Radna eksploatacija se još uvek retko prijavljuje

Na regionalnoj konferenciji „Borba protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Evropi: standardi, realnost i nove strategije delovanja” koja je počela danas u Beogradu, Evropska unija i Savet Evrope istakli su važnost prepoznavanja faktora rizika za trgovinu ljudima u svrhu radne eksploatacije i razvijanja doslednih strategija prevencije. Radna eksploatacija se još uvek u premalom broju slučajeva prijavljuje, zaključak je prvog dana konferencije.

Siromaštvo, nezaposlenost i rastuća neformalna ekonomija, zajedno sa potražnjom za jeftinom radnom snagom i uslugama, faktori su koji dovode do trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije. Trend regrutovanja žrtava putem društvenih mreža i interneta je u porastu. Potrebno je hitno uhvatiti se u koštac sa rastućom pretnjom trgovine radnom snagom, a Savet Evrope trenutno priprema novu preporuku za svojih 46 država članica koja sadrži sveobuhvatan paket mera za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima. Među ovim merama je i proširenje obima zaštite rada na sve sektore privrede, uključujući neformalnu ekonomiju i neprijavljenje radnike. Preduzeća takođe imaju važnu ulogu u identifikovanju i suprotstavljanju rizicima trgovine ljudima kroz svoje poslovanje i lance snabdevanja”, istakla je Petja Nestorova, izvršna sekretarka Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.

Dajen Šmit, koordinatorka Evropske unije za borbu protiv trgovine ljudima, naglasila je da je radna eksploatacija trajno drugi vodeći oblik eksploatacije u Evropskoj uniji i da je skoro 30% registrovanih žrtava trgovano u svrhu radne eksploatacije.

Na nivou EU, cilj nam je da se bavimo radnom eksploatacijom kroz sveobuhvatni pristup, koji uključuje prevenciju, istragu i krivično gonjenje trgovaca ljudima, štiteći žrtve u svakom trenutku. Evropska komisija je predstavila predlog zabrane proizvoda koji se proizvode prinudnim radom na tržištu EU. Ovaj predlog uključuje robu proizvedenu prisilnim radom žrtava trgovine ljudima i obuhvata i domaće i uvozne proizvode iz EU“, objasnila je Šmit.

Savet Evrope dosledno prati i razmatra skoro sve društvene procese iz perspektive poštovanja ljudskih prava, čemu je Srbija takođe privržena. Pretvaranje ljudskih bića u robu, u predmete, trgovina njima kao da ropstvo nikada nije ukinuto, pred sve nas stavlja ogroman zadatak da se tim ljudima pomogne, a krivci za njihove nesreće kazne“, rekla je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije.

Iako je broj identifikovanih slučajeva u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji mali, u praksi je obim trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije mnogo širi i mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni. U Bosni i Hercegovini identifikovano je samo osam potencijalnih žrtava u periodu 2017-2021. U Severnoj Makedoniji su u periodu od 2017. do 2020. identifikovane samo 3 žrtve, a 2021. godine otkriveno je još 39 sa Tajvana. U petogodišnjem periodu, broj identifikovanih žrtava bio je najveći u Srbiji, ukupno 41, od kojih su većina državljani Srbije, uprkos sve većem prisustvu radnika migranata u zemlji.

Autor fotografija: Vesna Lalić

Avatar
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Zašto u Srbiji ne postoji folkotronika?

Danas dosta toga podrazumevamo pod narodnom muzikom, što je posledica višegodišnje prezasićenosti naše muzičke scene velikim brojem izvođača i muzičkog materijala diskutabilnog...

Jachim Zoomira nedelju 082

According to a tally by The Associated Press, at least 11 people have been killed since protests began earlier this month after the funeral...

Počinje popis i ne, niko neće da vam krade podatke

Popis stanovništva Republike Srbije počinje u subotu i izgledaće isto kao i svaki put do sad, osim što će obrazac biti elektronski....

Srbija i talent šou programi: fenomen punoletstva Zvezda Granda

Takmičarski talent program „Zvezde Granda“ najdugovečniji je televizijski format ovog tipa na našim prostorima jer se (sa izuzetkom korona pandemije) bez prekida...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još