U početku korišćen kolokvijalno, ali sve više deo zvaničnog diskursa – termin „zlatiborizacija“ najbolje oslikava stanje na našim planinama poslednjih godina. Ovaj termin ukazuje na činjenicu da je planina Zlatibor uništena i zabetonirana, a da se trend betoniranja, krčenja šuma radi izgradnje privatnih vila i hotela prenosi i na ostale planine u Srbiji.
„Na Zlatiboru sam provodio vreme još kao klinac, a zbog planinarenja i aktivnosti u prirodi jako sam voleo da posetim Zlatibor. Volim i dalje, ali ne centralni deo. Zlatibor izgleda kao Mirijevo u ovom trenutku i plašim se da će sve više planina u Srbiji proći slično – evo slično je sa Kopaonikom, žele isto na Divčibarama“, rekao je za ZOOMER aktivista iz Požege Ivan Bjelić i dodao da je njegova nada da će se sve zaustaviti na vikendimaca, te da druge planine neće proći divlju urbanizaciju kao Zlatibor.
Njegov stav deli i aktivistkinja iz Nove Varoši Erna Paljevac, koja je za ZOOMER istakla da kroz sličan proces prolazi i prva susedna planina, Zlatar.
„Ja sam Varošanka i dobro znam izgled i Zlatara i grada i kako se to menjalo kroz godine i razne vlasti – i sve se promenilo. Zlatar je bio raj na zemlji, sa jako gustim šumama četinara, bora, smrke, jele… kada se dođe na proplanak, na ono što se danas popularno zove turistička zona – proreže te čist vazduh kada dišeš. Zato je Zlatar proglašen za vazdušnu banju, ljudi su dolazili da se leče od kardiovaskularnih bolesti. Tada je radio i Rehabilitacioni centar Zlatar, koji više ne radi i direktno iz PIO fonda otišao je u ruke privatnika“, ističe Erna dok prelistava fotografije Zlatara „nekad i sad“.
„Naletela sam na neke fotografije Zlatara iz neke 2014/2015 godine i kada ih uporedim sa današnjim stanjem – da ne znam da je to Zlatar mislila bih da je neko građevinsko zemljište. Toliko su se prokrčile šume na Babića brdu gde je sada turistička zona – da je sada retkost da vidite zdravo drvo. Ja to lično emotivno doživljavam jer znam kakav je bio Zlatar, odrasla sam u šumi doslovno i kao klinci smo se skijali na staroj ski stazi čiji je putić prolazio kroz šumu… toga više nema. Sestra i ja smo nedavno tu prolazile i sve mi je izgledalo nadrealno, kao da sam izbegavala da prihvatim činjenicu da je to onaj Zlatar koji ja znam. Sve je ogoljeno pod izgovorom razvoja turizma, što je potpuno promašena teza“, opisuje Erna i dodaje da je najveći problem to što se poslednjih desetak godina grade neadekvatno sagrađeni objekti.
„To je ta zlatiborizacija – nije problem što niču objekti, ni što se grade hoteli, apartmani i restorani. Mi jesmo za to i propagiramo turizam – ali održivi turizam, koji doprinosi svima, a ne samo investitorima“, objašnjava.
Za koga se to zapravo gradi i kome taj turizam doprinosi pita se i Bjelić, koji naglašava da se radi o sistemskom uništavanju države zarad profita koji je vidljiv samo privatnim investitorima, dok građanima ostaje nemogućnost da koriste javni prostor i ogromno zagađenje.
„Za koga niču te zgradetine i hoteli i koga smeštaju tu kad su cene previsoke? Četiri koka kole, tri ekspresa i četiri šampite koštaju 2800 dinara na Zlatiboru. Toliko košta u Požegi u restoranu ručak za četvoro ljudi!“, dodaje Bjelić i navodi da je Zlatibor sada zagađeniji od Požege veliki broj dana u godini.
Sudbina Zlatibora pored Zlatara preti i Tari
Građani su se već pobunili, a peticija koju je pokrenula organizacija „Kreni promeni“ u januaru broji skoro 67 hiljada potpisa. U peticiji se navodi da je opština Bajina Bašta predložila novi regulacioni plan za lokaciju u srcu Nacionalnog parka Tara, Račanska šljivovica, kojom se njen najlepši deo, što je oko 70ha, prenamenjuje u građevinsko zemljište.
