Od početka blokada na više fakulteta zabeležene su različite vrste targetiranja studenata i studentkinja kao i pokušaji gušenja protesta i blokada, u kojima su pored organa vlasti i medija, učestvovale i uprave fakulteta, studentske službe, ali i sami studenti. U velikom broju slučajeva, ova targetiranja odvijaju se u digitalnom svetu – putem društvenih mreža, digitalnih medija, sajber napada… ali se vrlo često prebacuju i u offline svet.
ZOOMER u svom istraživanju analizira ko su akteri koji najčešće targetiraju studente, na koji način i koji su najčešći spinovi i lažni narativi koji se o njima plasiraju.
1. TABLOIDI: GENERATORI NAPADA U DIGITALNOM SVETU
Poslednja tri meseca obeležena su nekim od najgorih primera potpune neetičnosti tabloida, koji su u svom poduhvatu da obmanu javnost prekršili gotovo svaki član Kodeksa novinara Srbije. Od početka studentskih blokada, ali i od prvog protesta u Novom Sadu, čitali smo i gledali bajate floskule iskopirane iz režima 90ih godina, o stranim plaćenicima i nekakvoj imaginarnoj stranoj sili koja pokušava da poremeti stabilnost Srbije.
Prethodno pomenute floskule nisu preterano kreativne. Ne samo da su iste korišćene od strane nekih ranijih režima, već su dugi period deo tabloidne mašinerije za diskreditovanje neistomišljenika. Ukoliko je cilj nekog prikazati u najgorem svetlu imamo nekoliko opcija – ili je pijun opozicije, stranih sila, sa naglaskom na Hrvate ili Albance i gotovo je uvek cilj napad na predsednika Aleksandra Vučića.
„Bezbroj puta sam vam, poštovani građani, govorio da se ne obazirete na naloge stranih sila, kada želite da vodite svoju zemlju na slobodarski način, da vi donosite odluke, da donosite odluke u ime vašeg naroda i u interesu vašeg naroda, a ne u interesu velikih sila, doći će trenutak kada će pokušati sve i uraditi sve, da vas obore.“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić na skupu u Trsteniku 31. januara.
Šta je pre nastalo, koka ili jaje? Isto možemo pitati i za to ko osmišljava napade na neistomišljenike. Govori predstavnika vlasti odraz su pisanja tabloida. Tabloidi ih onda zauzvrat koriste kao legitimne izvore za dalje blaćenje u ovom slučaju studenata i demonstranata.
Tabloidna mašinerija se, međutim, nije zaustavila na blaćenju. Naime, nekoliko situacija dovelo je čak i do brisanja sadržaja sa sajtova tabloida. Kako je prenela Cenzolovka u svom tekstu, zbog zakona EU na čijim se serverima nalaze sajtovi srpskih tabloida, isti su bili primorani da obrišu više od 100 tekstova. U njima su se iznosile različite informacije bez dokaza i širio govor mržnje prema studentima.
Bez obzira na to, mnogi problematični tekstovi se i dalje nalaze na sajtovima ovih tabloida. Uz to konstantno se pojavljuju novi, jednako problematični.
„Neko ko je to smislio, a slobodan sam sad da kažem smišljeno je iz inostranstva, u to nemam nikakvu sumnju…“, rekao je Miloš Vučević 28. januara. Ovo je citat premijera u ostavci koji je prilikom konferencije za medije naveo da su trenutne tenzije u društvu orkestrirane od strane nekog iz inostranstva. Ovakvi navodi ne samo da su neutemeljeni, već i izazivaju paniku stanovništva. Rečenice i naslovi da neko želi da izazove građanski rat samo je nadogradnja na paranoju postojećih teorija zavere o celom svetu koji je okrenut protiv Srba.
Zanimljivo je da, kako se ne bi direktno antagonizovali studenti, oni u ovakvom narativu često infantilizuju. Predstavljaju se kao naivčine koje su povučene stranim kapitalom i uticajem. Dakle, mladi nisu mogli sami da dođu do zaključka da nešto ne valja u ovoj zemlji i organizuju se, već je neko u tome morao ne samo da učestvuje već i diriguje.
