Kvir komunisti: Potrebna nam je klasna borba, a ne pinkwashing

Ako ste bili na ovogodišnjem Prajdu – sigurno ste zapazili ekipu sa crnim maskama  i hrabrim parolama koje problematizuju odnos LGBTIQ+ aktivizma i klasnog pitanja. Ako pak niste bili na Prajdu, onda možda i ne znate o čemu se radi jer su se mnogi mediji potrudili da ih bluruju i kropuju sa fotografija. Zašto, pitate se? Pa, verovatno su previše radikalni jer su se drznuli da u istu rečenicu stave dve „zabranjene“ reči – komunizam i kvir. Ko su kvir komunisti?

Kvir komunizam nije varijanta komunizma, već komunizam kao takav, samo iz naše prerspektive”, ističe kvir comm ekipa na samom početku razgovora. Oni podsećaju da je termin „kvir“ istorijski važan jer predstavlja termin koji je od pežorativnog, uvredljivog značenja zajednica preuzela i oko njega kreirala subverzivan naboj i potencijal da preispituje norme.

Svojom fluidnošću, ovaj termin omogućava da se raznolika zajednica identifikuje i šire poveže, jer kvir podrazumeva mnogo više od skupa identiteta. Na kraju, koliko god slova da dodamo u LGBTQ+ akronim, nikada nećemo moći da sa potpunim uvažavanjem obuhvatimo sve što kvir obuhvata. Insistiramo na klasnoj osvešćenosti i povezivanju na osnovu zajedničkih političkih principa, a ne na osnovu pukog identitetskog prepoznavanja odnosno seksualnog i/ili rodnog identiteta, objašnjavaju.

Upravo te principe ove godine izneli su na čelo Prajda i izneli jasnu poruku – Prajd je protest, a oslobođenje kvir ljudi ne može biti odvojivo od klasnog pitanja.

Nije bitno što mediji ili bilo ko konkretno nas bluruje i seče, ključno je što se time marginalizuju teme koje smo izneli na čelo prajda – klasa, krov nad glavom, profitiranje na životima kvir ljudi. „Tabu“ ili bolje rečeno bauk klase izguran je i demonizovan u poslednjih 30 godina, tačnije od momenta kada je neoliberalna ideologija u potpunosti ispunila vakuum nastao rušenjem evropskog socijalizma. A taj bauk ugrožava sve vrste elita, od političkih i ekonomskih pa i do „aktivističkih“. Jako je važno držati političku (egalitarnu) alternativu van fokusa medija jer bi se u suprotnom opljačkano i izrabljivano stanovništvo dobrim delom opredelilo za nju kada bi zaista imalo mogućnost izbora”, smatra ova ekipa.

Oni podsećaju da je najveći deo čovečanstva, pa tako i najveći deo kvir zajednice, radnička klasa, te da je klasna perspektiva neodvojiva od bilo kakvog aktivizma. 

Klasni položaj je osnova gotovo svakog aspekta života, a klasna osvešćenost je ključna za smislen aktivizam. Ako sagledavamo kvir identitete bez klasnog konteksta, ostajemo na površinskom nivou delovanja i pukoj reprezentaciji. Reprezentacija je od pomoći pri osnaživanju kvir ljudi, i na pojedinačnom i na kolektivnom nivou, ali ne rešava nejednakosti i odnose moći koji suštinski utiču na svakodnevne živote  ljudi, na to hoće li imati posao, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, krov nad glavom. Uz to, klasna svest nam daje podlogu za širu solidarnost sa različito potlačenim ljudima”, ističu i dodaju da se kvir ljudi vrlo čestu susreću sa višestrukom diskriminacijom jer se pored svojih identiteta mogu susretati i sa drugim poteškoćama, kao što su invaliditet, siromaštvo ili beskućništvo i ovo su teme koje moraju biti fokus aktivističkog delovanja.

Pitanje krova nad glavom je često jedan od primera višestruke diskriminacije kvir osoba jer, bilo da posmatramo slučaj kvir partnera koji žive zajedno u podstanarskom stanu, trans osobe koja u procesu tranzicije nema dokumenta koja odgovaraju njihovom rodnom identitetu ili kvir osobe koja i dalje živi sa porodicom i finansijski zavisi od nje, dosta kvir ljudi se svakodnevno suočava s rizikom od izbacivanja iz kuće kao posledicom sveprisutne homofobije i transfobije. Siguran krov nad glavom je stoga jedno od gorućih pitanja u zajednici, koje često biva nevidljivo u moru drugih zahteva ispostavljenih od strane mejnstrim organizacija”, naglašavaju i podsećaju da je kvir borba krenula upravo od najmarginalizovanijih članova zajednice i iz radničke klase.

