Početak januara je obično trenutak kada RTS objavljuje listu učesnika „Pesme za Evroviziju“ (nekada „Beovizija“) i nemam problem da priznam da sam jedan od Evrovizijskih fanova koji sa nestrpljenjem čeka taj trenutak. Ne baš fanatika koji prate svaki nacionalni izbor svih zemalja u Evropi, ali mi je naš nacionalni izbor prilično važan. Još od Ane Nikolić i „Januar, januar, januar“ (kada „Beovizija“ još uvek nije bila selekcioni festival), pa preko Ane Nikolić i „Romale Romali“ skandala i Ane Nikolić i „Bili smo najlepši“ skandala – zaključno sa prošlogodišnjim Aca Lukas skandalima. Doduše, da budemo iskreni, bile su tu neke godine između koje su pojeli skakavci – a čini se da će i ovo biti jedna od njih.
Kada su se u pandemija godini prijavile devojke iz prve postavke Hurricane činilo se da je RTS, nakon godina i godina ponavljanja istih učesnika koje vidimo tada i nikada više, konačno otvorio festival za popularnu muziku. Da su se konačno setili da najveći hitovi „Beovizije“ nisu ni „Kruna“ Nevene Božović, ni „Nova deca“ Balkanike, pa čak uglavnom ni pesme koje su pobedile – već pesme koje su na festival donosili upravo izvođači poput Ane Nikolić. Da je „Beovizija“ pop festival i da treba da ima bar nekog za kog se može reći da je pop – u značenju „popular„. Post-pandemijska godina je napravila ogroman preokret – pa smo na istom festivalu imali Saru Jo (kojoj pesmu rade Coby i Bojana Vunturišević), Angellinu, Acu Lukasa, Tijanu Dapčević, Anu Stanić… delovalo je kao da se zvezde (ako ne one najveće, onda bar zvezde u padu i zvezde u usponu) vraćaju na festivale nakon što je godinama svaki naš festival izgledao kao „veče novih zvezda“.
Za one mlađe generacije – nekada su festivali u Jugoslaviji i Srbiji i Crnoj Gori bili „big deal“ i na „Beoviziji“, „Sunčanim skalama“ ili „Grand festivalu“ pojavljivali su se zaista popularni izvođači, pa i najveće zvezde kod nas. Jedan broj tih festivala je imao koncept gde je jedno veče bilo „veče novih zvezda“ i tada su nastupali neafirmisani izvođači – a najbolji od njih se plasiraju na glavno veče i takmiče protiv velikih zvezda. Na taj način su postali poznati upravo Ana Nikolić, Nataša Bekvalac ili Bojan Marović, pa čak i Seka Aleksić na „Moravskim biserima“. Što znači – festival je imao balans između velikih zvezda koje se takmiče za nagradu i neafirmisanih izvođača koji pokušavaju da se probiju (iako neretko čak i pobede na festivalu). Na taj način je bilo ljudi koji će privući publiku – tako da ove neafirmisane zapravo ima ko da vidi – jer, realno, festival sa 25 anonimusa neće niko da gleda.
To je bio recept koji je imala „Beovizija“ do fijaska sa „Cipelom“ Marka Kona i to je recept koji je imala prošle godine. Nakon što je Hurricane uspeo da, posle više godina nebitnosti, Srbija zaista prati „Evroviziju“ i ponovo se zainteresuje za festival i kada ne učestvuje na njemu Željko Joksimović – Sara Jo je sa svojim preskupim najavama je podigla tenziju pred domaći festival, koju je posebno užario Aca Lukas pre, tokom i posle samog festivala – a cela frka oko toga ko ima pravo na ime „Beovizija“ i da šalje predstavnike na „Evroviziju“ je bio samo dodatni hejp koji je domaćem festivalu bio preko potreban. I šta smo onda dobili – festival koji je bio ekstremno gledan i na kome pobeđuje Konstrakta koja širokoj publici, da se ne lažemo, i nije bila previše poznata. Uz nju su na sebe skrenuli pažnju još neki anonimni ljudi, ali to je sad manje važno za dalju priču.
Elem, zašto je Konstrakta uspela da napravi ozbiljno veliku priču – a svi ostali pre nje nisu? Samo zato što je originalna, ima odličnu poruku i ubola je pravi trenutak za nju? Možda. Ali i zato što su svi oni drugi ljudi stvorili hajp oko festivala pa je neko zapravo festival gledao. Koliko se vas seća da su Saška Yanx ili Marija Mihajlović imale odlične pesme pre nekoliko godina? Da su te pesme bile prošle godine – bile bi jako zapažene jer bi imao ko da ih čuje. Samo zato što je prošle godine, za razliku od prethodnih, festival bio gledan. Uostalom, Naiva je odličan primer jer je ona pre prošlogodišnjeg nastupa imala mnogo bolji nastup i pesmu 2020. godine – a opet na nju smo obratili više pažnje sada kada je bila 15. mesto, nego tada kada je bila drugoplasirana iza Hurricane.
