Ministarstvo spoljnih poslova Srbije početkom marta preporučilo je svojim građanima da u Hrvatsku putuju u slučaju krajnje nužde. Par dana kasnije, hrvatski muzičar Toni Cetinski otkazao je koncert u SPENS-u zbog navoda da je u istom devedesetih bio logor u kojem su mučeni Hrvati. Tabloidi pričaju o „vojnoj nadmoći Srbije“, dok je kod komšija ponovo uspostavljen vojni rok. Iako sve ovo zvuči kao da smo se probudili u nekom trenutku pre 30 godina, sve ovo dešava se u poslednjih nedelju dana.
„Ratovi 1990-ih i danas imaju veliki uticaj na politički i društveni život u Srbiji i Hrvatskoj“, navodi za ZOOMER politikološkinja Marina Milosavljević. Objašnjava i da današnji sporovi između ove dve zemlje zapravo nisu konkretni politički sukobi, već više simboličke rasprave o različitim tumačenjima prošlosti.
„Kao povod često posluže kulturni događaji ili simboli, npr. pesme, koncerti, filmovi, zastave ili godišnjice ratnih događaja. Zbog toga čak i jedan koncert može da izazove političke reakcije ili diplomatske polemike“, navodi Milosavljević.
Upravo primer ovakvih polemika mogli smo da vidimo na primeru otkazanog koncerta hrvatskog pevača Tonija Cetinskog.
Slučaj SPENS: Pritisak na Cetinskog i Jozinovića
Nekoliko sati uoči koncerta koji je trebalo da se 8. marta održi u SPENS-u, hrvatski muzičar Toni Cetinski isti je otkazao. „U poslednjim danima upoznat sam s brojnim svedočanstvima ljudi za koje ta dvorana nosi teške uspomene iz ratnih devedesetih. Kao čovjek koji duboko poštuje svaku ljudsku patnju, osećam odgovornost da na to ne ostanem ravnodušan“, naveo je Cetinski u saopštenju.
U danima koji su prethodili koncertu, kako navodi portal 021, na društvenim mrežama proširile su se tvrdnje da je SPENS bio logor u kojem su se maltretirali zarobljenici iz Hrvatske. Kako navode, deo tvrdnji se oslanjao na svedočanstvo koje se može pronaći na sajtu Hrvatskog društva logoraša srpskih koncentracijskih logora (HDLSKL).
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin rekao je da Toni Cetinski širi „apsolutne neistine i obmanjuje javnost“. S druge strane, Ambasada Hrvatske je za N1 rekla, pozivajući se na HDLSKL da je SPENS bio prolazni logor za branitelje i civile.
Tužilaštvo za ratne zločine za N1 je navelo da nema saznanja o tome da je ta dvorana za vreme ratova 90-ih na bilo koji način bila povezana sa kršenjem ratnog prava.
Sa pritiskom sa kojim se suočio Cetinski, sada se suočava i mladi hrvatski pevač Jakov Jozinović koji bi koncert u SPENS-u trebalo da održi u subotu 14. marta. On je odbio da koncert otkaže uz poruku „Ja za čuda letim. Letim za ljubav, poniznost, mladost i glazbu koja ne poznaje granice“.
Politikološkinja sa kojom je ZOOMER razgovarao ocenila je da iako Srbija i Hrvatska imaju normalne diplomatske odnose, proces suočavanja sa prošlošću nije završen. To se upravo ogleda u odnosu na nepotpune ili nepostojeće informacije o SPENS-u.
Hrvatska u narandžastom
Otkazivanju koncerta prethodila je vest da je Ministarstvo spoljnjih poslova Republike Srbije Hrvatsku svrstalo u zemlje u kojima bi trebalo da se putuje samo u slučaju krajnje nužde. Na tzv. „semaforu“ zemalja, Hrvatska se našla u narandžastoj boji, zajedno sa zemljama Afrike i Azije.
Hrvatska je jedina zemlja Evropske unije koja se našla u ovoj kategoriji. Na svom sajtu Ministarstvo je kao razlog navelo „najnovija dešavanja u R. Hrvatskoj i sve učestalijih incidenata, tenzija i nepovoljnih bezbednosnih okolnosti“. Tačna obrazloženja ili primeri događaja nisu navedeni.
Slična upozorenja građanima Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je u za period od 1. do 10. avgusta prošle godine.
Tumačenja ovakvih odluka su različita. Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas je ukazao na to da se u načelu može konstatovati da su preporuke MSP za put u Hrvatsku, donekle ekvivalentne preporukama MVP Hrvatske za put u Srbiju.
U njima stoji da se putovanja preporučuju samo u slučaju nužde, a kao razlog se navodi neosnovano i neprimereno postupanje tela Republike Srbije prema hrvatskim državljanima.
Da podsetimo, početkom prošle godine Srbija je proterala pet hrvatskih državljanki iz zemlje. To se dogodilo u jeku studentskih blokada i optužbi vlasti i tabloida da iza blokada stoji hrvatska služba. Pored toga, pred protest 15. marta hrvatskoj novinarki nije bio omogućen ulazak u Srbiju.
Zveckanje oružjem i huškanje tabloida
Sve prethodno navedeno, tabloidi u Srbiji koriste kako bi nadograđivali narativ o večitom animozitetu i neprijateljstvu između Srbije i Hrvatske. Onda to neprijateljstvo koriste kako bi protivnike vlasti u zemlji targetirali kao agente ili plaćenike nekakvih hrvatskih službi.
Najnovija tema oko koje se podiže tenzija jeste to što hrvatski zvaničnici govore o oružju koje je u arsenalu Republike Srbije. Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da će povodom navoda o kineskim razornim raketama u vlasništvu Srbije razgovarati sa saveznicima u NATO-u.
Tablodi su to okarakterisali kao „opsednutost“ ili „trešenje gaća“, ovim drugim na jedan način opravdavajući oprez hrvatskih zvaničnika.
Nakon Plenkovićeve izjave, srpski predsednik je na RTS-u potvrdio kupovinu skupih raketa i dodao da će Srbija nabaviti još.
U istom mahu, ove nedelje u Hrvatskoj se nekoliko stotina mladih prijavilo za dobrovoljno služenje obaveznog vojnog roka. Najave da će isto otpočeti u Srbiji postoje neko vreme, ali se rok početka pomera iz godine u godinu. Najnoviji navodi su da će obavezno služenje vojnog roka otpočeti 2027. godine.
„Političari u obe zemlje često oblikuju način na koji se društvo seća rata, jer je to važan deo nacionalnog identiteta i način da ojačaju svoju političku poziciju. Time održavaju narativ u kome svaka strana naglašava sopstveno stradanje, dok drugu prikazuje kao glavnog krivca ili agresora“, navodi Milosavljević.
Politikološkinja dodaje i da za razliku od slučajeva nekih drugih evropskih zemalja, u slučaju Srbije i Hrvatske nije stvoren zajednički pogled na rat niti razvijena kultura sećanja koja bi podrazumevala otvoreno i kritičko suočavanje sa prošlošću. „Zbog toga svaka država i dalje zadržava svoju verziju događaja, što ostavlja prostor za političke i simboličke sporove“ zaključuje Milosavljević.
Naslovna fotografija: Canva
