Paljenje, vatromet, suzavac, vodeni topovi, scene su koje se mogu videti na snimcima koji su preplavili društvene mreže, a koji svedoče o trenutnim protestima u Gruziji. Građani Gruzije su po ko zna koji put ove godine zbog odluka svoje vlade primorani da se za svoja prava bore na ulici. Trenutni revolt probuđen je nakon odluke vlade da se pregovori o ulasku Gruzije u EU suspenduju do 2028. godine.
Ovoj odluci vlade prethodila je neobavezujuća rezolucija Evropskog parlamenta koji je zatražio ponavljanje izbora u Gruziji. Naime, u oktobru ove godine održani su parlamentarni izbori, koji su prema rečima Evropskog parlamenta bili ispraćeni „značajnim neregularnostima”, kako prenosi Al Jazeera.
Stand firm, #Georgia 🇬🇪🇪🇺🇺🇦
https://t.co/dP2U37iEYk— Jessica Berlin (@berlin_bridge) October 26, 2024
Premijer Gruzije Irakli Kobakhidze je optužio Brisel za „ucenu” i odbio predlog da se izbori ponove. U parlamentu, bojkotovanom od strane opozicije je onda odlučeno da će se pregovori sa EU suspendovati do 2028. godine. Ovakva odluka je u zemlji koja, prema podacima nevladine organizacije National Democracy Institute (NDI), u procentu od 80% podržava ulazak u EU očekivano dovela do negodovanja.
ŠTA SE DOGAĐALO NA PROTESTIMA?
Protesti su otpočeli 28. novembra, na dan kada je premijer najavio suspenziju pregovora. Kontekst protesta bi bio jasan samim pogledom na zastave koje su na njemu nošene. Skoro jednaku brojnost gruzijskim zastavama imaju i zastave EU. Kako prenosi BBC na srpskom, demonstranti se okupljaju na centralnoj aveniji u Tbilisiju i optužuju vladu da se odriče njihove evropske budućnosti u korist ruskom uticaju u zemlji.
Protesters in Georgia used a makeshift firework gun against riot police 😳 pic.twitter.com/mSgqquqEy9
— NO CONTEXT HUMANS (@HumansNoContext) December 1, 2024
Prvih dana protesta, policija je čekala do jutra kako bi krenula da tera ljude sa ulice. Međutim sve se promenilo 2. decembra kada je krenula da potiskuje demonstrante od početka večeri. BBC takođe navodi da je policija prebrojala oko 100 povređenih u svojim redovima. S druge strane, advokati navode da su građani u pritvoru prebijani i maltretirani. Euronews navodi da je za šest noći protesta uhapšeno oko 300 ljudi.
Policija je koristila različite metode za suzbijanje demonstracija. Na snimcima sa društvenih mreža, ali i različitih medija vidi se da ljudi beže od suzavca. Uz to nose skijaške naočare kako bi se zaštitili. Policija je čak upotrebljavala i vodene topove, što se vidi na više snimaka.
Gruzja jest kobietą i walczy 💪🫶🇬🇪 pic.twitter.com/0HVaOcIj4T
— DeBe (@Danutka_B) December 1, 2024
Denis Krivosheev, zamenik direktora Amnesty International-a za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju rekao je da: „Upotreba vodenih topova, suzavaca, biber spreja, gumenih metaka usmerenih na lica demonstranata iz neposredne blizine, kao i jurišanje i neprekidno premlaćivanje mirnih demonstranata, pokazuju odlučnost vlade da suzbije neslaganje kroz nezakonitu upotrebu sile od strane policije”.
Amnesty International takođe piše da postoje navodi da je oko 30 novinara povređeno od strane policije.
ŠTA JE PRETHODILO PROTESTIMA?
Trenutnim protestima je prethodilo i nekoliko spornih odluka gruzijske vlade. U pitanju su dva sporna zakona koja su uvedena tokom ove godine – zakon o „stranim agentima” i zakon o organičavanju prava LGBTIQ+ zajednice. O zakonu o organičavanju prava LGBTIQ+ zajednice ZOOMER je i ranije pisao. Više o tome možete pročitati na ovom linku.
Zakon o stranim agentima je izglasan u maju ove godine sa 84 glasa od ukupno 150, koliko se nalazi u parlamentu. Po ovom zakonu nevladine organizacije i mediji čijih preko 20% prihoda dolazi iz inostranstva moraju da se registruju kao tela koja „vrše interese strane sile”. Ukoliko pak odluče da ne pruže osetljive informacije o finansiraju predviđena je kazna od 9350 dolara. Svakog sledećeg meseca u kojem dokumentacija nije dostavljena, kazna je još dodatnih 7490 dolara.
Kritičari ovog zakona su, kako navodi Al Jazeera, kao i u slučaju zakona o organičavanju prava LGBTIQ+ zajednice, nazvali zakon „ruskim”. Predsednica Gruzije Salome Zourabichvili kaže da je ovaj zakon duplikat ruskom zakonu. Ona podržava trenutne proteste u zemlji, ali se njen mandat bljiži kraju. Izbori za predsednika Gruzije će se sada voditi na indirektnim izborima, preko kolegijuma. Ovo će ići u prilog vladajućoj stranci „Gruzijski san”.
Sve ove zakonske odluke propraćene su masovnim protestima kao i izbori u oktobru. Pored predsednice, proteste podržavaju i četiri partije koje se nalaze u opoziciji.
