Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na samitu u Ukrajini da bi Srbija bila spremna da učestvuje u obnovi jednog ili dva razorena grada, ili čak manjeg regiona. Iako ovakve najave nisu novost, Vučićeva izjava izazvala je oštre reakcije u domaćoj javnosti, posebno zbog brojnih nerešenih problema unutar same Srbije.
Predsednik je 11. juna bio četvrti put na Samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa i prvi put u poseti Ukrajini od početka ruske invazije. Tom prilikom, predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom rekao je da Srbija želi da pomogne u obnovi porušenih ukrajinskih gradova. Ubrzo nakon te izjave, građani Srbije zapitali su se zašto se dugogodišnji problemi u zemlji i dalje ne rešavaju.
Evo ga obećava da će obnovi jedan ili dva Ukrajinska grada ili neku manju regiju kako bi pokazao našu podršku Ukrajini.
A Ukrajinci u fazonu " Nemoj tebra, sve OK, ne treba ništa ti da nam obnavljaš " pic.twitter.com/3CNDf0M1wz
— Milorad Savic (@MiloradSavic16) June 11, 2025
Kada će Borča dobiti kanalizaciju?
Među prvima su se na društvenim mrežama oglasili stanovnici Borče, koji su na humorističan način izrazili nezadovoljstvo ovom vešću, s obzirom na to da problem kanalizacije u tom naselju nije rešen više od deset godina.
Kanalizacija u Borči kada je čula za investicije u Ukrajini pic.twitter.com/nVSTRA3HtO
— Žorž Papadubi (@zorz_papadubii) June 12, 2025
„Nažalost, toliko smo navikli na život sa tim problemima da ih često i ne primećujemo, ali osnovni problemi su pre svega zagađenost okoline i ugrožavanje javnog zdravlja, jer se fekalije i otpadne vode nakon kiše nalaze svuda. Problem su i neprijatni mirisi, oštećenja saobraćajne infrastrukture i jednostavno osećaj poniženja – da u 21. veku, kada ljudi lete na Mesec, mi nemamo ono osnovno“, izjavio je Zbor Borče za Zoomer.
Tender za izgradnju kanalizacije u naseljima na levoj obali Dunava, objavljen početkom 2024. godine, nije uspešno završen. Na sajtu Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju navodi se da je tender neuspešan jer su „sve ponude, zahtevi za učešće ili projekti povučeni ili ocenjeni kao neprihvatljivi“.
„U institucije više niko nema poverenja – ni u nadležne, ni u nenadležne. Njihovi odgovori i javna obraćanja su nebitni jer su se do sada pokazali kao lažni. Kanalizacija je mnogo puta obećavana, pa čak i 2019. godine od strane predsednika države, ali do danas se ništa značajno nije promenilo, niti ima nagoveštaja da će se to uskoro dogoditi“, navode Borčani.
Povodom Vučićeve izjave, rekli su da smatraju kako je pružanje humanitarne pomoći onima kojima je potrebna za svako poštovanje, ali da iz dosadašnjeg iskustva veruju da se radi o lažnom nuđenju pomoći.
„Ne znamo da li je gore to što laže srpski narod ili to što ide po svetu i laže. Ako država ne može da reši ovakve probleme u svom dvorištu, sa kojim kapacitetima misli da to učini drugde? Osim što je upitno zašto baš tamo, a ne u nekom drugom razorenom delu sveta, ostaje i utisak ukaljanog ugleda naše zemlje“, ocenio je Zbor građana Borče.
Kada će Zrenjanin dobiti pijaću vodu?
Zrenjanin, zvanično, nema zdravu pijaću vodu već 21 godinu. Nezvanično, voda nije ispravna mnogo duže.
Predsednik Vučić je prilikom posete Zrenjaninu u septembru 2024. godine najavio da će fabrika za prečišćavanje vode biti izgrađena između marta i maja 2025. godine. Ipak, voda u Zrenjaninu i dalje nije bezbedna za piće.
„Svaka vlast je barem jednom pokušala da reši taj problem, najčešće kroz projekte izgradnje fabrika za prečišćavanje. U poslednjih nekoliko godina voda se značajno pogoršala, iako smo mislili da ne može gore. Doslovno je tamnožute boje, a kada pada kiša, postaje braon i ima još neprijatniji miris“, objašnjava Jovana Jovanović, studentkinja iz Zrenjanina, za Zoomer.
Dodaje da veliki broj građana Zrenjanina koristi balon-aparate za vodu, dok oni koji ne mogu da ih priušte koriste filtere ili piju vodu direktno iz česme.
„Dešavalo se da se leti namerno ugase česme sa filterima kako ljudi ne bi punili balone i nosili ih kući. Tako su neki ponovo bili primorani da piju vodu sa česme. Opština Zrenjanin obuhvata veliko područje, pa ni okolna sela – neka udaljena i više od 50 kilometara – često nemaju bezbednu pijaću vodu“, navodi Jovana.
Kakve su mogućnosti Srbije da obećanje dato Ukrajini ispuni?
Narativi o neispunjenim obećanjima nadležnih u vezi sa svakodnevnim problemima građana česti su u javnosti, a realizacija novog obećanja predsednika, prema oceni novinara Nove ekonomije Mateje Agatonovića – ostaje neizvesna.
„Nisam siguran da Srbija to uopšte može da podrži ili izdrži. Prema procenama Ujedinjenih nacija, kada bi se rat ovog trenutka završio, ulaganje u obnovu Ukrajine koštalo bi više od 550 milijardi dolara. Govorimo o sumama koje su za naše uslove doslovno nezamislive“, rekao je Agatonović, dodavši da će se te brojke samo povećavati s obzirom na to da rat još uvek traje.
Srbija već pruža humanitarnu pomoć Ukrajini, ali su te sume, prema Agatonoviću, skromne u poređenju sa sredstvima koja bi bila potrebna za obnovu jednog grada. „Tu najavu ulaganja vidim isključivo kao jedno spoljno-političko pozicioniranje. U tom trenutku trebalo je da posluži za slanje poruke na samitu, na kojem je bio sa više svetskih lidera: ‘Ja sam jedan od vas’.“
Iako je izjava predsednika o pomoći u obnovi Ukrajine predstavljena kao izraz međunarodne solidarnosti, istovremeno je otvorila brojna pitanja o domaćim prioritetima. Građani u delovima Srbije i dalje se suočavaju sa osnovnim infrastrukturnim problemima, poput nedostatka kanalizacije i pijaće vode, što je izazvalo sumnju u sposobnost države da preuzme dodatne obaveze van svojih granica. S obzirom na dugogodišnje neispunjene domaće planove, mnogi ne veruju da će ni najavljeno ulaganje u Ukrajinu ikada biti realizovano.
Naslovna fotografija: Canva