I onda stiže argument „Kakve veze ima da li su poznati izvođači ako je pesma dobra, ni za Konstraktu niko nije čuo do prošle godine“. Naravno da može da nema veze, nepoznati itekako mogu imati dobre pesme – i imaju ih, ali to niko neće čuti ako nema poznatih da skrenu pažnju na festival. Da je prošle godine učestvovalo samo 20 Konstrakti – ni Konstraktu ne bi niko primetio. Iako je ono što je ona donela bilo nešto što vidimo jednom u milion godina.
Ove godine je RTS ponovio svoj stari recept – ponovio nekoliko učesnika od prošle godine i uklopio ih sa novim, potpuno nepoznatim imenima. Tako da ćemo ponovo videti Tijanu Dapčević i Angellinu, a umesto starog Hurricane-a sada će biti novi. Ne mogu reći da mi ostala imena nisu poznata, to je nemoguće kad pratiš svake godine, a kao što rekoh – većinu vidimo svake godine, tad i nikad više. I daleko od toga da tu nema dobrih imena i da se ne sećamo prošlogodišnjih super nastupa Ivone i Borisa Subotića (koji nije ušao u finale, sa sjajnom pesmom, jer je imao jaku konkurenciju), a ima tu i jako dobrih novih (i kvir) autora – ali tu je realno najveća zvezda bivša Zvezda Granda i rijaliti učesnik Savo Perović (od koga čak i najviše očekujem jer mu je pesmu radila Sajsi MC). Nemojmo se lagati, „Beovizija“ ili kako god više da nazovu festival – svake godine ima čitavu plejadu generičkih balada i svega nekoliko pesama koje skrenu pažnju. Tako će biti i ove godine.
Evo prostog primera – Džipsi je sjajan. Verovatno niste čuli za njega. Čućete ga na „Beoviziji“ i skontaćete koliko je sjajan. Ali, da li ćete ga čuti na „Beoviziji“ i da li ćete festival uopšte gledati ako su svi izvođači u njegovom rangu popularnosti? Verovatno ne. I tako, zapravo, nećete čuti za njega ni sada. A prošle godine bi sigurno ostavio ogroman utisak.
Na starim festivalima novi izvođači nisu postajali poznati na „večeri novih zvezda“ – već ih publika zapravo primeti kada se plasiraju na gala veče. „Pesmi za Evroviziju“ nedostaje taj gala momenat, a bez njega – ovo „veče novih zvezda“, ma koliko oni bili sjajni, nikoga neće zanimati.
Zašto je to tako? Ne znam. Šta RTS ima u svojoj agendi mi, iskreno, nije jasno. Ranije sam mislio da je to „kad jedan konj trči zna se ko će da pobedi“ momenat jer, budimo realni, svake godine čim vidimo listu znamo i ko će da pobedi. Ne moraju da se nameštaju glasovi ili bilo kako mulja – dovoljno je samo odsustvo konkurencije, ili da na listi bude samo jedno poznato ime i sve ostalo anonimni izvođači. U toj situaciji se festival ne gleda, a pobedi jedino ime koje nam iole zvuči poznato. Ove godine čak nema ni tog jednog jakog imena, pa nije baš ni previše jasno koji je to jedan konj koji trči.
Da li se taj konj krije među autorima? Da li ima veze to što se takmiči pesma čiji je autor predsednik Upravnog odbora RTS-a, što je prvi ovogodišnji medijski skandal? Da li će ponovo pobediti neki autori koji su nas ranijih godina dobro predstavljali?
Ili je ova lista zaista potpuno random i ovo jesu bile najbolje pesme i najpoznatnija imena koja su se prijavila? Da li su zaista zvezde odustale od takmičenja jer ih je demoralisala upravo zalutala Konstrakta koja je sa jednim lavorom i bez ikakve želje da ode na „Evroviziju“ pobedila sva ta velika imena koja su ogromne pare uložila u pesmu i nastup želeći da pobede po svaku cenu?
Da li previše na mene utiče rewatch serije „Seks i grad“ i počinjem da zvučim kao Keri Bredšo i postavljam pitanja bez odgovora? Verovatno jer, isto kao i Keri Bredšo, nemam odgovore i ništa mi nije jasno i nemam pojma kako da završim ovaj tekst. Jedino što mi je jasno jeste da RTS ulaže u ovo naše pare i da zaista zaslužujemo da makar festival koji nam bira predstavnika za „Evroviziju“ bude malo, malčice, za nijansicu jači nego povampireno „Beogradsko proleće“.
I znam da mi je, ponovo, faca kad čitam o „Pesmi za Evroviziju“ identična mom omiljenom Sara Jo mimu iz 2022. godine. Bojim se da ove godine nećemo ni materijale za mimove imati.
