Šta će biti glavna zaostavština protesta u Srbiji kada se oni završe? Osim političke i društvene promene kojoj se stremi, ono što će ostati iza protesta može biti i materijalne prirode. Svaki transparent koji je napravljen, gigantski sendvič koji se pojavio ispred RTS-a ili pesma „Svi u blokade“. Svako odo ovih umetničkih dela postaće neka vrsta vremeplova u vreme protesta i blokada, kada se sve ovo jednog dana završi.
Gotovo da ne postoji grana umetnosti koja na neki način nije inkorporirana u proteste koji u Srbiji. Od samog početka, gledali smo kako se glumci, muzičari, likovni umetnici uključuju i daju svoj doprinos građanskom buntu. Umetnost je tako postala zadužena za identitet protesta i jedan je od glavnih činilaca koji su doprineli razbuktavanju energije.
Saša Ivanović scenograf, dizajner i muzičar iz studija za scenski dizajn i scensku produkciju umetničke radionice Skills Division, kaže da je umetnost neizostavan deo protesta. „Šta god želite da uradite za bilo kakvu političku situaciju, neko mora neki vizual da napravi, da li je to flajer, plakat, baner ili nešto što će postati viralno na mrežama“ objašnjava Saša.
STUDENTSKA UMETNOST
Kako je i sam protest počeo od blokada fakulteta, tako su upravo i studenti Fakulteta likovnih umetnosti sa postavkom „Studenti su ustali“ u izlogu FLU u Knez Mihajlovoj ulici. U izlogu se videla samo jedna prazna stolica. Iza stolice je stajao natpis „Studenti su ustali“, više nisu u studentskim klupama.
Ubrzo, svaki fakultet postao je oblepljen različitim političkim porukama i parolama. Gotovo svuda je mogla da se vidi „Krvava šaka“ – simbol protesta. Ona je i sama nastala iz performansa aktivista koji su posipali ulice institucije crvenom farbom nakon 1. novembra.
Kako su protesti tekli, umetničko izražavanje studenata postalo je sve dovitljivije. Među prvim projektima studenata sa umetničkih fakulteta bio je džinovski sendvič i kobra. Oni su se pojavili prilikom protesta ispred RTS-a 17. januara 2025. godine.
Nakon toga, nastali su i mnogi drugi projekti studenta. Možemo da izdvojimo projekat „Četiri lutke, četiri zahteva“ koji je rađen specijalno za veliki protest u Beogradu 15. marta. ZOOMER je pričao sa studentkinjom FDU Račeta Ninom, koja je jedna od inicijatora ovog zajedničkog poduhvata Fakulteta dramskih i Fakulteta primenjenih umetnosti.
UMETNOST KAO SREDSTVO ZA ŠIRENJE IDEJA
Kao što je Saša Ivanović rekao, svakom protestu ili političkom pokretu neophodni su vizuali. Vizuali pokreću i šire emociju. Nina Račeta kaže da „danas živimo u svetu koji je pre svega medijski“, o svetu saznajemo, učimo iz medija i društvenih mreža. Oni na izvestan način oblikuju naše mišljenje.
Stoga, studenti su se poslužili „propagandom“. Iako se ova reč obično uzima sa negativnom konotacijom, ona u leksičkom smislu samo znači plansko širenje ideja, informacija, činjenica ili glasina čiji je cilj da podrži ili podriva neku stvar, ličnost ili instituciju. Po ovome najviše su se istakli studenti FDU u svojim kratkim i dužim videima na društvenim mrežama kojim inspirišu gledaoce da se pokrenu.
Čak ih je možda bolje nazvati „kontra-propagandom“ propagandi provladinih medija i vlasti. Neretko, oni upravo koriste videe kako bi opovrgli neku tvrdnju provladinih medija. „Mnogo teže se laže slikama nego što se laže nekim prepričavanjem ili rečima“, objašnjava Nina.