Ipak, ove „strane sile“ i službe ne ostaju uvek bez identiteta. Kako to obično biva, kada je neophodno nešto „zakuvati“ u regionu, samo je neophodno probuditi neki od nerešenih konflikta prošlosti. Kada pričamo o Srbiji, najlakše je pomenuti Hrvate ili Albance.
HRVATI, VEČITI KRIVCI
Sve je počelo od „Blokadne kuharice“, knjige koja opisuje studentske blokade fakulteta koje su se dogodile u Zagrebu 2009. godine. To što su studenti čitali ovaj dnevnik studentskih blokada iz Hrvatske iskorišćen je kao potvrda da zapravo studentskim pokretom upravlja država Hrvatska. O različitim načinima na koje su studentski protesti pokušani da se prikažu kao orkestrirani scenario Hrvata, ZOOMER je ranije pisao.
Korišćenje Hrvatske je već isproban model. Gotovo se uvek na neki način provuče umešanost komšijske zemlje kada dođe do nekakvih protesta u Srbiji. Nerazrešeni duhovi prošlosti i dalje nas kroz tabloide progone.
Podrška i solidarnost koja se razvila u poslednja dva meseca u regionu, posebno između Srbije i Hrvatske pokušava da se na svaki način diskredituje. Dok hrvatski studenti organizuju skupove podrške, tabloidi u Srbiji to predstavljaju kao podršku „antisrpskim demonstrantima“. Iako u samom tekstu ne navode ništa problematično, najveći broj ljudi uopšte neće pročitati tekst na sajtu Informera. Međutim, verovatno će zapamtiti naslov.
ATENTAT NA PREDSEDNIKA SRBIJE
Gde su tajne službe i pokušaji građanskog rata, tu je i pokušaj atentata na predsednika. Kako navode novinari Raskrinkavanja, pominjanje atentata na predsednika Aleksandra Vučića, može se okarakterisati kao propagandna tehnika za skretanje pažnje. Kako navode, fraza „ubistvo Vučića“ i višednevna kampanja vlasti, iznova se dešavala sa pojavama nezadovoljstva i nemira u srpskom društvu.
Neki od primera koje su novinari Raskrinkavanja naveli jesu prošlogodišnji protesti protiv iskopavanja litijuma i afera Krušik 2019. godine. Ovakve insinuacije mogli smo da gledamo i u vreme gotovo svih protesta od 2019. do 2023. godine. Sada gledamo sličan scenario.
Priča o atentatu u dolazi nam u ovoj kaši pomešanih optužbi koje gledamo poslednjih meseci. Dakle, ili strane sile orkestriraju ubistvo ili eventualno opozicija.
KRIVI SU ŽUTI
Najjednostavniji i već isproban način da se suzbije građanski bunt jeste karakterisanje protesta kao opozicionog. Problem nemanja alternative i dovoljno jake opozicije vladajućem režimu, ali i činjenica da su neki članovi opozicije bili deo prethodnog režima, koristi se kako bi se građani odvratili od protesta.
Najčešće su kao predstavnici opozicije i „lažni studenti“ okarakterisani aktivisti pokreta Stav i Sviće. Oni su već ranije satanizovani u različitim tabloidima kao učesnici ranijih protesta. Zanimljivo je da se neretko kao izvori ovakvih informacija koriste Tvitovi nekakvih opskurnih profila čiji je zadatak „provera informacija“.
INDIVIDUALNI NAPADI NA STUDENTE
U ovom segmentu sagledaćemo nekoliko problematičnih slučajeva direktnog targetiranja studenata u poslednjih dva meseca. Kako smo već naveli, neki od najčešćih meta bili su upravo studenti koji su prethodno javnosti poznati zbog svog ranijeg učešća na protestima.
Među prvima se kao meta napada našla Mila Pajić, studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koja je još ranije targetirana u medijima kao članica Inicijative mladih za ljudska prava. Mila gotovo da je profiltrirana kroz sve prethodno pomenute narative. Nazivana je antisrpkinjom, opozicionarkom, stranom plaćenicom itd.
