VASKRSNUĆE SONJE SAJZOR: Vreme je za više kempa u dregu

DJ, dreg performerka i kraljica klabinga, Sonja Sajzor, se vraća na velika vrata na beogradsku scenu svojim dreg događajem VASKRSNUĆE. Nakon što je šteta koju je pad drveta načinio na krovu KPTM-a odložila originalni event, VASKRSNUĆE će se desiti u klubu Elektropionir u subotu 15. oktobra. Pitali smo pionirku kvir klabinga koliko se scena promenila i šta je ono što će njena žurka vaskrsnuti u Beogradu.

Pre nego što pređemo na to kako izgleda tvoj povratnički projekat – gde je bila Sonja do sada?

Kada je proglašeno vanredno stanje zbog korone, nisam mogla da nastavim da zarađujem za život od organizovanja javnih okupljanja, pa sam se privremeno vratila na selo, da živim sa majkom. Povratak kući sam videla kao neuspeh i sramotu, zato što naše društvo pogrešno veruje, kada se rodiš na selu, da je definicija uspeha da iz njega što pre „pobegneš“ u grad. Međutim, ubrzo sam shvatila da je to pogrešna ideja koja je produkt internalizacije kapitalizma i fetišizacije hustle kulture. Meni je na selu bilo prelepo. Živela sam u maloj kući koju moja porodica poseduje i u kojoj ne plaćam kiriju. Imamo plac u kojem se gaji povrće i veliko dvorište puno cveća i drveća u kojem se šetaju kokoške i igraju psi, dok sam svako predveče provodila vozeći bicikl, šetajući pored reke i gledajući zalazak sunca. Bilo mi je prelepo, ali sam se mnogo učaurila. U januaru sam se zaljubila i doselila sam se u Beograd zbog veze koja nažalost nije potrajala.

I proradio je klaberski duh?

U Beogradu živim sama kao podstanar, što znači da moram ponovo sama da plaćam račune i kiriju. Razmišljala sam šta bih znala da radim da zaradim za život i rešila sam da počnem ponovo da organizujem žurke, da puštam muziku i da šijem lepe kostime koje ću da nosim kada zabavljam ljude na sceni, jer je to ono u čemu sam dobra. Pokušala sam da radim „obične“ poslove, ali bojim se da nisam više sposobna da radim poslove koji me ne ispunjavaju. Svaki sekund obavljanja posla koji ne zahteva umetničku kreativnost sam doživljavala kao mentalnu torturu. Meni je neophodan posao u kojem mogu da izražavam svoje umetničke talente i što je najbitnije, posao koji se lepo plaća. Rešila sam da se vratim organizovanju žurki, DJ-ingu i dreg nastupima, jer ne želim da me majka izdržava, već da zarađujem sama za sebe i da radim ono u čemu sam dobra i po čemu sam poznata.

Povratak kući sam videla kao neuspeh i sramotu, zato što naše društvo pogrešno veruje, kada se rodiš na selu, da je definicija uspeha da iz njega što pre „pobegneš“ u grad. Međutim, ubrzo sam shvatila da je to pogrešna ideja koja je produkt internalizacije kapitalizma i fetišizacije hustle kulture.

Šta ti je bio najveći izazov, s obzirom na to da se scena mnogo promenila u poslednjih par godina?

Prvo što sam primetila je da postoji dosta dreg žurki koje rade vrlo slični biznis model kao što sam ja radila pre korone – žurka na kojoj je dreg u prvom planu, a onda idu najveći Billboard top 100 hitovi. Ima već jedno pet žurki koje rade tu vrstu događaja, na mestima na kojima sam ja radila kao što su KC Grad i Drugstore. Mnogo volim sve dreg događaje, ali jedna koleginica koja se bavi dregom mi je rekla da počinje da stiče utisak da svaka žurka na koju izađe polako počinje da izgleda kao Deja Vu – ista muzika, isti ljudi, isti koncept, isti prostor. Kada sam to uvidela, shvatila sam da kada se budem vratila neću moći da nastavim da radim to što sam radila ranije, jer koncept više nije jedinstven meni. Želim da radim događaje na mestima koja do sada nisu hostovala dreg događaje, da puštam drugačiju muziku koja ne može da se čuje svuda i da nađem nešto po čemu ću da se ističem od većine. Ukratko, morala sam da se kompletno rebrednujem.

Odakle inspiracija za „Vaskrsnuće“ kao povratnički brending?

