Mladi pisac i komunikolog Stefan Mihajlovski dobio je nagradu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za kolumnu „Bolje da vodimo ljubav nego rat“ koju je objavio na našem portalu. Ukoliko je neko propustio, kolumna govori o toleranciji i pomirenju između kvir zajednice i hrišćanstva, na osnovu lične priče i ličnog procesa autora. Nagrada koja je usledila prepoznala je upravo to – promovisanje tolerancije.
Tema kolumne je ljubav i tolerancija, upravo između strana koje se tradicionalno smatraju nepomirljivim. Kakve su bile reakcije i jedne i druge strane na tekst? Da li vidiš neke pomake?
Reakcije su bile burne, dakle očekivane, ali ipak mislim da smo iz Beograda poslali ne samo tekst na radost mnogih koji su se zbog teme o kojoj govorim osećali isključeno, kao i ja pre određenog vremena, već i fotografiju koja bi, da imam veću moć, obišla svet. Međutim, pojedinim grupama koje rade iz ekstrema i sa jedne i sa druge strane to nije odgovaralo i bila im je želja da se sve oko ove teme stopira. Tako se i desilo. Drago mi je da priča ponovo ima priliku da bude u fokusu, što znači da ljudskost i dobre namere uvek pobede.
Šta je potrebno da uradimo da bismo otvoreno pričali i o ljudskim pravima i o religiji, kako uspostaviti dijalog?
Patrijarh je još u prvom intervjuu za RTS izjavio: „Mogu da razumem i ljude koji imaju tu vrstu seksualne orijentacije da imaju bezbroj administrativnih problema, izazova, pritisaka, ponekad i da imaju potrebu da regulišu svoj status„. Meni je tih dvadeset sekundi dalo nadu da bez straha pristupim crkvi, što do tada, istina, nije bio slučaj. Zahvalan sam mu na tim rečima. Druga situacija je bila povodom Dana porodice kada je, na pitanje upućeno gradonačelniku Šapiću zbog čega se toliko insistira na „antigej kampanji“ jednostavno izgovorio: „Svi smo porodica„. Prelepa poruka! Tako da, lično, ako ikada doživim diskriminaciju tokom odlaska u crkvu ili manastir, samo ću kratko reći: „Obratite se Patrijarhu“.
Iako postoje oprečne poruke, čini se zaista da je sadašnji patrijarh načinio krupnije korake ka toleranciji od prethodnika. Međutim, uvek više odjeka imaju neke druge izjave i neki drugi zvaničnici, nego ove o kojima sada govoriš.
Tako je, svaka od tih njegovih afirmativnih izjava nekako ostane u senci. Voleo bih da iskoristi svoj uticaj i češće poziva kvir osobe u crkvu kao jednake, jer se iz atmosfere u društvu čini da nije tako, iako on to, sudeći prema pomenutim izjavama svakako misli. Sa druge strane, drago mi je da je organizacija Prajda ove godine zabranila provociranje Srpske pravoslavne crkve. To je zaista vređalo mene kao vernika, ali i homofobima (češće autohomofobima) pružalo dodatni razlog za napade. U svakom slučaju – krenuli smo. Revolucionarnim izjavama koje zbog toga što ostaju nezapažene predstavljaju male korake sve to ide sporo, ali pošto i sam volim da pravim upravo takve odluke, ni ja ne bih preskakao stepenike.
Šta su tvoje poruke i jednoj i drugoj strani, kao osobe koja se nalazi „između“?
Na BookTalku sam rekao da nije svaki peder levičar i ateista. Ostajem pri toj izjavi, glupo je tako podgrevati stereotipe. Otvorenost u komunikaciji, ljubav i poštovanje sagovornika, koliko god da smo udaljeni, su ono što svako od nas može da pruži drugoj strani, o kojoj god temi da je reč. Ide sezona slava, pa bih ovde poručio i roditeljima – napravite svojoj kvir deci „mesto za stolom“. Potrebno je malo truda ako nismo „usijane glave“. Ne dozvolite da izgubite vrline i ljudskost zbog privida bilo koje ideologije. Ne budite potkljupljivi. Ne ostavljajte priliku srebroljublju da vlada. Da postanete instalacije. Da vam ubacuju reči prema svojoj volji. Time se hrane samo mutljare i nečastivi koji vas posle lako preveslaju da postanete njihov „plus jedan“.
Zoomer te je bukvalno, sasvim slučajno, uvukao ponovo u svet kolumni, od kojih si dugo bežao, iako si u njima bio vrlo uspešan i dao slobodu da pišeš kad želiš i koliko želiš. Ova nagrada je dokaz da je to bila dobra odluka i napisao si tri teksta koja su sjajno prošla, evo i nagrađena. Da li možemo da očekujemo da čitamo nešto ponovo i koliko treba još da te ubeđujemo?
Radujem se što smo napravili uspeh, ali u samoj odluci da se vratim, ti igraš veliku ulogu, jer sam mnoge druge urednike odbijao. Biće tekstova koliko mi duša kaže da treba, sem ako me ne vežete nekim specijalnim ugovorom, što izgleda planirate jer ti ništa ne pitaš slučajno. Mada, sad razmišljam da popričamo na temu podkasta. Bez obzira što sam bio TV voditelj, u takvom formatu se još uvek nisam oprobao. Znaš i sam koliko je sa mnom uvek neočekivano i zanimljivo. Zašto da to krijemo od javnosti?