„Na taj način se legalizuje postojeća divlja gradnja i otvara put zlatiborizaciji Tare, sa rasparčavanjem parcela, predavanjem pašnjaka i šuma na milost i nemilost investitorima – bez ikakvog ozbiljnog razmatranja kanalizacije i saobraćajne infrastrukture, uz trajnu devastaciju najlepših krajolika“, navodi se u peticiji i dodaje da ni prethodni regulacioni plan iz 2007. godine nije ispostovan zbog nelegalne gradnje.
Da se ne radi samo o susedskim planinama, već o trendu koji zahvata celu Srbiju, govori i primer Fruške Gore.
Gradski odbor Pokreta za preokret upozorio je nedavno javnost da je Fruška gora „ozbiljno napadnuta masovnom divljom gradnjom“, koja je već izmenila izgled „vojvođanske Svete gore“ i traži da se hitno preduzmu mere koje bi to sprečile, piše portal Moj Novi Sad.
„Pogled iz Novog Sada, odnosno sa Petrovaradinske tvrđave ali i iz Kamenice, Novog Sada i Veternika pruža sliku obronaka koja su bez ikakvog reda betonizirani. Čitava područja prekrivena šumom sada su opustošena, a na mestu šume i zelenila sada su ogromne zgrade, vile, betonske ograde i bazeni. Frušku goru je zahvatila „zlatiborizacija“ i izvesno je da su investitori, koji su po očito u sprezi sa vlašću i građevinskim inspekcijama, prepoznali ovu planinu kao prostor za realizaciju nedozvoljene gradnje„, navodi se u saopštenju i upozorava da „Frušku goru čeka sudbina Zlatibora“.
Dodatni problem je u tome što se radi o nacionalnom parku, ali takođe i u činjenici da je Vojvodina jedna od najmanje pošumljenih delova Evrope, na šta su nedavno ukazivali i branioci Šodroša koji je posečen uz intervenciju policije u doba godine kada je seča zabranjena.
Trend zahvata celu Srbiju, a pre svega se ogleda u uništavanju životne sredine i gradnji velikih privatnih kompleksa. Slike koje prikazuju Titovu vilu na Zlatiboru nekad i sad viralne su na društvenim mrežama, a o tome šta se i kako gradi na susednom Zlataru takođe nije potpuno poznato.
„Ono što se dešava je zapravo jedna neplanska urbanizacija i ilegalna gradnja. Više od polovine tih objekata nema upotrebnu dozvolu, što znači da se nisu pridržavali načela iz građevinske dozvole, a veliki brojt ih objekata uopšte nije ubeležen u katastar nepokretnosti – što može značiti da su tu ilegalno sagrađeni. Ti objekti mahom pripadaju pojedincima iz Nove Varoši koji se nalaze na određenim pozicijama moći„, priča za ZOOMER Erna Paljevac.
Sličnu stvar navode i u saopštenju članovi gradskog odbora Pokreta za preokret.
„Ne radi se o malim vikendicama ili kućama koje se grade već o zgradama od nekoliko stotina i hiljada metara kvadratnih i izbetoniranim ogradama i prilazima. Pozivamo tužilaštvo za organizovani kriminal i druge nadležne organe da hitno preduzmu sve iz svoje nadležnosti kako bi se sprečilo uništavanje preostalog dela Fruške gore i kako bi se podnele krivične prijave i kako bi odgovarali svi oni koji nelegalno grade, uz podršku vlasti, i seku šumu„, zahteva Gradski odbor PZP-a u saopštenju.
Koja je planina sledeća „na udaru“ ostaje da se vidi. Da li će zlatiborizacija zahvatiti celu Srbiju pre nego što shvatimo da ćemo živeti u jednom velikom Mirijevu kako to opisuje Bjelić, ili ćemo se ipak probuditi na vreme i shvatiti da interesi građana i interesi privatnih investitora nisu pomirljivi? Dok oni hoće profit, mi ostali – da dišemo.
Naslovna fotografija: Pokret za preokret
