamtimo na osnovu pesama koje su otpevali naši najdraži izvođači. Neke smo zavoleli od malih nogu, a neke kasnije. Prema nekima su nam ljubav usadili prijatelji ili članovi porodice, dok smo neke otkrili samostalno. Sa nekima je to bila ljubav na prvi pogled i/ili prvo slušanje. Upravo zbog svega ovoga nam teško pada kada oni napuste ovaj svet i to predstavlja trenutak koji nikada ne zaboravimo.
Iako je bila subota, tog 11. februara 2012. godine probudio sam se oko pola devet ujutru. Nakon doručka, vratio sam se u sobu i zatekao oca kako sedi za kompjuterom i čita naslove vesti nekog stranog medija. Prolazeći pored njega, pogledao sam u kompjuter i pročitao vest da je američka pevačica Vitni Hjuston preminula u 48. godini. Zastao sam kako bih se uverio da me oči ne lažu i pitao oca da li je to istina. On mi je prilično ravnodušno potvrdio tu informaciju, a ja sam ostatak dana proveo slušajući njene pesme sa suzama u očima.
Vitni Hjuston je rođena 9. avgusta 1963. godine u Njuarku, u državi Nju Džerzi. Njeni muzički počeci su vezani za gospel muziku i crkveni hor, a veliki uticaj na nju je imala i majka, Sisi Hjuston, koja je prvenstveno poznata kao bek vokal Arete Frenklin i Elvisa Prislija. Prvi ugovor sa izdavačkom kućom je potpisala sa 19 godina, dok je prvi album objavila već tri godine kasnije. Sve dalje je istorija. Prva dva njena albuma su među najprodavanijim albumima ikada, I will always love you je najprodavaniji singl neke pevačice ikada, a saundtrek iz filma Telohranitelj je najprodavaniji saundtrek ikada. Takođe, prema podacima iz Ginisove knjige rekorda, Vitni Hjuston je najnagrađivanija vokalna umetnica u istoriji muzike.
Pevačice sa raskošnim vokalom od nekoliko oktava zauzimaju bitno mesto u pop muzici od početka osamdesetih, kada je i počela karijera Vitni Hjuston, pa sve do danas. Zahvaljujući njihovim baladama patili smo za propalim ili neostvarenim ljubavnim vezama, ali i naučili šta je pun glas, falset, vibrato, gornja i donja laga i bar nakratko pomislili da i mi sami posedujemo talenat za pevanje. Međutim, svaki put kada bi se završila pesma i kada više ne bismo imali mogućnost pevanja preko njihovog vokala, zapravo bismo postali svesni da za naše pevačko umeće ipak ne treba niko da čuje. Sa druge strane, postoji ogroman broj pevački nadarenih ljudi koji su ovaj talenat otkrili i razvili zahvaljujući upravo Vitni Hjuston. Mnoge poznate i uspešne pevačice, kao što su Maraja Keri, Kristina Agilera, Bijonse, Dženifer Hadson, Keli Klarkson i Arijana Grande, često ističu uticaj muzike i tehnike pevanja Vitni Hjuston. Takođe, teško da možemo zamisliti muzička takmičenja bez bar nekoliko izvođenja pesmama I will always love you, I have nothing i Run to you. Ukoliko se radi o uspešnim izvedbama, onda je to proverena karta za brzu popularnost i poštovanje od strane publike i članova žirija.
Pored prelepe pojave i vokala, nagrada, rekorda, slave i novca, ono što je obeležilo život Vitni Hjuston su i mnogobrojni privatni problemi. Razvod manipulativnih roditelja za koje je bila vezana, problematična braća koja su je uvela u svet teških droga, muž sa izraženom ljubomorom na njen uspeh i problemom zavisnosti su samo neki od njih. Vrlo često se u medijima ističe kako Vitni nije mogla da se izbori sa unutrašnjim demonima, a zapravo su njeni najveći demoni bili ljudi koji su bili u njenoj blizini i koji su želeli da je iskoriste i kontrolišu. Od Vitni Hjuston, preko Ejmi Vajnhaus, do Britni Spirs, muzička industrija je prepuna mračnih priča popularnih pevačica koje su porodica i izdavačke kuće posmatrali isključivo kao izvor zarade.
Deset godina nakon smrti Vitni Hjuston njena popularnost i uticaj ne prestaju, čak možemo reći da vremenom još više dobijaju na značaju. S obzirom na to da je današnja pop muzika sve više kompjuterski obrađena, a koncerti sve češće izgledaju tako da izvođači pevaju na plejbek i deluju nesnađeno na sceni, videti i čuti Vitni Hjuston, u večernjoj haljini, sa peškirom u ruci i znojavim licem, dok samo stoji i peva All the man that i need, a hiljade muškaraca je zaljubljeno gleda, predstavlja neprocenjivo svedočanstvo nekog, barem muzički gledano, lepšeg vremena.
Naslovna fotografija: Whitney Houston – Greatest Love Of All (Official Video) / YouTube printscreen
