„Otvoreni Balkan“, ili kako je do skoro bila poznata „Mali Šengen“ je inicijativa koju, trenutno, čine tri zemlje Zapadnog Balkana – Albanija, Severna Makedonija i Srbija. Ukratko, inicijativa donosi različite benefite zemljama članica, posebno kada je u pitanju razmena dobara i usluga. Ono što je posebno zanimljivo jeste mogućnost slobodnog kretanja i zaposlenja u ovim zemljama.
Međutim, šta ukoliko je socijalna distanca među mladima u Srbiji i Albaniji previše velika da bi inicijativa uspela? Da li će ostati samo olakšica u poslovanju, ili će se na prevazilaženju razlika sistemski raditi? Na izgradnji mostova između zemalja u regionu godinama se bavi Inicijativa mladih za ljudska prava, te smo ovim povodom razgovarali sa programskom direktorkom ove organizacije Sofijom Todorović.
Iz vašeg iskustva, da li je socijalna distanca toliko velika kao što istraživanja pokazuju i žele li mladi u Srbiji da putuju i razmenjuju iskustva sa mladima iz drugih zemalja?
Važna stvar koju moramo da pomenemo kada pričamo o socijalnoj distanci jeste Kosovo. Prva asocijacija mladima u Srbiji kada se pomenu Albanci je Kosovo. Sve naše istorijske greške, peripetije, konflikti i sukobi doveli su do toga da interesovanje gotovo da ne postoji, a i ako postoji to je u malom krugu ljudi koji su otvorenog uma da upoznaju druge ljude i kulture u regionu i svoju ljubav prema regionu pokazati tako što će se zapravo upoznati sa svim što u regionu postoji.
Koliko će Otvoreni Balkan uticati na to?
Dakle, socijalna distanca definitivno postoji, a ono što mene brine kada je Otvoreni Balkan u pitanju je to što je predstavljan kao inicijativa koju su dogovorili visoki zvaničnici tri zemlje. Bitno je napomenuti da Bosna i Hercegovina i Crna Gora nisu zainteresovane da se priključe jer ne vide prednosti toga, a Kosovo ima svoje komentare koji se uglavnom odnose na CEFTA sporazume. Kada se vratimo na ove tri zemlje, inicijativa se predstavlja kao olakšica za vođenje biznisa i privredne pogodnosti se stavljaju u prvi plan. Promoviše se kroz to da su granice otvorene, a šta nama vrede otvorene granice, ako niko ne želi preko njih da prelazi?
Važna stvar koju moramo da pomenemo kada pričamo o socijalnoj distanci jeste Kosovo. Prva asocijacija mladima u Srbiji kada se pomenu Albanci je Kosovo.
Sofija Todorović
Zašto je Albanija zainteresovana za ove sporazume, dok Kosovo smatra da će inicijativa usporiti evropske integracije?
Formalno, Kosovo i Albanija nisu ista država, a ono čemu svedočimo poslednjih godina jesu dobri odnosi predsednika Vučića i Edi Rame, koji su glavne figure kada je inicijativa Otvoreni Balkan u pitanju. Nemamo dovoljno vremena da prođemo sve razlike između Albanije i Kosova, ali postoji razlog zašto Kosovo ne želi da bude deo ovakve priče. Pre svega se to odnosi na nepovoljni tretman Kosova i na to što Srbija ne priznaje Kosovo kao državu, a to povlači još hiljadu peripetija koje mladima sa Kosova onemogućavaju razvoj i putovanje. Na primer, mladi sa Kosova ne mogu da idu u Bosnu i Hercegovinu bez vize i slično. Mnogo je nerešenih pitanja i postojanje ovakve inicijative u regionu zvuči lepo, ali joj nedostaje suštinska volja koja bi se oslikavala u koracima koji bi dovele do toga da joj se pridruže druge zemlje u regionu.
Kakve pomake vidimo poslednjih godina, ako oni postoje?
U odnosu na Albaniju, ono što se vidi u poslednjih par godina, što nema nužno veze sa inicijativom, ali sam lično primetila – to je turizam. Posebno kada je bila korona, manje-više prošle godine je bio najveći broj turista iz Srbije koji je išao u Albaniju na more. Vide se pomaci, ali ako želimo suštinsku saradnju i da mladi ljudi vide svoje šanse u drugim državama regiona, te države moraju da sprovode reforme tako da zaista postanu bolje mesto za život za sve njihove građane i da zaista stvaraju šanse za mlade ljude. Inicijativa svakako ne može biti kompenzacija za pridruživanje Evropskoj Uniji, ali verujem da je dobra ideja i Inicijativa mladih za ljudska prava podržava inicijative koje dolaze od država, a koje dovode do olakšanog protoka ljudi, čime se povećavaju šanse za kreiranje programa koje spajaju mlade ljude i gde se otvara prostor da razgovaraju o onome što ih deli, pa da onda vidimo šta nas spaja.