Od prvih kvir borbi, gde su ljudi radničke klase rizikovali živote i umirali u sukobima sa policijom i državom, došli smo do toga da nam Prajdove finansiraju multinacionalne kompanije, banke, što potpuno maši poentu ovog protesta. Kapitalizam sve pretvara u robu, pa tako i živote kvir ljudi i njihovu borbu, ali Prajd je nastao kao protest, tokom čuvenog Stounvolskog protesta kada su se kvir ljudi opirali policijskoj brutalnosti i sukobljavali se sa njom”, podvlače uz jasan navod da Prajd uvek mora biti, pre svega, politički protest.

Stoga put kvir borbe nije kroz multinacionalne kompanije koje tehnikom pinkwashinga sponzorišu Prajdove, niti kroz donatorske projekte, već grassroots borbe.

Suština aktivizma leži u grassroots borbama, a kada se one zamene isključivo aktivnostima zavisnim od fondova i donacija kompanija dovodi se u pitanje sama motivacija organizacija i limiti društvenih promena koje iz toga mogu proizići. U takvoj konstelaciji, organizacijama može i da odgovara status quo ili čak veći incidenti gde kvir osobe doživljavaju probleme, jer je to automatski prioritetnije za donatore.  Ovakav sukob interesa onemogućava bilo kakvu efektivnu borbu a umesto korenitih promena održava se status quo”, smatra ova ekipa i dodaje da do nekih pomaka povremeno i dođe, ali pre svega zahvaljujući snalažljivosti organizacija koje zaista zagrizu da nešto urade uprkos preprekama, što su „mrvice u odnosu ne promene koje su neophodne da bismo zaista živeli dostojanstveno”.

Klasno pitanje je im je primarni fokus u svom oblastima delovanja, pa su stoga na Prajdu skrenuli pažnju na još jednu oblast koju ne bismo uvek povezali na prvu loptu sa klasom, a to je prisilno autovanje.

Klasna potlačenost svakako dolazi sa dodatnim poteškoćama pri autovanju – od pronalaska posla, krova nad glavom, do birokratskih poteškoća. Ne možemo se boriti bez uvažavanja ovih poteškoća, ali isto tako ne želimo ni da obeshrabrujemo klasno potlačene ljude pri autovanju – upravo zato je bitno da kvir osoba sama određuje trenutak autovanja. Štaviše, treba da stvaramo društvo u kome kvir ljudi nisu „dužni“ da se etiketiraju na načine koji često ne odražavaju nijanse i kompleksnost njihovog identiteta samo zarad rigidnog uklapanja u već postojeće društvene kategorije. Tako bi, idealno, sam koncept autovanja bio ne samo nepotreban, nego i obesmišljen”, objašnjavaju.

Ako bi mogli da sumiraju, rekli bi da se bore za „život u društvu bez izrabljivanja i tlačenja” zbog čega im je antifašizam jedan od vodećih principa.

Radi se o društvenom poretku u kom su svi u punom smislu te reči jednaki, o društvu koje se vodi principom „od svakog prema sposobnostima, svakome prema potrebama“. Tu naravno spada i kvir zajednica, tako da, kada pričamo o oslobođenju od sistemskog tlačenja koje je je ponajviše uzrokovano kapitalizmom i patrijarhatom, kvir zajednica jeste i mora biti integralni deo tog oslobođenja”, zaključuju i dodaju da kada kažu „tlačenje“, misle na pojam koji je vrlo široko postavljen.

Tu mislimo i na rasizam, nacionalizam, militarizam, seksizam, ejblizam, ejdžizam… kao i kolonijalizam i imperijalizam koji sve već nabrojane vrste tlačenja proizvode i perpetuiraju. Takođe, važan nam je aspekt internacionalne solidarnosti (radničke klase), jer kvir oslobođenje prevazilazi granice nacionalnih država”.

Voleli bismo da ohrabrimo ljude da se samoorganizuju i nadamo se da je naša intervencija u Prajdu barem prvi korak u tome”, zaključuje ova ekipa.

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još