Mileva Cvetković, inženjerka rudarstva: Eksploatacija litijuma je bezbedna u jami, ali prerada nije

Imali smo tu čast da na Zoomeru ugostimo jednu SUPERŽENU, inženjerku rudarstva Milenu Cvetković, sa kojom smo razgovarali o tome koliko je njeno zanimanje otvoreno za žene, sa kakvim se predrasudama susreću žene u rudarstu – ali i kakav je stav njene struke po pitanju eksploatacije određenih ruda, poput litijuma i projekata kao što je Rio Tinto.

Kako si se odlučila za ovu profesiju?

Postoji jedna interesantna priča o tome. Ja sam ona generacija koja je pohađala takozvano usmereno obrazovanje, gde je retko koja generacija od prvog do četvrtog razreda išla zajedno sve vreme. Prva godina je bila svima zajednička, druga se malo razlikovala, a treća je bila usmerenje. Ja sam u drugoj godini bila jezičko usmerenje u Požarevačkoj gimnaziji, pa sam se dvoumila između društvenih nauka i jezika, da li da bude marksizam ili možda bibliotekarstvo… Međutim, u maju su nam rekli da sledeća generacija neće moći da nastavi nikakvo društveno-jezičko usmerenje jer će Požarevačka gimnazija ostati sa matematičkim i biohemijskim smerom. Dilema je bila ostati tu, ili promeniti školu i sredinu – jer nisi mogao sa bilo kojim smerom da upišeš bilo koji fakultet, zahtevalo je dodatno polaganje ispita. Ja sam tada pročitala članak o tome koja su najplaćenija zanimanja u Americi i to su bili na prvom mestu NBA košarkaši, a na drugom mestu naftni inženjeri. Tad je krenulo moje interesovanje za to i shvatila sam da to može da se studira i u Beogradu na Rudarskom fakultetu, pa mogu da završim matematički smer u gimnaziji. Što sam više saznavala o tome shvatila sam da je to jako interesantno i tako sam završila tu gde jesam.

Šta te je privuklo ovom poslu?

Vrlo je kompleksno zanimanje. To nije puko inženjerstvo gde ćete se baviti samo određenom granom, te zahteva određene preduslove. Morate znati dobro i matematiku i fiziku i hemiju, ali ne samo u smislu inženjerstva, već da poznajete i neke druge stvari da biste se bavili time. Nafta, gas i energetika podrazumevaju poznavanje i ekonomije i prava i nekih društveno-političkih i geo-političkih odnosa, što zatvara taj krug gde sam se ja u tinejdžerskim danima interesovala za društvene nauke, te mi je ovo pokazalo da može i na ovaj način da se to zadovoljstvo ispuni.

Kako je reagovalo okruženje?

Kako sam ja uvek govorila da ću upisati rudarstvo, a Požarevac je blizu rudnika, uvek je iz generacije upisivalo rudarstvo nekih desetak ljudi, pa i žena, tako da to nije bilo neko posebno iznenađenje.

Nije bilo komentara kako to nije za žene?

Ne eksplicitno, ali moj otac je bio zabrinut i u jednom trenutku je prokomentarisao, kako mi je majka pričala – „pa kako će ona da ide na posao, pa ona će svaki dan da plače, ona će svaki dan da radi sa muškarcima i to će njoj biti jako nezgodno“. Ali je prihvatio, iako je navijao da budem ekonomista, kao i on.

Koliko je žena u rudarstvu i da li su tretirane drugačije od muških kolega?

Drastično se promenilo stanje. Evo nekoliko primera, recimo dekan Rudarsko-geološkog fakulteta od 2021. godine je žena i to je prva žena dekan. Smer za naftu i gas upisuje tridesetoro ljudi, a konkurisalo je 120 ove godine, a od toga preko 50 devojaka, što govori o velikom interesovanju i da to postaje izjednačeno. U postojećim rudnicima, recimo u jamskom rudniku Resavica ima već dvadesetak žena i to su oni pravi podzemni kopovi i jame, gde rudarski inženjeri imaju obavezu da nekoliko puta nedeljno silaze u jamu i ima žena kojima je to u opisu posla. Bilo je i ranije, recimo gledala sam dokumentarni film i u Bosni je bio nedostatak radne snage i u rudniku Breza je bila zaposlena jedna žena, koja radila bukvalno rudarski posao. Sa 50 godina je otišla u penziju, ali toga je bilo – i biće. Na svim nivoima. E sad, kako se muškarci ponašaju – pa, mislim da se polako navikavaju na žene. Mislim da im je u početku bilo čudno i neobično, i možda malo nelagodno, ali pogotovu na fakultetskom nivou mi smo svi završili isti fakultet i mislim da smo isto tretirani.

