Prošlog ponedeljka sam po običaju ušla na svoj Instagram profil i između uobičajenih citata, smešnih memova i reelsova naišla sam na jednu objavu koja mi je zapala za oko. To je bila slika bebe koju su poveli na skakanje padobranom iz aviona, takozvani „skydiving“.
Na slici se može videti beba koja se nalazi visoko u vazduhu zakačena za padobran. Beba ne plače, naprotiv njeno lice pokazuje uzbuđenje, možda čak i radost, oduševljenost onim što vidi oko sebe. U opisu slike stoji „Čuvala sam juče sestrinog sina…pa sam odlučila da ga odvedem na skakanje padobranom!“. Objava ima preko 2 miliona sviđanja i oko 4000 komentara, u kojima su se vodile razne diskusije, od toga da li je postupak legalan do toga da li je bebino zdravlje ugroženo. Ako se komentari pogledaju malo preciznije, dolazimo do onih koji nam govore da situacija uopšte nije stvarna.
U pitanju je slika napravljena uz pomoć veštačke inteligencije.
U sledećih nekoliko dana više prijatelja mi je poslalo ovu objavu. U grupnom četu sa fakulteta pričalo se o tome kako je beba slatka i kako je cela pojava zanimljiva. To me je podstaklo na razmišljanje o činjenici da smo se navikli da verujemo svojim čulima, uključujući onome što vidimo na društvenim mrežama. A i zašto ne bismo kada slika zaista deluje stvarno? U svetu koji je već prepun lažnih vesti, kako da se zaštitimo od montiranih fotografija koje variraju od bebe koja skače iz aviona do hapšenja bivšeg Američkog predsednika Donalda Trampa? Ovo je jedna do glavnih briga kada je u pitanju veštačka inteligencija. Slike su se uvek menjale i njima se manipulisalo iz različitih razloga, ali u ovom trenutku nam više čak ne treba nikakav dodir sa realnom situacijom da bismo kreirali sliku onoga što hoćemo.
Dešava nam se da zaboravimo moć ovakvih alata koji su nam dostupni, što još više dovodi u prvi plan temu čuvanja mladih ljudi od uticaja društvenih mreža, jer ako možemo konstruisati sve što želimo, pa i ono nerealno, a da nam ljudi poveruju, postavlja se pitanje granice širenja ovakvih lažnih vizuelnih informacija. Pojavili su se i novi filteri na društvenim mrežama koji koriste tehnologiju veštačke inteligencije da naprave ulepšavajuću masku preko lica koja se teže primećuje od običnih filtera. Ovo direktno može dovesti do povećanja nerealnih standarda lepote i uticati na mentalno zdravlje mladih. Ali to je samo jedna od potencijalnih posledica jer svako ko ima cilj da nekog manipuliše, od industrije lepote do zabave i politike, sada na rasplaganju ima novi set alata.
Verovatno pravi odgovor na pitanja u ovom tekstu još uvek ne postoji. Ono što je skoro sasvim sigurno je da ako ne možemo da verujemo onome što vidimo, treba da se ogradimo i imamo određenu distancu kada upijamo materijale iz medija, pogotovo fotografije i video snimke. Trenutno ne postoji obeležje na njima koje bi nam pomoglo da diferenciramo veštačku inteligenciju od stvarnosti, pa se moramo osloniti na sopstvenu inteligenciju. Ja bih preporučila svakome ko nije siguran da li je ono što vidi na društvenim mrežama realnost, da zađe u komentare i prelista ih par minuta jer će se uvek naći osoba koja je odvojila vreme da istraži i napiše da je u pitanju veštačka inteligencija. Naravno ovo nije idealno rešenje jer i komentari sami po sebi često nisu pouzdan izvor informacija, ali nam mogu pomoći da krenemo nešto što vidimo da analiziramo dublje ako to sami već nismo uradili. Dok, nadamo se, jednog dana mediji ne regulišu ovakve moderne probleme, možemo se barem nasmejati na bebu koja razdragano pruža ručice ispod padobrana i setiti se da preispitamo sve što pročitamo i vidimo na internetu.
Naslovna fotografija: Asiama Junior / Pexels