Ja sam veliki fan emisije The Boulet Brothers’ Dragula, što je mračnija verzija emisije RuPaul’s Drag Race. Dreg koji prikazuju je alternativniji i targetira više goth publiku: na kraju epizode umesto lipsinka imaju „izazov istrebljenja“  (extermination challenge) u kojima zahtevaju od učesnika/ca da stave ruku u akvarijum pun pijavica ili ih odvedu na groblje i zakopaju u mrtvačkom sanduku i slično. Alternativni „monster“ dreg zahteva dosta više šminkerskih sposobnosti, pravljenje protetičkih delova, zahteva mnogo više kreativnosti i ističe se više od drega čiji je jedini cilj izgledati kao lepa žena. The Boulet Brothers su na jesen 2020-e uradili specijal „all stars“ formata pod nazivom „Ressurection„, ili ti na srpskom „Vaskrsnuće“ u kojem su „prizvali iz mrtvih“ stare takmičare/ke iz prve tri sezone, da se takmiče ponovo. Ta reč „vaskrsnuće“ mi je ostala zapečaćena u mozgu kao nešto što bi bio kul naziv za dreg događaj i kada sam dobila datum u klubu, tako sam događaj i nazvala, jer se savršeno uklopilo u oktobarski Halloween vajb i moje „vaskrsnuće“, tj povratak na beogradsku scenu.

Sa kim sve sarađuješ na ovom projektu?

Od maja sarađujem sa Domom za nezbrinute kraljice i kraljeve koji su često poznatiji samo kao Nezbrinuti. Oni su kolektiv mladih i vrlo talentovanih ljudi koji odišu harizmom i kreativnim idejama. Za ovaj događaj smo zvali kraljice za koje mislimo da su alternativne i da mogu da iznesu taj monster drag, kao što su Storm Gorge, Ezotera i Jaria Haram.

Alternativni „monster“ dreg zahteva dosta više šminkerskih sposobnosti, pravljenje protetičkih delova, zahteva mnogo više kreativnosti i ističe se više od drega čiji je jedini cilj izgledati kao lepa žena.

Pomenula si da ćeš promeniti muzički ukus. Šta možemo muzički da očekujemo na ovoj žurci?

Neću promeniti ukus, već plejlistu. Imam tu prednost što nisam bila tu tri godine i mnogo nove muzike se pojavilo. Od početka korone su nove albume izbacile Lady Gaga, Dua Lipa, Kylie Minogue, Rosalia, Beyonce, Lizzo, Lil Nas X… Mnogo novih albuma, a opet stvari koje retko gde čujem. Žurke sam pokrenula 2015-e delimično iz bunta što ni na jednoj kvir žurci u Beogradu nisu hteli da puštaju Grimes, Azealiu Banks i Crystal Castles, koji su tada bili moji omiljeni muzičari, i delimično se vraćam, jer sada ne mogu da čujem na žurkama stvari koje volim da slušam (smeh). Trudim se da puštam muziku koju bih i ja sama volela da čujem i nikada ne pokušavam da prodam publici kartu za nešto za šta ja sama ne bih platila ulaz.

Ovu žurku radi Sonja, ali imaš i svoj drugi alter ego koji obožavamo – Gospođu Perecu. Koja od njih dve je sličnija tebi?

Mislim da je RuPaul to najbolje rekao – dreg ne pokušava da promeni ili sakrije ono što ti jesi, nego razotkriva bolje ko si i šta si. Oba alter ega su način da izrazim delove sebe koje ne umem kao „obična“ osoba. Kao Sonja, imam „obično“ prezime koje ne otkrivam i ne volim da pokazujem previše svoj privatni život na internetu široj javnosti. U privatnosti najviše volim da provodim vreme sama, da šetam psa pored reke i da provodim sate čitajući knjige uz toplu šolju bele kafe – živim jednostavan i dosadan život, bez previše žurbe i stresa.

Ali kada sam na sceni, Sonja Sajzor je već vrlo definisan alter ego – mračna prokletnica iz jaruga pakla, ultimativna gospodarica zlobe i hostesa horora iz vaših noćnih mora. To je taj mračni kemp (kemp noire) koji je prisutan na primer u filmovima o Betmenu koje je režirao Tim Burton – Mišel Fajfer kao žena mačka ili pak Uma Turman kao Otrovna Bršljen u Šumaherovom „Betmenu i Robinu“ i slično. Sonja Sajzor je mračna kemp dreg karikatura slična likovima iz filmova Tima Burtona i sve govori u negativi – umesto da kaže svojim fanovima „lepotice moje“, reći će „zlice, ružnice i rasplakane tužnice“ ili umesto da kaže „uživajte u šou koji smo spremili za vas“, reći će „nadam se da umirete od neugode gledajući ovaj užas“. U pitanju je koketiranje sa stereotipiom o kemp ženama iz horor filmova iz prošlosti.