Iako su mnogi tekstovi uklonjeni, prema navodima Cenzolovke , prilikom istraživanja za ovaj tekst naišli smo na još problematičnih tekstova koji targetiraju Milu. Bez dokaza je karakterišu kao „histeričnu“ ili „zakasnelu za psihijatrijsko lečenje“. U jednom tekstu Alo-a Mila je predstavljena kao školska nasilnica, a kao izvori se navode izvesni bivši školski drugari. Dakle, govorimo o grubom kršenju Kodeksa novinara Srbije.
Pored tekstova koji su targetirali Milu, obrisan je i Informerov tekst u kojem se na senzacionalistički način govori o strancu koji studira u Beogradu. Naime, student je targetiran po rasnoj osnovi, a Informer je to iskoristio kao senzacionalizam i naravno dodao element „stranog“.
Napad na studenta nastavila je najnovija udarna pesnica ovog režima, a to je ni manje ni više nego pevačica Jelena Karleuša. Nakon gnusnih optužbi i govora mržnje zasnovanog na rasnoj osnovi, sam student je bio primoran da se oglasi na društvenim mrežama kako bi objasnio zbog čega je izašao na ulicu da podrži svoje kolege u borbi.
POSLEDICE OVAKVIH NARATIVA
Odlazak tabloida predaleko, uticao je na atmosferu u društvu i individue koje su se našle u njemu. Cela situacija nije završena samo na napadima u medijima. Kako navodi Radio Slobodna Evropa, 5 hrvatskih državljanki koje su u Srbiju došle na radionicu ERSTE banke, primorane su da se vrate u Hrvatsku i zabranjen im je ulazak u Srbiju na godinu dana.
Kako jedna od njih navodi, 21. januara ih je sačekala policija u civilu koja se predstavila kao „policija za strance“. Odveli su ih u stanicu i nisu ih ispitivali, nego su tražili da potpišu papir na ćirilici na kojem je navodno pisalo da „ugrožavaju bezbednost Republike Srbije“.
Kako navodi Incijativa mladih za ljudska prava na svom Instagram nalogu, 5 hrvatskih državljanki nisu bile jedine koje su uhapšene, već je 12 stranaca, učesnika akademije ERSTE fondacije privedeno od strane neuniformisanih lica. Inicijativa je ovakvo postupanje MUP-a i državnih bezbednosnih struktura nazvala „grubom zloupotrebom Zakona o strancima“.
Narativi koji su inkubirani u medijima, podržani od strane režima i nekoliko udarnih pesnica poput pomenute pevačice, imali su i realne posledice. Napadi, koje je već nemoguće prebrojati u poslednjih par meseci, nastali su u ovoj atmosferi mržnje.
Od gaženja kolima učesnika protesta, do direktnih napada nožem, pa sve do premlaćivanja studentkinje u Novom Sadu. Mediji imaju moć da stvore percepciju javnosti o stanju i turbulencijama u društvu, stoga moramo da se zapitamo – Kolika je njihova odgovornost za proizvedenu mržnju u Srbiji? Da li će ikada odgovorni odgovarati?
2. KOGA ČUVAJU SLUŽBE BEZBEDNOSTI?
Od kako je 1. novembra prošle godine pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 15 osoba, pozivi na informativne i „prijateljske razgovore“ od strane Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) upućeni aktivistima i studentima sve su učestaliji.
Ovakve aktivnosti službi koje su nadležne za bezbednost građana Srbije, kako navode oni koji su u njima učestvovali mogu se okarakterisati kao pokušaji zastrašivanja studenata i aktivista u njihovoj borbi za funkcionalnije društvo.
Privođenja i pozivi na „prijateljske“ razgovore nisu jedini mehanizmi službi bezbednosti pomoću kojih se pokušava zastrašivanje. Praćenje kretanja, hakovanje mobilnih telefona i „ubacivanje“ softvera za digitalno praćenje i pozivanje roditelja – samo su neke od aktivnosti bezbednosnih službi u prethodnom periodu, a da su poznate javnosti.
Ako bi mehanizme kojima se služe bezbednosne službe u Srbiji pokušali da poređamo od benignijih ka malignijim, prvi u nizu „mehanizama zastrašivanja“ bili bi pozivi „na primirivanje“ upućeni roditeljima studenata i aktivista.
