Studentski parlamenti: Politička praksa mladih lidera sa „jada“

Studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu početkom godine bili su iznenađeni kada su shvatili da će za prijavu ispita morati da izdvajaju više novca. O poskupljenju ih niko nije obavestio.

Tek kad su počeli da postavljaju pitanja u studentskim grupama zbog čega je izlazak na ispit poskupeo za 50 odsto, oglasio se i Savez studenata na svom Instagram profilu poručujući da su se dogodile izmene cenovnika. Reagovalo se svega tri dana pred prijavu ispita u januarskom roku.

Predsednica Studentskog parlamenta Ivana Macak odgovornost za ovaj propust prebacuje na Savet Filozofskog fakulteta za koji kaže da je trebalo da obavesti zaposlene, studente i javnost o usvojenim odlukama kako na oglasnoj tabli, tako i na sajtu fakulteta.

Međutim, neinformisanost studenata o tome da su ispiti uopšte poskupeli otvara i pitanje o tome ko ih zaista predstavlja na fakultetu, šta je to tačno nadležnost Studentskog parlamenta i Saveza i nazire li se u njihovom radu borba za bolji položaj kolega i koleginica.

Rad Studentskog parlamenta je javan. Cilj je da se studenti podstaknu na učestvovanju u vannastavnim aktivnostima“, odgovara Macak, dodajući da je parlament tu da bi studentima pomogao u prevazilaženju njihovih problema.

Ipak, ono po čemu je studentsko organizovanje pre svega poznato nema mnogo veze sa obrazovanjem. U pitanju je organizovanje „jade“, dok za realizaciju ovog puta izdvaja i sam Filozofski fakultet, a prema podacima dobijenim na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, u 2022. godini ova visoko obrazovna ustanova je za prevoz izdvojila 432.000 dinara.

Preduzetnički“ duh studentskog organizovanja vidi se i prilikom obeležavanja Dana studenata, kada događaj podržavaju brojni sponzori – od turističkih agencija do teretana. Ništa manje značajna neće biti ni ovogodišnja „Filozofijada“ na kojoj će nastupiti Vojaž, Nući, Tea Tairović i drugi. Projekat koji je podržao i Savez studenata jeste i „najmasovnije i najbolje studentsko putovanje u istoriji“, odnosno koncert Svetlane Cece Ražnatović u Španiji. Savez ovakve događaje promoviše na svom Instagram nalogu.

Deo studenata koji ne učestvuju u radu Parlamenta ili Saveza na aktivnosti svojih kolega gledaju i kao na školu kroz koju se pripremaju za druge poslove. Dok „kale“ svoje organizacione sposobnosti, istovremeno se pripremaju i za politički teren.

Izbori bez izbora

Problemi sa studentskim organizovanjem na Filozofskom fakultetu postoje od ranije, a kulminirali su početkom aprila 2022. godine tokom izbora za predstavnike Studentskog parlamenta. Sami izbori, što je utvrdila i nadležna inspekcija, protekli su u neregularnosti.

Članica Studentske reakcije Jovana Putnik ističe da je ovoj neformalnoj studentskoj grupi onemogućeno učešće na izborima zbog sumnje da su priložili potpise koji nisu validni.

U zakonu ne stoji da na osnovu sumnje može da se obori lista, niti postoji ovlašćenje da se zbog toga lista obara. Studentska reakcija je Izbornoj komisiji predala 623 potpisa, od kojih je 61 proglašeno nevažećim, što je potvrdila Studentska služba Filozofskog fakulteta. Da bi se izašlo na izbore potrebno je 520 validnih potpisa. Reakciji  je i pored zadovoljavajućeg broja prikupljenih potpisa bilo onemogućeno učestvovanje u izbornom procesu. Izborna komisija je potpise poslala Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde su i dan-danas“, kaže Putnik.