Ko je onda Gospođa Pereca?

Gospođa Pereca je samo malo šarenija varijacije istog koncepta, koji koristi domaće reference. Na primer, u okviru Europride week-a sam nastupala na Dragoslaviji, gde sam izvodila miks pesme „Ludi letnji ples“ i isečaka epizode „Amnezija“ serije Otvorena vrata. Gospođa Pereca je isto vrlo kemp, ali je više okrenuta ka parodiji i ka domaćim referencama. Ja sebe vrlo često, kao Sonju, ne shvatam ozbiljno na sceni i trudim se da budem kemp i komična, ali ljudi to ne shvate odmah – a Gospođa Pereca mi je način da budem mnogo očiglednije komična, jer kako možeš da shvatiš ozbiljno i da budeš uvređen nečim što je izrekla osoba koja se zove „Gospođa Pereca“?

Stvorila sam je kao način za preživljavanje trenutne situacije, a to je da živimo u užasno sterilnim i politički korektnim vremenima u kojima ljudi jedva čekaju da budu uvređeni po pitanju bilo čega. Gospođa Pereca je karikatura sastavljena od svih mojih najgorih osobina po pitanju kojih sam nesigurna, ali karikiranih i uvećanih deset puta. Stvorila sam je kako bih naučila da se smejem sama sebi, i da samim tim pozovem ljude da i oni urade isto i da nauče da se smeju sami sebi. Imam utisak da smo potpuno izgubili komediju. Kad sam bila mala, mi smo imali serije kao što su bila Otvorena vrata, Ljubav navika panika i slično. Današnje serije su sve užasno ozbiljne i jezivo dosadne. Političari su konstantno bili tema parodija, kao što je bio slučaj sa emisijom „Nikad izvini“. Toga više nema. Pereca je moj način da pošaljem poruku ljudima da se više smeju, i što je najbitnije, da ne shvataju sebe toliko ozbiljno i da se nauče da se smeju sebi, jer mislim da je ključ sreće u tome da provedeš barem pet minuta dnevno pišajući po sebi od smeha.

Jedna od mizoginih karakteristika patrijarhata je da ženstvenost i feminiziranost posmatra kao nešto inferiorno, slabije i manje inteligentno.

Ali Pereca deluje kao vrlo ekonomski i politički osvešćena gospođa, vrlo jasno ideološki pozicionirana?

Jedna od mizoginih karakteristika patrijarhata je da ženstvenost i feminiziranost posmatra kao nešto inferiorno, slabije i manje inteligentno. Žene su u istoriji pop kulture to često koristile u svoju korist kako bi se progurale na određene pozicije, tj kako ih ljudi ne bi zaustavljali u pokušaju stupanja na pozicije moći, jer ih nisu prepoznali kao pretnju – one su se pravile da su glupe, a zapravo su u pitanju vrlo inteligentne žene koje su usvojile određenu estetiku zbog koje će ih društvo podceniti, kao što su na primer Elvajra – Gospodarica tame, Doli Parton ili pak Paris Hilton, koja se kontstantno pretvara da je glupa i čak menja glas na kameri kako bi zvučala gluplje… To ja radim sa Perecom. Ona na prvi pogled izgleda kao komični crtani lik, međutim kada se udubiš u to što govori, shvatiš da ona zapravo zastupa vrlo radikalne politike koje preispituju status quo i ima ideje koje su vrlo antikapitalističke, antifašističke i antiimperijalističke. I to ne skontaš na prvu loptu, jer su u prvom planu njene velike sise. A ogromne sise su uvek bile deo kempa.

Da li u našem dregu ima dovoljno politike?

Smatram da biti političan/na uopšte nije obaveza dreg kraljice ili bilo kog umetnika/ce. Svi u dreg ulaze iz nekih svojih ličnih razloga i sa nastojanjem da izraze svoju kreativnost. Ja kao Sonja Sajzor nisam toliko politična. Iskoristiću svoju platformu da pričam o bitnim stvarma, kao na primer o problemima trans osoba, ukoliko smatram da se dešava nešto mnogo bitno, ali sam karakter Sonje Sajzor nije političan. Ali mislim da je bitno znati da neke stvari moraju da se podrazumevaju i da kao dreg kraljice iza nekih stvari moramo da stojimo. Ja ne mogu da razumem da neko može da radi dreg i da bude transfobičan. Trans žene su stvorile uslove za stvaranje dreg kulture. Kako možeš da kažeš da trans žene ne mogu da rade dreg? Ili da cis žene ne mogu da rade dreg, a ceo dreg ti se vrti oko imitiranja žena? Kako onda možeš da budeš mizogin? Nikada nisam politična po svaku cenu, oglasiću se ako mi je nešto mnogo bitno i ako procenim da mogu da iznesem posledice koje ću morati da snosim zbog toga što ću se na tu temu oglasiti, jer naravno, svaka akcija izaziva reakciju.