Naime, krajem prošle godine, 24. decembra Bezbednosno-informativna agencija kontaktirala je oca studenta Fakulteta organizacionih nauka, Lazara Stojakovića, sa preporukom da se Lazar „malo primiri“ po pitanju studentskih blokada i protesta, navodi nova.rs.
Lazarev otac je nakon ovog poziva sutradan otišao na razgovor sa pripadnicima BIA, gde mu je rečeno da prenese Lazaru da bi bilo dobro da se i on javi BIA na razgovor, kako bi ga „posavetovali“.
Još jedan dan kasnije, Lazar je u prisustvu dva advokata otišao na „prijateljski razgovor“ sa agentima BIA, ali se oni nisu pojavili u dogovorenom terminu. Nakon ovoga, Lazar je u svojoj izjavi za Novu istakao kako ovde nije reč o „prijateljskim razgovorima“ već o pritisku i „zlostavljanju koje vrši vlast“.
„Ovo je jedan gangsterski potez, ovo je jedna represija koja se dešava prema nama, studentima. Pre svega zvali su moju porodicu, pretili su njima, da mene dovedu, kako bi me posavetovali. Ja javno kažem da mene niko ne treba da savetuje jer ja imam 22 godine i ako mene traže, neka se meni obrate, a ne mojim roditeljima. Ovo je veliki pritisak i ovo je jedno zlostavljanje koje vrši vlast. Ne mogu da kažem da se ne bojim. Iskreno, ogorčen sam. Mogu da kažem da ne koriste više maskirane batinaše, nego tajne službe.“ – rekao je Lazar za nova.rs i dodao da će uprkos pozivima BIA na „primirivanje“ ostati aktivan u svojoj blokadi.
„Jesam uplašen, vrše pritisak na mene i moju porodicu, da imam sinove i decu verujem da bi zvali i sinove i decu, što je katastrofa„, rekao je Lazar Stojaković za Nova.rs.
Lazarev advokat Ahmed Delimeđac istakao je za nova.rs da ne postoji pravni osnov za pozivanje studenata na razgovor, kao ni nadležnost Bezbednosno-informativne agencije za postupanje u ovom slučaju. Koliko je javnosti poznato, Lazar je prvi student koji je do sada pozvan od strane Bezbednosno-informativne agencije na „prijateljski razgovor“ zbog studentskih blokada i protesta, navodi nova.rs.
Sledeći mehanizam u nizu bila bi odvođenja, odnosno privođenja studenata_kinja i aktivista_kinja na informativne razgovore od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, a često i Bezbednosno-informativne agencije. Prema javnosti poznatim informacijama, u poslednja tri meseca na informativne razgovore odvođeni ili privođeni su: Nikola Ristić, Ivan Bjelić, Pavle Cicvarić, Mila Pajić i Dorotea Antić.
Kako je aktivista organizovane grupe „SviĆe“ Nikola Ristić objasnio za Zoomer, neosnovano je odveden od strane BIA na informativni razgovor nekoliko sati pre planirane protestne aktivnosti u Beogradu na koju je pozvao građane_ke, 3. novembra prošle godine.
„Pričao sam im da sam trenirao rukomet 12 godina, gde sam išao u srednju školu, kako mi je izgledalo detinjstvo, i to… Bukvalno ćaskanje. I ja iz toga dobijam utisak da je to ustvari samo ubijanje vremena, i da nije ideja da se poruka pošalje meni, nego javnosti, zato što se onda ne zna četiri sata gde sam ja. To verovatno utiče na mlade ljude, izaziva strah i čini ih nesigurnima da izađu na ulicu.“ – govorio je Nikola za Zoomer.
Nikola nije jedini koji je „odvođen“ na informativne razgovore od strane Ministarstva unutrašnjih poslova ili Bezbednosno-informativne agencije. Naime, studentkinja i aktivistkinja Mila Pajić iz Novog Sada i njena koleginica Dorotea Antić su 8. novembra prošle godine pred protest na Varadinskom mostu u Novom Sadu bile opkoljene od strane šest muškaraca obučenih u crno, koji su se predstavili kao policija, nakon čega su odvedene na informativni razgovor.