Nije tu kraj čudnim okolnostima pod kojima su se ovi izbori organizovali. Izbornu komisiju činili su prof. dr Laura Spariosu, zamenik msr Aleksandar M. Gajić, student Nemanja Vujić, studentkinje Ivana Brkljač i Marija Miškov. Međutim, profesorka Spariosu podnela je ostavku na dan izbora 4. aprila, ali to nije stalo na put sprovođenju izborne volje studenata. Nije smetalo ni to što u Pravilniku o sprovođenju izbora za Studentski parlament piše da Izborna komisija mora da ima pet članova, od kojih su četvoro studenti sa profesorom kao predsednikom.

Između ostalog, uvidom u zapisnike utvrđeno je i to da članovi Izborne komisije nisu izglasali Gajića za zamenika, premda je on tako bio predstavljen i u javnosti. Bilo je i matematike, pa se za izbore koji su najavljeni 23. marta, sa rokom za predaju liste 2. aprila, ukazivalo i na to da između dana raspisivanja izbora i predaje kandidature mora da prođe najmanje 10 dana.

Sve ovo je bilo dovoljno inspekciji da naloži ponavljanje izbora. To se i dogodilo 20. decembra, a ishod je bio isti – postojala je samo jedna opcija na glasačkom listiću. Studentska reakcija je ponovo odbijena, a ovog puta zamerka je bila to što na listi nije bio naveden naziv fakulteta u biografijama kandidata.

Ovog puta komisija je imala predsednika, profesora Milana Ajdžanovića koji je predložio da se Studentskoj reakciji da rok da ispravi ovu grešku.

Iako sam predložio da se postavi rok za ispravku greške, ostali članovi komisije, njih četvoro, nije se saglasilo sa tim predlogom“, kaže Ajdžanović.

U zapisniku sa sednice navedeno je da članovi komisije Ajdžanovićev predlog nisu prihvatili iz bojazni da bi to moglo da se shvati kao delovanje mimo Pravilnika. Ipak, članica Studentske reakcije Jovana Putnik tvrdi suprotno, pozivajući se na Zakon o upravnom postupku, po kom bi u slučaju greške trebalo da postoji rok od nekoliko sati da ona bude ispravljena.

Politika među studentima

Tokom spornih studentskih izbora na Filozofskom fakultetu pažnju medija privuklo je ime Aleksandra Gajića koji je bio zamenik predsednika Izborne komisije. Studentska reakcija iznela je niz optužbi na njegov račun, dok su ga protivnici označavali kao jednog od „mladih SNS lidera“ koji zastupa politiku Aleksandra Vučića.

Da u studentskom organizovanju ima i politike nikada nije bila tajna. Neki od danas poznatih političara su se „organizaciono osposobljavali“ upravo u Savezu studenata ili Studentskom parlamentu nekog od fakulteta.

Asistentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Sanja Kljajić i sama se bavila studentskom politikom. Kako kaže, umešanost partija u studentsku politiku nije nikakva novotarija. Dok je ona studirala najveća borba za studentske parlamente vodila se između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, iako su u to vreme bile koalicioni partneri.

S jedne strane, studentskim liderima je to poligon za građenje buduće političke karijere, mesto na kom se dokazuju stranačkim liderima i grade sebi pozicije za budućnost. Primera radi, pojedini studentski lideri iz moje generacije su u međuvremenu zauzeli visoke pozicije u svojim strankama, u javnim preduzećima i institucijama. Sećam se da je tokom poslednje kampanje za parlamentarne izbore u Novom Sadu održan nekakav mini samit mladih koji podržavaju politiku Aleksandra Vučića i da sam na tim fotografijama prepoznala barem desetak ljudi koji su bili studentski lideri“, jedan je od razloga na koje ukazuje Kljajić.

Drugi je taj da je partijama veoma važno da studente imaju pod kontrolom.

Kako zbog onog najočiglednijeg razloga – da ne bi dizali pobune, tako i zbog činjenice da studenti nisu nevažan faktor prilikom izbora dekana i rektora i uopšte donošenja odluka u vezi s visokim obrazovanjem. Nezavisnost univerziteta je trn u oku svakoj vlasti i valja je držati pod kontrolom“, zaključuje Kljajić.

Autorke: Lena Agbaba i Jovana Otlokan

Ilustracija: Partneri Srbija

Tekst objavljujemo u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija.

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još