Levo Prajd, desno antivakseri i ko onda ovde „promoviše bolest”?

Juče na ulicama Beograda paralelno, bez međusobnog kontakta i sa minimalno incidenata – dve Srbije. Jedna zdrava, sa potvrdama o vakcinaciji i sa negativnim testovima na korona virus i druga čije zdravstveno stanje ne znamo, ali znamo da se protive vakcinaciji, maskama i kovid propusnicama.

Paradoksalno, jedan deo te grupe ostao je nakon svog protesta da se sukobljava sa policijom i novinarima i protestuje protiv Parade ponosa, za čije učesnike smatra da su „bolesni“. Oni koji slobodno šire virus, protive se vakcinama koje provereno spasavaju živote i baljezgaju o nekom „novom svetskom poretku“. Pitam se, evo – ko promoviše ovde nezdrave stilove života? Prajd još uvek nikog nije ubio, nenošenje maski i odbijanje vakcinacije, nažalost, jeste. I to previše ljudi.

Oba skupa bila su politički protesti. U svojoj osnovi. U teoriji. U praksi – nijedan nije bio politički protest u pravom smislu reči. Prajd je bila odlična žurka na kojoj su, između ostalog, nastupale Nataša Bekvalac, Sara Jo, Sajsi MC i Bojana Vunturišević. Žurka za pamćenje, definitivno. Međutim, na Prajdu koji inače ima vrlo jasne i precizne političke zahteve koji su se mogli nekoliko puta čuti – bilo je više zabave, nego transparenata i zahteva. Više puta smo čuli ko će pevati, nego šta su zahtevi. Zapravo, zahtevi su isti već nekoliko godina, a država ih još uvek nije ispunila, iako je više puta država na tim istim protestima, sa tim istim ljudima koji to zahtevaju – šetala ruku pod ruku. I đuskala u prvim redovima. Tu državu, doduše, ove godine je predstavljala Gordana Čomić – žena koja je zadužena za zakon koji je prvi i glavni zahtev Prajda. Premijerka koja je „premijerka koja je LGBT, a ne LGBT premijerka“ i koja je „premijerka svih građana, a ne LGBT premijerka“ ovaj put nije došla, kaže nije u zemlji. Podsetiću da je GLIC, jedna od LGBT organizacija, prethodno pozvao organizatore Beograd Prajda da uskrate poziv Čomić i Brnabić. I realno, protest između ostalog treba da bude i protiv njih i načina na koji rade, ili ne rade, svoj posao – nije li paradoksalno da one dođu i protestuju same protiv sebe?

Međutim, malo je bilo transparenata, tako da možda i ne bi osetile, a ni primetile da je i njihova odgovornost to što je ponovo, po ko zna koji put, prvi zahtev i dalje isti. Ako se Prajd doživi kao žurka pod balonima, imaju i one pravo da se provedu, zar ne? Nije da će neko od govornika stati na binu i reći – ti, u prvom redu, da baš ti, reci šta ćeš tačno da uradiš do sledećeg Prajda da nam ovo ne bi bio ponovo zahtev, ili idi kući! Prajd je mesto za zajednicu i saveznike, a teško da je premijerka Srbije ičim za sve ovo vreme pokazala solidarnost i savezništvo sa zajednicom kojoj, načelno, pripada. Naprotiv, bez problema i trunke griže savesti uživa u privilegijama za koje se oni grčevito bore.

E, zato Prajd u osnovi nije žurka, već jeste protest. Prajd ima pravo da bude žurka i da se ljudi na njemu lepo provedu i da atmosfera bude lepa i osnažujuća jer je, između ostalog, to jedna od poenti te Parade. Ne samo da bude politički protest, već i da pokaže jedinstvo LGBT zajednice i stvori prostor u kome će svaka LGBT osoba da se oseti prihvaćeno i da vidi da nije „jedina takva“ i da nije sama i da ima pravo da bude slobodna. I u tome je Prajd uspeo, atmosfera se osetila i preko Instagram storija. Kuma Prajda i njene koleginice su uradile odličan posao, dreg kraljice su izgledale svetski, DJ-evi i DJ-ica su bili na nivou i sve je to bilo zaista super. I sigurno je da će Beograd, ako bude ovako dobar organizaciono, napraviti sjajan Prajd i sledeće godine. I to EuroPride. Da, da. Sledeće godine je Beograd domaćin EuroPride-a.

Ono što meni tu nedostaje je druga strana – političnost i radikalnost. Ona odlučnost da se napravi promena koju su pokazivali onih godina kada su sedeli na stiroporu jer ih je demokratska država, koju vodi stranka koja u svom imenu ima reč demokratska – zabranila. Od kako smo napredna država, pa smo u svemu napredni – čak je i Prajd postao manifestacija koju podržava i vlast i opozicija (izuzev onih nekih krajnjih desničara), a od kako se sve dešava mirno – kao da je izgubio na političnosti. Kao da mu je neko odsekao politički potencijal. Možda treba da ne bude mirno. Ne u smislu da policija ponovo bude nesposobna da zaštiti učesnike od razularenih pojedinaca kao 2001. godine, već da umesto što navode da su zahtevali da grad ne bude blokiran i da Prajd „ne smeta građanima“ – da baš grad bude blokiran i da smeta građanima. Da se ne sklone dok se zahtevi ne ispune. Da građani konačno shvate „a zašto oni to protestuju“ i koja su im prava ugrožena. Ako se protestuje jednom godišnje, teško da će državu naterati na konkretne korake. Jasno je, radi se i tokom cele godine na tome, tu su zagovaranja, sastanci, pregovori – ali nekako se čini da nas je iskustvo u poslednje vreme naučilo da se zahtevi ispunjavaju jedino na jednom mestu: na ulici i uz pritisak građana. Do tada ne odgovaraju ni bahati vozači, a kamoli da se neka suštinska, legislativna stvar može promeniti. Tako da je cool što je Prajd veseo i lep kao na zapadu, ali je lako zapadnim zemljama da im Prajd bude žurka, kada se kod njih politički zahtevi mogu ispuniti i na drugom mestu, a ne samo na ulici. Kod nas, izgleda, to nije slučaj.

