Prva i osnovna stvar:
SVE MEDIJSKE PORUKE SU KONSTRUISANE!
Mediji nisu STVARNOST,
već PREDSTAVA STVARNOSTI, kreirana za publiku.
Ipak, mediji tako snažno utiču na DOŽIVLJAJ STVARNOSTI PUBLIKE,
da svet medija postaje STVARNOST ZA SEBE.
To je stvarnost u kojoj provodimo veliki deo svog života… i zato: da biste živeli u savremenom društvu, morate poznavati jezik i gramatiku medija… „Pismenost“ danas više nije samo veština pisanja i čitanja slova, već je – u jednakoj meri – veština pravilnog razumevanja medijskih poruka.
Iako se dobri novinari uvek trude da budu objektivni, sve medijske poruke imaju „ugrađene vrednosti“. Pre svega, zato što su i novinari ljudi. Oni su ravnopravni članovi društva i imaju svoje stavove, emocije i misli… Takođe, novinari rade za neku medijsku kuću – koja takođe ima svoje ciljeve, finansijere i svoju uređivačku politiku.
Činjenica je da vesti ne nastaju same od sebe, već ih neko za nas bira i kreira – zbog toga: potpuno nepristrasno izveštavanje ne postoji.
Reč „mediji“ nastala je od reči medijum – čije je osnovno značenje „sredina“. Mediji su sredina, odnosno POSREDNICI između događaja u jednom društvu i svih članova tog društva.
Ljudi koji rade u medijima, biraju kojim će događajima dati više ili manje značaja. Od njih zavisi koji detalji će biti u prvom planu. Koju će emociju publika osetiti, kada čuje neku vest.
I tako – od ovog izbora, zavisi i šta će biti vest koja je obeležila jednu nedelju ili dan. Zato se kaže da vesti do nas dolaze sa UGRAĐENIM VREDNOSTIMA. To su vrednosti koje neguje jedna medijska kuća i vrednosti koje neguju sami novinari i urednici.
U medijima koji prate sport – događaj dana biće utakmica. Ista utakmica, u nekom drugom mediju, pomenuće se tek na kraju vesti, kao manje važan događaj. Isto tako, mediji koji se obraćaju mladoj publici, daće veliki značaj omladinskom festivalu… koji neki drugi mediji, možda neće ni ispratiti.
Vi sigurno znate o čemu govorimo, jer – svako od nas je medijska publika. Ipak, nismo svi jednako pismeni, kada je u pitanju pravilna analiza medijskih poruka.
Razmislimo: koji medij je tu vest plasirao?
Medijska pismenost počinje onda kada se zapitamo: koje su „ugrađene vrednosti“ u jede vesti? Odgovor na to pitanje dobićemo, ako razmislimo: koji medij je tu vest plasirao? Kakva je to medijska kuća? Ko je njena publika? … I šta predstavlja okosnicu uređivačke politike ovog medija?
Vi birate koje medije pratite, po svojim vrednostima i svojim interesovanjima! Pa, ako je VEST igranje predstve UREDNIK Reflektor teatra – o njoj će na jedan način izveštavati
Redakcija portala Zoomer, a na sasvim drugi – redakcija javnog servisa građana.
Svi mediji se bore za pažnju svoje publike… i zato: HVALA VAM NA PAŽNJI!
Za VIDEO LEKSIKON MEDIJSKE PISMENOSTI, Vladan Slavković.