Društvene mreže postale su glavno mesto za širenje ideja. Sa popularizacijom TikTok-a i Instagram Reels formata i algoritama, muzika je postala važan element. Naime, ukoliko se neka pesma postane trend, algoritam počne da nam prikazuje videe koji koriste istu muziku.
„Ne želim da se plašim mraka“ i „Živeti slobodno, svetom se oriti“ stihovi su koji su se mesecima vrteli na društvenim mrežama i možda imali negativnu posledicu na pesme Marka Luisa i Marčela i Đorđa Balaševića. Pored njih, pojavila se i nova kreacija grupe studenata iz Novog Sada „Svi u blokade“.
UMETNIČKA DUŽNOST
Još od prvih dana protesta, glumci, muzičari, članovi različitih pozorišta priključili su se protestu iskazivanjem crvene šake nakon svojih predstava i koncerata. Saša Ivanović kaže da umetnici ne mogu da biraju, već moraju da učestvuju u protestu: „svojim prisustvom, duvanjem u pištaljku, uzvikivanjem parola, pa do toga da pravite nešto čime ćete dalje motivisati ljude da se bore za bolje društvo“.
Mnogi umetnici upravo to i čine, svakog dana, na svakom protestu doprinose kao građani, ali i kao javne ličnosti šire svest o protestu. Mnogi od njih su se direktno iz svoje umetničke uloge uključili. Mnogi glumci održavaju predstave na blokiranim fakultetima.
I mnogi muzičari su dali svoj doprinos. Grupa Dram i Marčelo izbacili su pesmu „Vazduh miriše na ludilo“ par dana pred veliki beogradski protest i pozvali građane na protest. Pored njih Cane, Bajaga i Lokner napravili su zajedničku pesmu kojom su podržali studente.
Studente je podržala i srpska konceptualna umetnica Marina Abramović, na svoj način – performansom.
Građansko uključivanje
Građani su se na svoj način priključili ovom umetničkom buntu. Gotovo da svako na svoj način doprinosi – transparentom, kostimom, bedžom ili mimom na internetu. „Mislim da građani imaju potrebu da budu deo te protestne zajednice“ smatra Nina. Imaju potrebu „da iskomuniciraju nešto što je njihov delić i perspektiva na ovu širu sliku“.
Ona smatra da je ono što je zanimljivo za protestnu umetnost to što svi imaju zajedničku temu, cilj – ispunjenje zahteva. Individualnim uključivanjem, svako daje svoj pečat „na svakom transparentu, pesmi, eksponatu koji je neko napravio je imao neko sopstveno viđenje i svoju perspektivu jednog dela te celine“.
Saša Ivanović je i sam učestvovao u jednom građansko-umetničkom protestnom projektu. Naime, on je kreator borčanske „šerpe za dinstanje“ koja je debitovala na protestu u Borči 30. marta. Ona je naime bila ideja organizatora protesta, a Saša je kao neko ko ima resurse i znanje ju je sproveo u delo.
Borča večeras DINSTA JAKO! #caosvima pic.twitter.com/S6DepDEXV8
— Dnevna doza Beograda (@ddozabeograda) March 30, 2025
Ona je upravo doprinela da se za proteste u Borči u širem društvenom okviru čuje. Zahvaljujući šerpi, građani širom zemlje su po prvi put možda čuli da građani Borče učestvuju u protestima. Uprkos tome što se 30. marta nije prvi put desio protest na Levoj obali Dunava.
Nina objašnjava da je još jedan pozitivan aspekt ove ulične umetnosti to što ona postaje dostupna svima „umetnost zapravo prestaje da bude nešto što je elitno i sveto i iza nekih vrata muzeja, galerija, bioskopa, pozorišta koja se nekako percipiraju kao nešto što je najčešće za višu klasu“. Kaže da „umetnost nastaje od strane zajednice i problema zajednice i onda se posle vraća njima“.
Naslovna fotografija: Ana Adžić