Da li je onda dreg sam po sebi politički akt samim svojim postojanjem?

Mnogi će to reći, ali ja smatram da nije. Za gomilu ljudi je dreg samo kreativni izražaj ili pak način da dobiju pažnju i da žive svoju pop princess fantaziju pet minuta na sceni. I to je potpuno okej. Performans koji ja spremam za Vaskrsnuće uopšte nije političan. Bukvalno nameravam samo da se obučem kao lik kojeg mnogo volim, iz jedne horor igrice i da 3 minuta na sceni živim tu fantaziju da sam ona. Ono što ja mislim da nije okej je to što će se mnoge dreg kraljice praviti da im je stalo do nekih problema, ali neće učiniti ništa konkretno povodom rešavanja problema. Ponosno će izvući trans zastavu na svom nastupu i govoriti da su „trans prava ljudska prava“, ali će iza scene pljuvati mene, insistirati vlasnicima klubova da me ne angažuju i aktivno raditi na tome da ekonomski sabotiraju zaradu jedne trans žene. Vrlo sam kritična kada se dreg kraljice trude da budu politične na sceni i neophodno je postaviti pitanje: Da li će ovaj performans da učini nešto konkretno da pomogne rešavanju nekog konkretnog problema, ili je poenta celog nastupa da predstaviš sebe kao spasioca na belom konju i da dobiješ aplauz za to? Jako je bitno da npr. kao cis muškarac ne pričaš u ime trans osoba, nego da koristiš svoju platformu da uzdižeš glasove trans osoba, ili npr kao bela osoba da se ne trudiš da pričaš u ime Roma/kinja nego da se trudiš da uzdižeš njihove glasove kada pričaju o svom iskustvu i svojim problemima. Bitno je da aktivno radiš da promeniš nešto na bolje, a ne da to bude samo performans za koji češ ti dobiti lep aplauz, jer si predstavio sebe kao heroja koji spašava manjine.

Ono što ja mislim da nije okej je to što će se mnoge dreg kraljice praviti da im je stalo do nekih problema, ali neće učiniti ništa konkretno povodom rešavanja problema. Ponosno će izvući trans zastavu na svom nastupu i govoriti da su „trans prava ljudska prava“, ali će iza scene pljuvati mene, insistirati vlasnicima klubova da me ne angažuju i aktivno raditi na tome da ekonomski sabotiraju zaradu jedne trans žene.

Postoji ta debata šta je to što jeste, ili nije dreg. Kako gledaš na to?

The Boulet Brothers su to najlepše sročili: Dreg je umetnost, a umetnost je subjektivna. Svaka od nas ulazi u dreg iz drugačijih razloga, izražava se onako kako njoj prija i radi ono što ona želi. Shodno tome, vrsta drega postoji onoliko koliko postoji i dreg performera/ki. Meni se ponekad ne dopada tuđi dreg, ali to je okej. Svet se ne vrti oko mene i ne mora sve da bude za mene. Ja volim dreg koji izgleda kao nešto što ne mogu da vidim nigde drugde. Za mene je dreg za koji ja biram da platim kartu recimo nastupi Ezotere, koja radi fenomenalnu šminku i ima neverovatno kreativne koncepte uvek, jer to ne mogu da vidim nigde drugde. A što se tiče drega koji mi se ne dopada – moj stav je da se ne bavim stvarima koje mi se ne dopadaju. Ukoliko mi se nešto ne dopada – ne gledam, ne obraćam pažnju, ne komentarišem – i sigurno neću provesti minut svog vremena da sednem na društvene mreže i da pljujem tuđi izražaj. Ukoliko tebe ispunjava da radiš to što radiš i da se umetnički izražavaš onako kako ti želiš – i ja sam srećna za tebe i želim ti da samo nastaviš da uživaš.

Žurke Sonje Sajzor koje se zovu „Tronic Lab“ i Dom za nezbrinute kraljice i kraljeve u Beogradu organizuju konceptualni dreg događaj „Vaskrsnuće“ u subotu 15. oktobra od 19h do 23h u klubu Elektropionir, dok Sonja sa svojom trupom dreg čudovišta dolazi i u Novi Sad 22. oktobra u Crnu Kuću u kojoj će se održati žurka povodom Noći veštica pod nazivom „Sonja Sajzor’s Halloween Macabre“.

Fotografije i vizuali korišćeni u tekstu: Vladimir Pavlović

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još