U našem serijalu 5×5: USTAV razgovarali smo o našem političkom sistemu i najvišem pravnom aktu. O tome šta su najvažniji delovi Ustava, šta se najčešće krši i šta je potrebno promeniti za Zoomer govori aktivistkinja Duška Dimović.
Koji je član ili princip Ustava najvažniji za Vaše poimanje države i prava?
Kad pomislim na član 74 – da svi imamo pravo na zdravu životnu sredinu i pravo da budemo obavešteni o njoj, da Republika Srbija i pokrajina treba da posebno vode računa i da je svako od nas dužan da čuva i unapređuje životnu sredinu, onda mi je to nekako važno. Ja, koja se bavim zaštitom prirode, mislim da svi to treba da radimo. Bez čistog vazduha, čiste vode, zdrave hrane i biljaka i životinja koje nam sve to omogućavaju – jednostavno ne možemo opstati.
Koji se član Ustava nipošto ne sme kršiti ili je njegovo kršenje najopasnije?
Član 3 – vladavina prava, jer ako nemamo vladavinu prava, koja predstavlja osnov Ustava, onda sve ostalo što pokušavamo da sprovedemo pada u vodu. To je temelj. Svi ostali članovi Ustava ako nemamo vladavinu prava – ne rade.
Da li su građani i građanke dovoljno upoznati sa sadržajem Ustava?
Mislim da imamo ideju šta Ustav predstavlja, ali da ga je retko ko pročitao. Volela bih da vidim neko istraživanje o tome koliko su ljudi čitali Ustav i osim što su ga pročitali – koliko očekuju da oni sami i Vlada i ostali akteri preduzmu nešto da bi se Ustav poštovao.
Da li je školski predmet Ustav i prava građana dovoljan za političku edukaciju mladih?
Mladima je stalo do životnih stvari i Ustav može i treba da se objašnjava kroz konkretne primere – šta znači ravnopravnost, borba protiv diskriminacije, pravo na zdravu životnu sredinu… a ne neki birokratski, dosadni rečnik.
Kada biste mogli da izmenite neki deo našeg Ustava, koji bi to deo bio?
Ustav je lepo napisan, vrlo je sve jasno rečeno, ali se ne sprovodi. Mogli bi o tome da pričamo jako dugo, ali moraju da se urade zakoni i propisi koji omogućavaju sprovođenje. I da ljudi reaguju, jer ono što mene brine danas u našem društvu je ravnodušnost većine. Mi mislimo da je to nečija druga obaveza i odgovornost. Biti dobar čovek nije samo ne činiti zlo drugom, već zapravo činiti nešto dobro. Kod nas je princip aktivnog unapređenja društva nekako zaboravljen i ta ravnodušna većina, što smo svi mi koji se ne bunimo protiv svih tih kršenja Ustava smo nekako najveći problem. Odgovornost je zajednička i nadam se da ćemo zajedno nešto i uraditi.