Ono što je zajednički zaključak svih lica koja su bila privođena ili odvođena na informativne razgovore od strane Ministarstva unutrašnjih poslova ili Bezbednosno-informativne agencije, jeste da takve poteze bezbednosnih službi u Srbiji smatraju još jednim u nizu mehanizama zastrašivanja studenata_kinja i aktivista_kinja, kako bi prekinuli sa blokadama i protestima.
Najmaligniji „mehanizam zastrašivanja“ kojim se služe bezbednosne službe u Srbiji definitivno jeste digitalno praćenje, odnosno narušavanje digitalne bezbednosti i prava na privatnost (u digitalnom svetu) studenata i aktivista.
Priču koja kruži u javnosti, da studenti i aktivisti ostavljaju telefone dalje od sebe kada žele da razgovaraju o važnim i poverljivim temama, potvrdio je za BIRN aktivista Ivan Bjelić.
„Sada kada među sobom razgovarama o informacijama koje želimo da ostanu poverljive, to činimo isključivo uživo, bez telefona i računara„, rekao je Bjelić za BIRN.
Ono što je BIRN u svom istraživanju dokazao, jeste da Bezbednosno-informativna agencija samoinicijativno, bez naredbe tužilaštva ili suda, „hakuje“ telefone aktivista. Naime, kako navodi BIRN, u poslednjih godinu dana Bezbednosno-informativna agencija je na četiri mobilna telefona aktivista instalirala spyware softver pomoću kojeg su mogli da prate svaku aktivnost na njihovim telefonima.
3. PRITISCI IZNUTRA
Od početka blokada na više fakulteta zabeležene su različite vrste targetiranja studenata i studentkinja kao i pokušaji gušenja protesta i blokada, u kojima su pored organa vlasti i medija, učestvovale i uprave fakulteta, studentske službe, ali i sami studenti.
Uprave fakulteta
Dekani i dekanke fakulteta mahom su se izjašnjavali kako podržavaju i studentske zahteve i blokade, a bilo je i situacija gde se postigao dogovor da uprava javno podrži zahteve, ali ne i način postizanja njihovih ispunjena, kao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Međutim, neke uprave su se izjasnile da su potpuno protiv ovog vida protesta i aktivno se trude da spreče dalji nastavak obustave rada fakulteta. Takva je trenutna situacija na Računarskom fakultetu u Beogradu, koji je blokadu izglasao na Plenumu krajem januara. Studenti u blokadi RAF-a su na svom instagram profilu podelili mejlove u kojima dekanka vrši pritisak na njih da normalno nastave sa fakultetskim aktivnostima, direktno delegitimišući odluku izglasanu na Plenumu. Kako navode, oni su prvobitno zatražili od nje da im se obezbedi učionica za održavanje prvog Plenuma, na kom je trebalo da se donese odluka o blokadi, međutim, ona je to odbila, te se tako on održao na drugom fakultetu. Kada su studenti pokušali da iskomuniciraju svoje zahteve sa dekankom ona je tražila da istupe sa svojim imenima i prezimenima umesto komunikacije putem mejla studenata u blokadi jer, kako kaže, to je „necivilizacijska norma ponašanja“.
Bivši studenti ovog fakulteta su se takođe obratili dekanki apelujući da podrži studenete, a ona ih je u odgovoru zamolila da sa njom prekinu ovakav vid komunikacije. Nakon što joj je dostavljena odluka donesena na Plenumu, rekla je da će uraditi sve što je u njenoj moći da se nastavne aktivnosti i ispitni rok održe neometano i putem mejla je poslala studentima anketu u kojoj je trebalo da se izjasne da li su za ili protiv blokade, uz to da ako izaberu da jesu za blokadu podrazumevalo bi se da su saglasni da potencijalno izgube godinu.
