Sa kim smem da popijem kafu?

Da, shvatili smo – Jelena Obućina je fotografisana u društvu Dragana Đilasa, što je nedvosmisleni dokaz da je on vrhovni urednik svega i svakoga ko je ikada išta kritički napisao za vlast. Da, shvatili smo da je postaviti pitanje „da li neko prati novinare i/ili Đilasa?“ kad se ovakve fotografije tako lagano pojave i preplave sve medije sa Tviter-etiketom u stvari „spinovanje“.

Zanimljivo je što će reč „spin“ najglasnije upotrebiti upravo Informer. Da nije smešno, bilo bi žalosno. Ali barem dokazuje da to što se diče time da ne priznaju rad Saveta za štampu, te uzročno-posledično za njih ne važi Kodeks novinara Srbije – itekako ga poznaju. A posebno je jasno da poznaju termine kao što je „spin“ – koji su doktorirali. Evo vam dokaza, kritičari medija, da grešite kada kažete da su novinari tabloida medijski nepismeni: ne, oni odlično znaju šta je Kodeks novinara Srbije i šta je novinarstvo i šta su medijski zakoni – samo svesno biraju da ih krše jer je korist veća od pretpostavljene štete (po njih, naravno). Šteta koju prave drugima nije im bitna, počevši od najsvežijeg primera Dragana Bjelogrlića, do najužasnijeg primera Jelene Karleuše, preko porodice i prijatelja ubijene pevačice Jelene Marjanović, do otprilike svakog ko se ikada našao na njihovim stranicama. Dobro, skoro svakog.

Pa sad evo da ja postavim pitanje srpski medijskim magovima – sa kim ja sad smem da popijem kafu? Evo, mene ne plaćaju ni Đilas ni Šolak. Jel smem ja da popijem kafu sa nekim iz opozicije? Baš sam nedavno malo zablejao sa ekipom 1od5 miliona, došli na predstavu Reflektor teatra – jel to znači da nam Martin Bežinarević uređuje Zoomer? Evo, neka dođe i neko iz vlasti na predstavu, taman da malo podrži nezavisno pozorište jer kažu da je kultura veoma važna – kampanja za čak tri predstave koje nemaju nikakvu podršku sem podrške svoje publike je u toku. Dobrodošli ste. Kao što su mladi predstavnici partija u vlasti bili dobrodošli i u „Gradonačelnika“, pa se niko nije odazvao pozivu. Kao što su predstavnici vlasti bili pozvani u još jedan Zoomer serijal koji se još nije desio, a za koji, pogađate – niko nije udostojio da odgovori na poziv. Evo, onda ja da pitam – pošto je potpuno u redu i normalno da na ispraćaj u vojsku sina Dragana J. Vučićevića ode predsednik države, ali je potpuno čudno da Jelena Obućina sretne Dragana Đilasa – jel smem ja na kafu sa Bežinarevićem ovih dana? Šta kaže Kodeks o tome? Znam da ga znaju i oni koji ga ne poštuju.

Ne očekujem odgovor pa ću ga sam pružiti – ništa. Obućina, kao i ja, sme da popije kafu sa kim želi, a ukoliko je u pitanju susret gde joj je Dragan Đilas sagovornik ili izvor informacija, da bi se sprečila korupcija kafu mora da plati redakcija. Sam sebi zvučim smešno kada pišem o tome ko treba da plati kafu, a malopre smo imali primere odlazaka na ispraćaje u vojsku mada – ni to Kodeks ne zabranjuje. U to koliko novca na medijskim konkursima ide Informeru koji vodi osoba kojoj predsednik države dolazi sinu na ispraćaj i da ne ulazimo – ima analiza o tome. Što naravno ne znači da se radi o korupciji, možda su im projekti bili dobro, ne znam, nisam ih čitao. Kao što ne znam ni o čemu su razgovarali Obućina i Đilas, mada nešto sumnjam da bi Obućina povela svoje dete na poslovni sastanak.

Ono što Kodeks zabranjuje jeste zadiranje u privatnost, tako da novinari ne bi smeli da objavljuju podatke iz privatnog života javnih ličnosti, bilo da su ih dobili lično praćenjem (ne morate odmah pomisliti na tajne službe, imamo i paparace, kao da ne vrebaju iz svakog žbuna, pa čak i po grobljima – što je pitanje da li se ne može smatrati praćenjem, ali je to neka druga tema) ili im je poslao neki savesni građanin. Ili su ih skinuli sa društvenih mreža, što je posebno omiljena i najzastupljenija forma „novinarstva“ u Srbiji. Ah, ta čuvena oblast broj sedam u Kodeksu – poštovanje privatnosti, koja se krši svake sekunde u domaćim medijima. Ali, ne i ovaj put. Eh, znate vi za jadac i za tu maaaalu začkoljicu – sme da se objavi ako je u „interesu javnosti“, ili ako je „u suprotnosti sa duhom funkcije koju ta ličnost obavlja ili idejama koje javno zastupa“. Pa, ako proglasimo Obućinu za nekog ko „pretenduje da bude profesionalac i objektivni novinar“, a ovaj susret proglasimo za „noćni kolegijum“ onda je u „interesu javnosti“ da se objavi ključni dokaz da su svi nezavisni, ups hoću reći zavisni-spin-šolakovi-antisrpski-mediji-koji-mrze-himnu, pod uređivačkom palicom Dragana Đilasa. Srećom, pa su bar isekli dete sa slike, što ne rade uvek iako bi morali, mada nije ni to slučajno – da nisu, onda bi Obućina imala za šta da ih tuži. Zar nismo već utvrdili da odlično poznaju medijske zakone i propise koje krše?

No, i pored svega toga – i dalje je spin. I dalje znamo šta je spin i znamo da Danas koji piše o praćenjima nije spin, pa čak ni jednodnevni spinić, ali da ono što tabloidi rade godinama unazad itekako jeste. Možda toliko dugo traje, da smo mu zaboravili početak, a ne naziremo kraj – ali i dalje znamo da je spin koji se vrti, vrti, vrti i žao mi je, ali još uvek nam se ne vrti u glavi baš toliko da zaboravimo odakle je krenuo.

Foto: Printscreen/NewsmaxAdria, izvor Danas

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još