2014. godina. Brkovi na prstenju, sove na ogrlicama, ombre kosa, romantizovanje svetskih brendova. Kad se samo setim koliko sam želela da probam šejk iz Starbaksa, ili toga što sam po povratku sa ekskurzije, kesu iz Forever 21 prodavnice sam čuvala godinama… Šta nas to čini nostalgičnim za Tumbrl erom 2010-ih?
Tumblr je sajt za blogovanje, mesto gde ljudi mogu da okače slike, tekstove, ranije i muziku. 2013. godine, osnivač Tumblr platforme, David Karp, rekao je da ljudi prosečno provode 14 minuta na sajtu kad god ga posete, što je više nego tadašnje prosečno trajanje posete sajtova Facebook i Twitter.
Tumblr estetika je vukla svoje korene iz grandž stila devedesetih, gde su veliku ulogu imale martinke, crvene karirane košulje i tamni karmini uz dodatak modernijih komada poput uskih crnih farmerki sa pocepanim kolenima. Pre Tumblr-a, veliku popularnost je imala MySpace Emo kultura sa jedne strane, a sa druge strane šarena moda ranih 2000-ih. Ove dve potpuno različite strane kao da su se spojile u neki zajednički svet na Tumblr sajtu.
Ipak, i u okviru Tumblr sveta postojalo je više strana. Bilo je blogova gde su dominirale pastelne boje, motivacione i just girly things objave, brkovi, sove, božićne lampice i cvetni venci. Objave su bile propraćene popularnim devojkama tog vremena, jutjuberkama kao što su Betani Mota i Zoela, bendovima kao što je One Direction i grupama fanova koji su imali svoje ime – poput Beliebera, fanova Justina Biebera. Bilo je estetično slikati šaku sa šarenim noktima koja drži Starbaks čašu, kupovati u određenim (Forever 21, Brandy Melville, Target) prodavnicama, o kojima smo mi u Srbiji samo sanjali.
Druga krajnost je bila već spomenuta grandž estetika. Crne, uske, iscepane farmerke, karirane košulje, majice bendova, chokeri, tamni karmini, mrežaste čarape i martinke su bili uniforma. Ovakav outfit pratio je muzički izbor grupa 1975 i Arctic Monkeys, često uz tužne citate i crno – belu sliku. Popularni izvođači koji su se takođe citirali su bili i Lana Del Rey, Marina and the Diamonds i Halsey, nosile su se beanies kapice i slikao dim cigarete. Čitale su se Krive su Zvezde od Džon Grin-a i zbirka poezije Med i Mleko od Rupi Kaur, a u bioskipima su se prikazivali tinejdžeri u post-apokalitičnom svetu. Standard lepote je ostao isti kao u prethodnoj deceniji – belo, mršavo telo, sa posebnim akcentom na mršavost nogu, dok se paralelno sa propagiranjem ovakvih tela kače slike krofni, pomfrita i nutele. Bilo je poželjno imati nešto što se zove thigh gap, butine koje se ne dodiruju kada devojka stoji skupljenih nogu.
A onda je došla pandemija. Tokom pandemije korona virusa izdvaja se Clean girl estetika, kada su ljudi počeli više da se fokusiraju na mentalno zdravlje i zdravije navike, a manje na hustle kulturu. Protoptip ove estetike je devojka koja živi minimalistički, nosi prirodnu šminku, brine o svom fizičkom i mentalnom zdravlju i voli neutralne boje, kao što je bež. Ovo je potpuno suprotno od Tumblr estetike koja je tokom 2010-ih vladala internetom.
Listajući društvene mreže, kad god bih naišla na objavu posvećenu trendu koji je bio popularan tokom 2010-ih, primetila bih koliko je bilo nostalgičnih komentara na objavi. Ako poredimo ovu Tumblr estetiku sa Clean girl estetikom, može se postaviti pitanje – Zašto smo nostalgični za nečim što predstavlja suprotnost zdravijem životu? Izdvojiću jedan komentar koji je ostavljen ispod objave posvećene trendu printa američke zastave koji je bio popularan da se nosi na majicama i šortsevima (čak i u zemljama van SAD):
“Can we just go back to this trend please? Or better yet, go back to simpler times like these? Where society wasn’t always angry, or divisive, and everything was about having fun?“
Važno je napomenuti da su ta tzv. „jednostavnija vremena“ bila takva jer smo bili tinejdžeri, koji nisu (na sreću) imali veće brige od onih tipičnih za naše godine. Sada smo stariji, internet na kom provodimo mnogo vremena se menja, sve više informacija nam je dostupno. Mi smo odrastali, ali i internet sa nama. Tu smo tražili inspiraciju i utehu, bio nam je prozor u svet. Za razliku od prethodnih generacija, veliki deo našeg detinjstva ostao je dokumentovan online. Zato kad se prisećamo detinjstva i idealizujemo ga, idealizujemo i internet tada. Iz današnje perspektive jasno možemo videti problematične delove Tumblr ere poput prekomernog konzumerizma i romantizovanja različitih mentalnih problema, kao što su depresija ili poremećaji u ishrani. Tada nismo videli problem jer nismo znali za drugačije.
Iako danas Tumblr nije ključno mesto gde se okupljaju današnji tinejdžeri, neki problemi ostaju. Da, internet je u prošloj deceniji započeo otvoreniji razgovor o mentalnom zdravlju, pred kraj decenije je bilo sve češće videti body positivity objave, ali neki problemi poput preteranog konzumerizma i dalje ostaju. Forever 21 možda nije više popularan kao što je bio ranije, ali su se pojavile nove prodavnice poput SheIn, ambasadora fast-fashion industrije.
Kad krenemo da se prisećamo kako nam je nekad bilo lepo, hvata nas nostalgija. Osećamo setu za vremenom koje se neće više ponoviti dok internet ostaje kao svedok događaja. Sa ove distance lako je romantizovati prošlost, kako smo nešto voleli i šta smo pratili. Internet oko 2014. zaista je bio posebno vreme. Ali, znate šta? Isto tako će neko o ovom periodu u budućnosti da priča sa setom i da se podseća Tiktok trendova. Zato bih volela da ne recikliramo priče kako tinejdžeri danas ništa ne valjaju, a kako smo mi bili super. Bili smo isti samo smo imali druge alate. Svaka generacija ima svoje nostalgije u koje bežimo kada trenutno stanje sveta oko nas postane previše. Lepo je imati nešto što nas spaja, bez obzira na to odakle dolazimo, makar to bilo sećanje na period u kom smo želeli da naša virtuelna realnost zapadne pop kulture postane naša stvarnost.