U vreme kada si studirala, koliko je devojaka bilo na tom fakultetu? Da li su bile ohrabrene?

Bilo nas je jako malo. Moj smer je upisivalo petnaestoro, a na trećoj i četvrtoj godini gde se odvajamo da slušamo stručne predmete bilo nas je desetoro – ja sam bila jedino žensko. U tim generacijama je bila po jedna „Štrumfeta“, čisto da razbije monotoniju. Što se profesora tiče, bilo je tu i tamo po kojih incidenata, ali ja sam to pripisivala ili nespremnosti da prihvate promene, ili samoj ličnosti koje nisu spremne da se nose sa time.

Rudarsko-geološki fakultet smatra se teškim. Zašto misliš da je tako?

Ne bih rekla da je težak. Kada nešto volite, onda je to jednostavno. Potrebno je da se ima predznanje iz ovih bazičnih predmeta i zahteva kontinuirani rad. Za kampanjce bi bilo jako teško da budu na tom fakultetu.

Na koja pitanja ti je ovo zanimanje donelo odgovore?

Sva današnja dešavanja je lakše sagledati nama energetičarima, ove priče o zaštiti životne sredine i slično. Sa ovim predznanjima je lakše razumeti. Sva dešavanja, što u svetu, što kod nas, proističu iz energetskih tokova koji se sad drastično menjaju.

Danas se priča o rudarenju kao narušavanju životne sredine. Šta je stav struke?

Kad kažete rudarenje, to može biti i rudarenje kripto valuta. To takođe puno zagađuje čovekovu okolinu. Svaka industrija i svaka životna delatnost zagađuje životnu okolinu i ne mislim da rudarstvo zbog toga treba ukinuti. To je grana privrede koja se spominje i u „Dušanovom zakoniku“, a Rudarsko-geološki fakultet je dovoljno kompetentan da napravi dobre stručnjake. E sad, kako će se donositi odluke o nekim bitnim stvarima – to je ono što sam pomenula, da to nije isključivo inženjerska priča. Moraju da se sagledaju i pravni i ekonomski okvir, ekološki okvir i socijalno blagostanje. Svi ti elementi moraju da se uzmu u obzir jer su to veliki projekti i velike investicije i to nije nezavisno i usko rudarska struka. Kako sad da se javnost opredeljuje u ovom šumu raznoraznih informacija jeste problematično pitanje za ljude koji nisu u materiji, ali treba pažljivo slušati i treba sve da bude otvoreno za javnost. Evo, konkretno pitanje litijuma i eksploatacije litijuma – eksploatacija u samoj jami jeste bezbedna, ali prerada litijuma nije. Ja bih rekla da taj projekat u pri ovom razvoju tehnologije ne treba sprovesti. Treba pažljivo sagledati sve elemente i onda doneti odluku na osnovu celovite slike.

Postoji li posao koji bi zabranila svojim ćerkama jer nije za žene?

Ne bih imala prava da im ne dozvolim, kada sam ja već rudar. Starija ćerka je inženjer arhitekture, a mlađa je otišla na drugu stranu. Možda bih joj branila zato što nije baš dovoljno spretna iz matematike, tu sam joj puno pomagala. To bi bio razlog, a ne zato što je zanimanje muško ili žensko. To je u glavama ljudi. Mislim da možda eventualno treba poraditi na tim pravilnicima o bezbednosti zdravlja na radu, tu se treba posvetiti tome da se malo više potencira briga o reproduktivnom zdravlju žena, gde nekada mogu biti izložene nekim situacijama koje su za žene malo nepogodnije.

Ohrabrenje za mlade žene i devojke?

Da mogu da urade sve što požele, samo treba da znaju šta žele.

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još