Broj novinara koji ima ili veruje da ima problema sa mentalnim zdravljem iznosi 37,1%, podatak je Istraživanja o mentalnom zdravlju novinara u Srbiji za 2025. godinu koje je objavio OEBS. Ovaj procenat je više nego dvostruko veći u odnosu na procenjenu učestalost mentalnih poremećaja u opštoj populaciji koja iznosi 15%.
„Zaštita mentalnog zdravlja novinara nije važna samo zbog individualnog zdravlja, već je važna i zbog kvaliteta javnog informisanja i otpornosti demokratskih institucija“, istakao je Dominik Tijeri, šef medijskog tima Misije OEBS-a u Srbiji na današnjem javnom predstavljanju podataka istraživanja u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu.
Na predstavljanju istraživanja, govorili su njegovi autori novinari Branko Čečen i Jovana Gligorijević, Veran Matić predsednik ANEM-a i Tamara Džamonja Ignjatović psihološkinja i profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta.
Rezultati koje je predstavila Tamara Džamonja Ignjatović, pokazuju da su novinari svesni da je njihova profesija stresnija od drugih. 63% njih navodi da se svakodnevno suočava sa stresom na poslu.
Kao najveći izvori stresa izdvajaju se potplaćenost, finansijska nesigurnost i nepredvidivost samog posla.
Veran Matić rekao je da su novinari izuzetno zabrinuti za svoju egzistenciju i posao. Naveo je tu primer Junajted medije, ali i manjih redakcija u kojima mnogi novinari rade volonterski.
Pored toga, Džamonja Ignjatović ističe da „skoro 50% smatra da su spoljni pritisci i pretnje sada jedan od ključnih izvora stresogenosti profesije“.Taj procenat je porastao za 10% u odnosu na 2023. godinu, kada je prethodno rađeno isto istraživanje.
Preko 80% novinara iskusilo je barem jednom sindrom sagorevanja ili tzv. „burnout“. Skoro 70% ga je doživelo više od jednog puta.
Šta je to što dovodi do stresa i sagorevanja? Psihološkinja navodi da je jednim delom to izveštavanje o traumatičnim događajima, čije posledice oseća 77% ispitanih novinara.
Kao „dodatak“ stresu koji dolazi sa poslom, navode se i spoljni pritisci, pretnje i napadi. U velikoj meri su to pretnje u onlajn prostoru. 60% ispitanika je navelo da onlajn pretnje utiču na njihovo psihološko blagostanje.
„Subjektivni je doživljaj da to mogu da podnesu, da su naučili vremenom da normalizuju takva iskustva što zapravo i nije dobro“ navodi Džamonja Ignjatović.
„Priznavanje slabosti u ovoj profesiji je užasno nepopularno i ima situacija u kojima će okruženje, koleginice, kolege preispitivati tvoje kapacitete da budeš novinar zato što si u određenoj uplašen, preplavljen, zabrinut“, navela je Jovana Gligorijević i istakla da se ovo ipak menja sa novim generacijama.
Po njihovom subjektivnom verovanju, oko 37% novinara ocenjuje da ima nekakve mentalne smetnje. Od toga 18% ima dijagnozu. Najzastupljeniji su anksiozni poremećaji i depresija.
Veran Matić, predsednik ANEM-a, podelio je iskustvo svog rada na SOS telefonu. Istakao je da u poslednjih godinu dana taj posao sve kompleksniji, jer je položaj novinara sve kompleksniji.
„Imamo jedan sistemski napad na novinarstvo koji traje jako dug vremenski period. Radimo u jednom potpuno vanrednom stanju“, istakao je Matić.
Podelio je iskustva novinara u slučajevima napada ističući osećaj nemoći koji su prouzrokovani neadekvatnim reakcijama institucija – od policije do tužilaštva. Ovakva iskustva su i sama izvor stresa.
Novinar Branko Čečen naveo je da bi ovo istraživanje trebalo da bude samo prvi korak: „jedna stvar je da znamo koliko nam je loše, a druga stvar je da vidimo kako možemo da pomognemo“.
Istakao je i problem koji se provlači u celom istraživanju, a to je finansijska nesigurnost. Ona ne samo da utiče na razvoj stresa, već posledično utiče na to da problem ne može da se reši jer je terapija skupa.
Gligorijević je navela da je ovo problem i celokupnog zdravstvenog sistema koji ne obezbeđuje besplatnu terapiju. Međutim, navela je da su novinarima dostupni besplatni resursi koje obezbeđuje NUNS.
Na samom kraju psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović poručila je da problem nije samo na individualnom traženju pomoći, već i u samom sistemu.
„Vi ne možete nekoga da samo pripremate da bolje podnosi život i kontekst u kome radi. Ono što je jedino smisleno jeste da menjamo te okolnosti koje ga više neće ugrožavati na taj način“ zaključuje psihološkinja.
Naslovna fotografija: Teodora Šulj / ZOOMER