Zašto je važno razumeti i ono što nas deli?
Floskula kaže – hajde da pričamo o svemu onom što nam je zajedničko i što nas spaja! Ali kada ima puno onog što nas zapravo deli, bez obzira da li je bazirano na mitovima i nacionalizmu ili nečemu drugom – ta pitanja moraju da se otvore. Ona jesu teška i neprijatna i ti razgovori mogu jako dugo da traju. Inicijativa mladih se bavi programima razmene mladih već 18 godina i organizacija je inicijalno nastala na ideji spajanja mladih iz Srbije i sa Kosova. Potrebni su ti suštinski razgovori, da se taj strah skloni, jer mladi ljudi i dalje imaju strah od poseta regionalnim državama.
Floskula kaže – hajde da pričamo o svemu onom što nam je zajedničko i što nas spaja! Ali kada ima puno onog što nas zapravo deli, bez obzira da li je bazirano na mitovima i nacionalizmu ili nečemu drugom – ta pitanja moraju da se otvore. Ma koliko da su teška i neprijatna.
Sofija Todorović
Kakva su vaša iskustva u programima razmene i kakve programe sprovodite?
To su najrazličitiji programi, kao što su programi razmene koji uvek uključuju putovanje, tj. upoznavanje različitih delova zemalja u regionu. To podrazumeva obilaženje mesta koja za to određeno društvo, u toj određenoj zemlji, jesu važna i imaju neku simboliku o kojoj diskutujemo. Tada se razgovara o toj simbolici, dominantnim narativima, o tome kako se informišemo, šta smo učili u školi i slično. Uz taj oficijalni deo ima i puno zabave i kreiranja personalnih veza među tim ljudima i to je nešto što više ništa ne može da pokvari i da im oduzme. Sva ta edukacija, u informativnom i saznajnom smislu, služi tome da prestanemo da jedni druge gledamo kroz zadate obrasce kakav treba da bude Albanac/Bosanac/Srbin.
Šta je najveća promena koju donose ti programi?
Programi daju odlične rezultate. Ljudi koji su prošli kroz različite edukacije Inicijative mladih su danas lideri u svojim profesijama i oni nose tu promenu koje su svima puna usta. Oni nju žive. I to je najveća vrednost onoga što mi radimo.
Promoviše se kroz to da su granice otvorene, a šta nama vrede otvorene granice, ako niko ne želi preko njih da prelazi?
Sofija Todorović
Pomenula si mitologiju, mi smo došli u istraživanju do podataka da je simbolika nešto što se drugačije tumači u različitim zemljama. Koliko su mladi upoznati sa značejima nacionalnih simbola?
Na prvom mestu, mladi nisu homogena grupa koja ima iste preferencije, navike, osobine i željene pravce razvoja i stvari koje hoće da nauče. Što se tiče razumevanja simbola, mislim da svaka mlada osoba ima neko bazično znanje o simbolima koji se koriste u njihovim zemljama. Ono što je nama važno je da svemu ponudimo kontekst. Ako uzmemo samo izolovane incidente, a da ne objasnimo kontekst u kome se dešavaju – onda to ne može da doprinese razumevaju. A to je osnovni proces koji mora da postoji da bi posmatrali jednu druge kao ravnopravne i jednake.
Da li ste imali neke neprijatne situacije na svojim programima?
Bile su najrazličitije situacije, ali naši programi nisu tu da sami po sebi stvore veze. To ne može da uradi nijedan program. Naši programi su dizajnirani tako da mladima ponude poverenje da oni to mogu sami, a mi smo tu da olakšamo proces, pružimo platformu, odgovore na neka pitanja i da stvorimo sigurno mesto gde nema pogrešnih pitanja. Mi znamo da živimo u regionu gde su nacionalističke perspektive dominantne u svakom društvu. Ako bismo samo okupljali mlade koji su apsolutno senzibilisani – šta je onda poenta? U našim programima ne postoje tabu teme i zabranjena pitanja. To su pitanja koja služe tome da razumeš, da prepoznaš neke naučene obrasce razmišljanja i kroz te debate i diskusije se najviše stvari rešava. Kada prođe ta zvanična nauka, kada izađemo zajedno u grad – to je mesto kad te razlike počinju da nestaju. I to je prelepo gledati. Zato inicijative kao što je Otvoreni Balkan jesu potrebe, ali ih ne možemo posmatrati samo kao tehničko pitanje.
Šta je neophodno da uradi inicijativa Otvoreni Balkan, kako bi bila prilagođena mladima i njihovim potrebama?
To je vrlo lako – tako što ćete da pitate mlade ljude šta oni hoće. Države imaju mehanizme da uključe mlade ljude u različite procese, ukoliko im je do toga stalo.
Naslovna fotografija: Medija centar