Studentska služba
Ovo nije izolovan slučaj pokušaja gašenja blokada putem mejlova uprave koji apeluju na studente da nastave normalno sa fakultetskim aktivnostima, te je to bio slučaj i na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Na ovom fakultetu problematičan je bio i rad studentske službe za koju su studenti izglasali da će raditi pod određenim uslovima međutim, zbog određenih okolnosti njihov rad je prekinut. Kako su naveli, zaposleni u studentskim službama su svoje dužnosti obavljali na način drugačiji od prvobitno ugovorenog, te su se tako zadržavali u svojim kancelarijama nakon radnog vremena bez adekvatnog razloga i nisu se odjavljivali prilikom napuštanja fakulteta što je, kako kažu, neodgovorno u uslovima kada je neophodna transparentnost. Takođe, problematičan je bio i odnos nekih zaposlenih prema studentima, odnosno navodni neprimerni komentari sa seksualnom konotacijom jednoj studentkinji.
Okupljanje studenata Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu pre početka protesta
„Studenti“ protiv blokada
Ispred ovog fakulteta je početkom januara osvanuo transparent na kome je pisalo „Naša filozofija, Velika Srbija“ koji je bio potpisan nazivom grupe studenata u blokadi, odnosno „FTN se budi“. Oni su na svojim društvenim mrežama demantovali da je to akcija su sproveli, a i na drugim fakultetima su zabeleženi nacionalistički pokušaji provokacija nakon čega je, iz tog razloga, nekim studentima zabranjen ulazak na fakultet.
Pokušaji studenata, ili barem onih koji se tako predstavljaju, da obustave blokade takođe je situacija koja se manifestovala na različite načine. Pre nedelju dana se na Instagramu pojavila i stranica navodnih studenata RAF-a koji su protiv blokade fakulteta, a od koje se Plenum ogradio rekavši da je ovo „loš pokušaj sabotaže i diskreditacije plenuma, kao jedinog tela koje donosi odluke“.
Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu četrdesetogodišnji muškarac je 12. januara pokušao da prisustvuje plenumu, a kako prenosi N1, ustanovilo se da on jeste student master studija tog fakulteta, ali je i javni tužilac. U isto vreme se ispred ovog fakulteta pojavila i novinarska ekipa Novosadske televizije, ali se on od njih ogradio, rekavši da nije došao u njihovoj pratnji. Studenti FTN-a su takođe imali incident sa pomenutom televizijom pre početka održavanja plenuma, kada su novinari zahtevali da uđu i na njihov fakultet zajedno sa još jednom ekipom iz Informera, ali su ih i odatle oterali studenti.
Bilo je i ekstremnijih pokušaja da se naprave pometnje u samim ustanovama. Studenti Fakulteta organizacionih nauka pre dve nedelje su objavili na svom Instagram profilu da je pokušana sabotaža tako što je njihovom kolegi ponuđen novac da bi uneo i podmetnuo narkotike na blokadu. Oni navode da je to urađeno s namerom da se izazove racija i da se studenti diskredituju.
Od početka protesta povodom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, akcije „Zastani Srbijo“ i obustava rada fakulteta širom zemlje, svakodnevno svedočimo napadima na studente, te tako kao najbrutalniji vid pritiska imamo fizičko nasilje. Ono je najprisutnije na ulicama, pak su i neposredno ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, prošlog meseca, nepoznata lica napala studente, o čemu je Zoomer već pisao. Podsećanja radi, prilikom ovog incidenta je povređeno šest studenata i jedan maloletnik.
Protest studenata povodom napada na kolege Pravnog fakulteta u Beogradu
Studentske blokade suočavaju se ne samo sa spoljnim pritiscima već i sa pokušajima gušenja iznutra – od uprava fakulteta, studentskih službi i pojedinaca koji se protive ovom vidu protesta. Pokušaji opstrukcije dolaze u različitim oblicima, od administrativnih pritisaka i manipulativnih anketa do otvorenih pretnji i pokušaja diskreditacije. Uprkos tome, studenti nastavljaju da se organizuju i pružaju otpor, insistirajući na legitimnosti svojih zahteva i pravu na kolektivnu odluku. Ovi događaji pokazuju da borba za akademsku autonomiju i studentska prava nije samo pitanje trenutnih zahteva, već i šireg društvenog odnosa prema pravu na protest i građansku neposlušnost.
Autorke i autor: Teodora Šulj, Darko Gligorijević i Marina Nenadović
Naslovna fotografija: Marina Nenadović / ZOOMER
Ovaj članak proizveden je uz finansijsku podršku Evropske Unije.
Njegov sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske Unije.