I to, čini se, zna ona druga strana. Ona koja je jajima gađala novinare i palila baklje. Ona kojoj ginekolozi govore o tome da li maske štite ili ne, koja suštinski nema nijedan validan argument i koja se krije iza nekih „ugroženih prava“ (a pola sata kasnije siđe ulicu niže da pokuša da spreči neke druge ljude da ostvare svoja prava), koja se pakuje u neke floskule o „buđenju hrišćanskog duha“, a da verovatno ne znaju ni šta to tačno znači. Hajde da citiram ovde Jovanu Gligorijević, koja je za N1 govorila o ovoj situaciji i istakla da se radi o globalnom fenomenu.

„Imamo određene interesne grupe koje profitiraju na tome što vrlo svesno i namerno urušavaju poverenje ljudi u nauku, medicinu i medije. Imamo frazu ‘mejnstrim mediji’ – ‘mejnstrim mediji lažu, izmislili su virus, izmislili su da vakcina radi…’ Kada je reč o ovoj situaciji (panedemiji koronavirusa), naš posao je takav da zovemo i dobijamo informacije od ljudi koji su epidemiolozi, imunolozi i mikrobiolozi, a ne ginekolozi, jer je na protestu ginekolog pričao o tome koliko maske štite“, istakla je Gligorijević za N1 i dodala da ljudi u Srbiji koji sebe zovu antiglobalistima, i tvrde da su autohtoni pravoslavni Srbi, imaju agendu koja je kompletno importovana sa Zapada: „Čak i to hrišćanstvo je uvezeno iz konzervativnih radikalno desnih krugova u Americi, odatle se širi ta agenda. Tvrde da su autohtoni, pravi Srbi, pravoslavci, a njihova agenda je uvezena sa Zapada“.

O ovoj drugoj strani nemam šta više da dodam, neko pametniji od mene je to već sve rekao i hvala Jovana. Međutim, oni iako su više ličili na politički protest, opet to nisu bili jer, izgleda, da su došli „preventivno“. Nit se zna tačno ko su organizatori, nit šta tačno hoće, osim što se za pojedince zna da su tu da bi skupili političke poene. Niti je bilo jasno da li protestuju protiv vakcina, protiv maski, protiv Vučića i Ane Brnabić… ili protiv Prajda. I to je nekako postalo simptomatično za proteste kod nas, posebno one u koje opozicija umeša prste – ne znaju dal su pošli il su došli, ni što su zapravo tu.

Zna se samo da, bar oni najglasniji, nisu vakcinisani i ne nose maske. I zato, Tviteraši, kad se već pitate zašto na Prajdu ljudi nisu nosili maske – lepo je što se brinete za zdravlje nacije. Nadam se da se tako obratite i svakome ko je ne nosi u prodavnici i u gradskom prevozu, to bi bilo dobro. Međutim, treba da znate jednu stvar koju biste saznali na dva klika da ste hteli, ali niste hteli ili vam ne odgovara da je znate jer pobija vašu tezu (kao i sve ostale homofobične teze) – učesnici Prajda nisu mogli da uđu u prostor na kome se Prajd održavao bez potvrde o vakcinaciji ili potvrde da nemaju korona virus. Čak je bilo obezbeđeno i testiranje na licu mesta za one koji potvrdu nemaju. Dok sa druge strane ulice, imate takođe skup bez maski na kome se ljudi diče time što nisu vakcinisani i ne nose masku. Možda treba da se okrenete Sauronovo oko u tom smeru.

Što ne znači da Prajd treba da bude pošteđen kritike. Naprotiv. Međutim, Beograd Prajd je kao organizacija uradio sve u skladu sa zakonom i poštujući sve mere ove države. Patriotski. Za razliku od onih sa druge strane ulice. Problem je što su mere nedovoljne. U situaciji kada smo prva zemlja na svetu, a druga u Evropi po broju novozaraženih od korona virusa u odnosu na broj stanovnika – veliki skupovi nisu trebali da se dese. Prajd, nažalost, nije trebalo da se desi u ovoj situaciji. Onaj drugi skup ne treba da se desi ni u jednoj situaciji. Iako su svi učesnici Prajda bili vakcinisani, bez maske i dalje mogu da šire virus, a hara delta soj koji je mnogo zarazniji i jedna osoba može zaraziti mnogo više ljudi oko sebe. Čak i napolju. Maske je trebalo nositi bez obzira na sve. A to je odgovornost svake pojedinačne osobe koja je odlučila da masku ne stavi.

Jer, da se razumemo i evo i ovde podvučemo neke stvari: Virus postoji. Maske štite od prenošenja virusa, odnosno osoba koja ih nosi u mnogo manjoj meri može da prenese virus ostalima, ako nosi masku. Vakcine štite. Ni maske, ni vakcine nisu čarobni štapić. Da, možeš dobiti virus iako nosiš masku. Da, možeš se zaraziti i ako si vakcinisan. S obzirom na to koliko je mnogo nevakcinisanih – zarazićemo se u nekom trenutku svi, bili vakcinisani ili ne. Ali vakcinisana osoba ima 10x manje šanse da završi u bolnici ili da umre od virusa nego nevakcinisana osoba.

I zato nosite maske, vakcinišite se i podržavajte ljubav i zdravlje – a ne (samo)destrukciju.

Cover photo: FoNet

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još