Vlatko Sekulović: Preambula Ustava izražava jednu šizofrenu situaciju

U našem serijalu 5×5: USTAV razgovarali smo o našem političkom sistemu i najvišem pravnom aktu. O tome šta su najvažniji delovi Ustava, šta se najčešće krši i šta je potrebno promeniti za Zoomer govori advokat Vlatko Sekulović.

Koji je član ili princip Ustava najvažniji za Vaše poimanje države i prava?

Mislim da je to deo koji je vezan za ljudsko dostojanstvo jer je ono civilizacijska vrednost koja je postignuta ustavnim aktima. Ustavni akti nisu postojali tokom čitave istorije čovečanstva, to je relativno novija tekovina. Poenta Ustava je upravo da ograniči vlast, a ona se ograničava na taj način što svakom pojedincu, svakoj osobi, svakom građaninu ili građanki pripada ljudsko dostojanstvo koje mora biti neprikosnoveno. Ustav u suštini treba da reguliše odnos svakoga od nas prema vrednosti ljudskog dostojanstva. Čak i oni najdramatičniji primeri iz istorije, poput Drugog svetskog rata, bili su zasnovani na tome da se ne poštuje jednakost ljudi u dostojanstvu. Ono što je bio Drugi svetski rat, nacional-socijalizam ili fašizam, oni su u svom korenu imali to da razlikuju ljude prema dostojanstvu, ili kako su to nacisti, odnosno nemački nacionalisti tada govorili – razlikovanje između života vrednih življenja i života koji nisu vredni življenja.

Koji se član Ustava nipošto ne sme kršiti ili je njegovo kršenje najopasnije?

Mislim da je to član 1 Ustava jer on propisuje u svom poslednjem delu pripadnost evropskim principima i vrednostima. Mi smo svakodnevno svedoci da se ti evropski principi i vrednosti ne poštuju, odnosno da se krše. Bez obzira što možda izgleda kao da je nejasan taj pojam, sigurno je da on referira na ono što su vrednosti i principi koji su u osnovi Evropske unije. Onoliko koliko se Srbija udaljava od Evropske unije – toliko se udaljava od sopstvenog Ustava.

Da li su građani i građanke dovoljno upoznati sa sadržajem Ustava?

Mislim da nisu informisani o pravima i slobodama koje im pripadaju po Ustavu, mada se to generalno uklapa i u neku opštu sliku u svetu gde ljudi nisu preterano zainteresovani za to šta je sadržina Ustava. To zavisi od zemlje do zemlje. U zemljama u kojima postoji duža ustavna tradicija pretpostavka je ta da su građani i građanke te zemlje bolje upoznati sa sadržinom bar osnovnih prava i sloboda koja im pripadaju na osnovu Ustava, nego u onim zemljama koje imaju kraću ustavnu tradiciju.

Da li je školski predmet „Ustav i prava građana“ dovoljan za političku edukaciju mladih?

Mislim da su ljudska prava i slobode nešto što treba da se proteže u dužem vremenskom periodu nego što je to samo jedna godina i jedan predmet u kome se proučava Ustavni okvir. Ljudska prava i slobode su nešto što bi deca trebalo da uče maltene od kad krenu u školu kako bi shvatili da je osnovni predmet zaštite koji se štiti Ustavom ljudsko dostojanstvo. Deca moraju da shvate da im ljudsko dostojanstvo pripada po samom rođenju, bez obzira kog su pola, vere, orijentacije ili nacionalne pripadnosti.

Kada biste mogli da izmenite neki deo našeg Ustava, koji bi to deo bio?

To bi bila preambula Ustava jer izražava jednu šizofrenu situaciju. Ona se poziva na teritorijalni integritet koga u suštini nema jer smo svi svedoci da Republika Srbija nema svoj suverinitet nad određenom teritorijom na kojom pretenduje da ima, radi se naravno o Kosovu. Ta šizofrena situacija se mora razrešiti jer ugrožava samu ideju Srbije kao države. Ako se od toga krene, onda se stvara koherentniji sistem i vrednosti i pravne logike u primeni toga Ustava.

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još