tam: Svi smo pregoreli i u stalnom strahu od „propuštanja“

Nedavno je objavila novi singl „Samo ne ovde“ kojim nas je vratila u jedno teško vreme, vreme neizvesnosti i straha – vreme pandemije. O tome koliko ju je ovo iskustvo lično promenilo, ali i koje je trajne posledice pandemija ostavila na sve nas i kako nas je (pre)oblikovala – za Zoomer govori tam.

Šta je bila inspiracija za ovako iskrenu numeru i koliko je teško lične priče preneti u umetnost?

Gubitak nekoga za koga sam mislila da će uvek biti tu negde i da ćemo imati vremena za sve što sam zamišljala da je trebalo da bude. Postoje pesme koje značajno teže iznesem od drugih. Dešavalo mi se da te najteže samo predam nekom, kao na primer „dok nas nema“ koju izvodi Nika Turković. Svaka moja pesma ima neku ličnu priču iza sebe, a stvaranje koristim kao jedan od načina isceljenja i suočavanja sa životom. Sam proces rada je isceljujuć, kao i sva ljubav koju dobiješ od drugih ljudi kada pesma izađe.

Tvoja pesma nas vraća u jedan težak i neizvestan period. Šta je tebi pomoglo da sve to prebrodiš i da uspeš nekako da klikneš na taj deo života i pustiš sebi tu pesmu ponovo?

Pomoglo mi je to što sam stala i zapitala se ko sam i šta zapravo želim od života. Mislim da neke stvari nisu prebrodive, ali možeš da im nađeš smisao u tome što naučiš da budeš prisutan i aktivan u sopstvenom životu nadalje. 

Koliko misliš da nas je iskustvo pandemije i vanrednog stanja promenilo? Šta su lekcije koje smo naučili, a koje možda još uvek nismo?

Mislim da nikad više neće biti isto kao ranije. Najčešći problem koji vidim je da smo svi pregoreli usled toga što smo prošle godine pokušavali da nadoknadimo sve „propušteno“. Ovo je problem sa kojim se i ja suočavam, svi smo naprasno dobili strah od propuštanja, kao da će nas opet neko zaključati kod kuće i sad moramo što više da vidimo i iskusimo. To je sa jedne strane dobro jer je umanjilo pasivnost koja je vladala pre toga, međutim nikada nećemo naučiti da imamo meru u bilo čemu. Takođe, ne mislim da smo postali previše solidarniji i tolerantniji bez obzira na zajedničku muku.

Zašto je važno govoriti o mentalnom zdravlju u kontekstu pandemije?

Zato što smo mesecima živeli u izolaciji i strahu, zato što je mnogo nas izgubilo nekog i isključivo smo živeli na internetu bombardovani informacijama sa svih strana. Neizmerno je veliki broj mladih sa anksioznošću i depresijom. 

Čini se da posledice toga još uvek osećamo, kao i da su nam neke navike i pogledi na svet trajno promenjeni. Šta primećuješ kod sebe da sada radiš drugačije nego što je to bilo pre?

Prvenstveno sam dala otkaz i u potpunosti se posvetila muzici. Stigla sam da se pronađem duhovno i da pronađem neki svoj mir, ali u međuvremenu i da ga izgubim usled gore pomenutog straha od propuštanja. Shvatila sam koliko mi prija i znači izolacija i vreme za sebe, tako da se radujem momentu kada ću ponovo moći da ga priuštim na duže od par sati ili dana. 

Šta bi bila tvoja poruka mladima – kako (sa)čuvati sebe i mentalno zdravlje u ovo doba?

Okružiti se dobrim ljudima, naći odgovarajućeg terapeuta i pronaći što više trenutaka u toku godine kada možeš da živiš bez interneta i posvećen sebi van konteksta istog. 

Fotografije u tekstu: universalmusic.rs / Aleksandar Jevrić, rebra studios

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još