Nakon što je predsednik Srbije uporedio intervju sa serijskim silovateljem Igorom Miloševićem u Informeru sa intervjuom koji je Danas uradio sa glumcem Goranom Jeftićem, otvara se pitanja – ima li razlike između ova dva medijska sadržaja?
Da stavimo stvari u kontekst. Igor Milošević je serijski silovatelj koji je nakon odslužene kazne nedavno pušten na slobodu, što je prouzrokovalo paniku u javnosti, stalno praćenje njegovog kretanja i na kraju – intervju sa njim za tabloid Informer. Goran Jeftić je glumac koji je pre tri godine osuđen za krivično delo nedozvoljene polne radnje nad maloletnim licem i intervju sa njim povodom nove predstave objavio je dnevni list Danas.
Da li već iz samog prethodnog pasusa nije jasno o čemu se ovde radi?
Da budemo potpuno jasni – izvršioci određenog krivičnog dela koji su za počinjeno krivično delo odslužili kaznu predviđenu Krivičnim zakonikom Republike Srbije nakon odsluženja kazne imaju puno pravo slobodnog kretanja, rada i uz to – pojavljivanja u javnosti i medijima. Sa te strane gledno, Igor Milošević, isto kao i Goran Jeftić, imaju puno pravo da daju intervjue za domaće medije. Problem je u tome KAKO se taj intervju uradi i to je odgovornosti novinara, a ne sagovornika.
Informer je uradio intervju sa serijskim silovateljem na temu silovanja u kojima je dozvolio sagovorniku da iznese niz neprihvatljivih izjava, uključujući i pretnje i na taj način je medij uznemirio žrtve Igora Miloševića, kao i sve druge osobe koje mogu postati njegove žrtve. U intervjuu on jasno govori o tome da će da ponovi zločin ukoliko to bude želeo. Intervjuu je uznemirujuć i nije u interesu javnosti. Prosto i jednostavno.
Danas je uradio intervju sa glumcem koji igra u novoj predstavi. U njemu glumac govori o novoj predstavi, ekologiji i Konstrakti – i nema nijedne jedine reči o zločinu za koji je osuđen. Iako bi se moglo otvoriti pitanje da li je samo njegovo pojavljivanje u javnosti uznemirujuće za žrtve, ne živimo cancel kulturu i kao što je već pomenuto – neko ko je odslužio kaznu za svoj zločin ima pravo da se resocijalizuje u društvo i da, ukoliko nije opasan po okolinu, svoj život živi normalno među nama. To znači i da se vrati na posao, koji je u ovom slučaju javni posao. Goran Jeftić ničim nije pokazao da je po društvo opasan, da postoji namera da zločin ponovi, niti je uopšte bilo šta u vezi sa tim bilo tema Danasovog intervjua.
Naš javni prostor je prepun ljudi koji su osuđeni za različite zločine. Kriminalci se nalaze u rijaliti programima, osuđeni ratni zločinci debatuju u političkim emisijama. I šire poruke koje jesu društveno problematične. Neki od njih se jesu bavili javnim poslom, neke od njih su javnim ličnostima napravili mediji. Kao što to sada prave od Igora Miloševića. Goran Jeftić je javna ličnost koja se bavi javnim poslom i dokle god nikoga ne ugrožava – nema osnova da mu se zabrani život i rad. Kao i medijima da sa njim, o njegovom radu, razgovaraju. Igor Milošević nije javna ličnost i intervju sa njim nije u javnom interesu, uznemirujuć je i neprofesionalan. Stvari su dijametralno suprotne i neuporedive.
Ono što jeste uporedivo jeste dve strane naše medijske scene. Način na koji je intervjuu pristupio jedan i drugi medij jasno pokazuje kako se stvari mogu odraditi profesionalno i etički, ili neprofesionalno i za klikove. Način na koji je postupio Danas, koji je odmah nakon ove optužbe zatražio od Saveta za štampu da oceni da li je prekršen Kodeks novinara Srbije u intervjuu sa Goranom Jeftićem takođe pokazuje kako se ponašaju profesionalni mediji – traže stav struke o svojoj grešci. Ne stav predsednika. Neprofesionalnim medijima, sa druge strane, važnije je šta će reći predsednik, dok nadležnosti Saveta za štampu, pa samim tim i dokument zvan „Kodeks novinara Srbije“ ne priznaju.
A stanje medija u našoj zemlji vrlo dobro ilustruje i to što je predsednik pre nego što je dobio pitanje u vezi intervjua u Informeru već imao spremnu naslovnu stranu Danasa koju će pokazati pri ilustrovanju svog odgovora.
Foto: biswaS / Pexels
