U novembru se širom sveta obeležavaju datumi koji u fokus stavljaju prevenciju nasilja nad decom i ženama. Istraživanja stručnjaka su pokazala da je svako četvrto dete bilo izloženo nekom obliku seksualnog uznemiravanja, navodi Incest trauma centar, specijalizovana služba za društveni problem seksualnog nasilja.
Svetski dan prevencije zlostavljanja i nasilja nad decom obeležava se 19. novembra radi podizanja svesti o problematičnim odnosima odraslih prema deci kao i neprlikadnih vršnjačkih odnosa između dece. Nasilje se može manifestovati na različite načine i iako su neki nivoi nasilnog ponašanja jasno prelaženje granice tuđe sigurnosti, u nekim drugim oblicama linija između šale ili igre i maltretiranja je tanka.
Centar za nestalu i zlostavljanu decu je neprofitna organizacija osnovana 2015. godine prvobitno kao Fondacija Tijane Jurić. Osnovni cilj CNZD jeste da poboljša bezbednost dece u Srbiji. Njen direktor, Igor Jurić smatra da su roditelji najmanje edukovani o opasnostima koje vrebaju njihovu decu na internetu:
„Internet napreduje, širi se i menja velikom brzinom koja je deci prirodna, a nama odraslima prevelika i nagla, iako je izazovno ispratiti sve novosti vezane za internet, veoma je važno odvojiti vreme i za to, kako bismo mogli da pomognemo svojoj deci, ukoliko za tim bude bilo potrebe“, rekao je Jurić i posavetovao roditelje da je dobra ideja pitati decu da ih upute u to kako funkcioniše njihova omiljena aplikacija ili video igra.
Centar nudi besplatno psihološko savetovanje dece i roditelja koji su pretrpeli traumatično iskustvo kao što je seksualno zlostavljanje, zlostavljanje na internetu, vršnjačko nasilje i slično. Putem ovih razgovora sa decom ustanovili su da je trenutno najzastupljeniji tip nasilja sa kojim se suočavaju upravo od svojih vršnjaka kako uživo, u školi ili na treningu, tako i putem interneta:
„Vršnjačko sajber nasilje se često odvija u zatvorenim grupama koje služe za ponižavanje i ismevanje, i za koje uglavnom ni roditelji ni nastavnici ne znaju da postoje“, istakao je Jurić.
Svako može postati žrtva nasilja nevezano za pol, starost, fizički izgled ili druge osobenosti i karakteristike. Iako se, kako Jurić navodi, brojke kada se radi o vršnjačkom nasilju između dečaka i devojčica izjednačavaju, sa drugim oblicima nasilja situacija je drugačija:
„Kada govorimo o seksualnom zlostavljanju, tu su devojčice ubedljivo najveće žrtve, u više od 95 posto slučajeva“ , rekao je Jurić i dodao je kako su najčešći počinioci seksualnog zlostavljanja nad devojčicima muški članovi porodice“.
Deca veliki deo svog dana provode u školi sa svojim vršnjacima i učiteljima gde stiču osnovno obrazovanje. Ne edukuju se samo o temama koje se obrađuju u okviru nastavnih jedinica već stiču i veštine komunikacije i znanja o temema koje su im od interesa u svakodnevnom životu. Ana Tufegdžić, učiteljica osnovne škole, objašnjava da se tema šta je neprimereno ponašanje obrađuje sa učenicima od prvog razreda pa nadalje:
„To je nešto o čemu im stalno pričamo i što nam je svakog dana na dnevnom redu, obrađujemo tu temu kroz aktuelna dešavanja, pravila ponašanja, drugarstvo i poštovanje“, objasnila je Tufegdžić.
U medijima se sve češće pojavljuju vesti o slučajevima porodičnog nasilja, ali i nasilnog ponašanja koje se odvija u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Po poslednjim istraživanjima Međunarodnog dečijeg fonda Ujedninjenih nacija, u Srbiji je u 2021. godini preko osam hiljada dece bilo žrtva nasilja u porodici. Naravno, učitelji ne mogu uvek primetiti niti znati šta se dešava u privatnom životu deteta, ali svakako primećuju porast nasilja u svojim učionicama:
„Deca, poslednjih generacija, imaju dosta manje empatije i osećaja jedni prema drugima, ne vide da nekoga boli i povređuje nešto što će oni reći ili uraditi“, rekla je Tufegdžić i dodala kako je upoznata sa samo jednim slučajem nasilja roditelja nad svojim detetom, u školi u kojoj je zaposelna.
Vlada Srbije je 2020. godine usvojila Strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine. Pozvali su nadležne da hitno formiraju i Radnu grupu za usmeravanje i praćenje primene Strategije kako bi se sistemski bavilo problemom nasilja nad decom. Slobodanka Aleksić, psihološkinja i saradnica za zaštitu od nasilja, u radu sa decom u osnovnoj školi ističe važnost intervenisanja kada primetimo da se događa nasilje:
„Kada intervenišemo na nasilje ili zlostavljanje merama aktivnosti kojima se ono zaustavlja i osigurava bezbednost učesnika, smanjuje se rizik od ponavljanja i ublažavaju se posledice za sve uključene“, naglasila je Aleksić.
Zaposleni u školskim ustanovama treba da poštuju Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje definisanom u Službenom glasniku Republike Srbije. U svim postupcima koji se tiču deteta prioritetni princip postupanja je najbolji interes deteta. Deca koja su proživela neku vrstu nasilja, kao žrtve ili svedoci nasilja, mogu imati uznemirujuća iskustva ili doživeti traumu. Aleksić navodi da ako se ovakva situacija desi, potrebno je da škola predloži roditeljima da zatraže stručnu pomoć:
„Obaveza škole je da prikuplja podatke u vezi situacije profesionalno i pažljivo, kako se ponavljanjem uzimanja izjava ne bi dogodila sekundarna traumatizacija učesnika“, rekla je Aleksić dodavši da ponekad, oni koji su trpeli nasilje, postaju oni koji čine nasilje.
